Kada je knez Mihailo ubijen 1868. godine u Košutnjaku, postavilo se pitanje njegovog naslednika. Jedan od kandidata bio je i njegov ispisnik i sestrić Miloš Bajić. Ipak, sudbina i političke intrige su sprečile da na presto dođe i treći Miloš do roda Obrenovića, a priča o ovom čoveku lagano je potonula u zaborav.

Sin jednog Toše

Mada je bio čovek starog kova, koliko prevrtljiv toliko i patrijarhalan, knez Miloš imao je jednu veliku slabost – ćerku Petriju. Povod za ovo može da se nagađa, ali istorija kaže da je malena Perka kako su je zvali, bila prvo dete Miloša i Ljubice koje je preživelo rano detinjstvo. Prvorođeni Petar umro je još kao detence. U to vreme nije bio običaj da se ženska deca školuju, te je tako i Perka ostala bez ikakvog obrazovanja.

To nije sprečilo Obrenoviće da je kao tek stasalu devojku od 15 godina 1824. godine udaju u Zemun za ondašnjeg trgovca Teodora Bajića. Za spektakularne svadbe, knez je otvorio kesu i mladi par obezbedio svim mogućim potrepštinama – od drvenih stolica do porcelanskih šolja. Šta više, po prvi put u istoriji jedna mlada udala se u venčanici.

Tri godine kasnije, početkom februara 1827. godine iz Zemuna je stigla i radosna vest. Voljena Petrija podarila je knjazu prvog unuka koji je u dedinu čast poneo ime Miloš. Zanimljivo je da je u tom trenutku njegov ujak Mihailo, najmlađe dete vladarskog para, imao tek četiri godine.

Odrastanje mlađeg Miloša nije prošlo bez trzavica. Iako su Teodor i Petrija izrodili još tri sina – Lazara, Anastasa i Jevrema i ćerku Katarinu, porodica je povremeno kuburila sa novcem. Teodor je svakako bio plemić iz Banata, ali njegovi poslovni poduhvati su opisivan na razne načine – bio je „običan svinjski trgovac“, pivar, ali i građanin i veletrgovac. O tome da u poslovima nisu cvetale ruže, govori i činjenica da je Teodor nekoliko puta tražio novac na zajam od Miloša koji ga je odbijao, sve dok kneginja Ljubica nije intervenisala.

Zamalo naslednik krune

Za razliku od majke koja je tek u ozbiljnim godinama naučila da čita i piše i postala uticajna osoba u odnosima između Obrenovića i ruske krune, te održavala bliske odnose sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, Miloš je stekao puno i bogato obrazovanje. Školovao se u Šopronu (Mađarska), a zatim nastavio studije na Reformatorskom kolegijumu iz Tate (grad nadomak Budimpešte).

Na dvor Obrenovića dolazi šezdesetih godina zahvaljujući kneginji Juliji. Slični po godinama i stilu života, na prvi pogled mladi Bajić činio je pravo osveženje na učmalom i pustom beogradskom dvoru. U pozadini, pak, bio je jedan od zaverenika koji je nastojao da rasturi brak kneza Mihaila i Julije. Na kraju, brak je ipak donekle rasturena, a na mestu nove srpske vladarke viđena je mlada Katarina Konstantinović.

Ove ambiciozne planove pomelo je ubistvo kneza Mihaila u Košutnjaku, a Miloš se neplanirano našao u centru pažnje. Naime, kao pošto Mihailo nije imao zvaničnog potomka, Miloš Bajić zatekao se na prvom mestu nasledne linije po tada važećim zakonima. Ipak, političke poluge brzo su se kretale, tako da je na presto doveden mladi Milan, unuk Jevrema, brata kneza Miloša.