Između dva rata

Nakon što je Veliki rat završen i formirana Kraljevina SHS, Geca Kon se vraća u Beograd i nastavlja svoju izdavačku i knjižarsku delatnost. Već 1919. godine osniva Knjižaru za srpsku i stranu knjigu Gece Kona.

Jednom prilikom otkrio je i tajnu svog uspeha – nikada nije čitao knjige koje je izdavao.

Prilikom osnivanja prvog udruženja srpskih knjižara 1921. godine izabran je za potpredsednika, a 1929. za predsednika udruženja. Iste godine izdaje 2000. knjigu.

U narednoj deceniji, od 1930. do 1940. godine, Geca Kon je objavio najveći broj knjiga – po čak 200 naslova godišnje. Za najboljeg izdavača i knjižara u Jugoslaviji je proglašen 1939. godine.

U ovom periodu Geca Kon je stekao veliko bogatstvo. Tada je sagradio vilu u Dobračinoj broj 30 u koju se preselio 1924. godine, a posedovao je i prvi luksuzni automobil u Beogradu.

Foto: "Pravda", 1933 - Geca Kon kao predsednik Udruženja knjižara

Veliki deo sredstava ulagao je u domaće pisce kroz biblioteke "Naša knjiga", "Zlatna knjiga", "Srpski narod u 19. veku", kao i kroz one vezane za školsku lektiru. O njegovom dobročinstvu svedoči i Božidar Kovačević: "Od svoje zarade on je više nego iko pomagao domaću književnost. Piscima čije knjige nisu najbolje išle davao je pristojne honorare, kao i siromašnim, da bi mogli nesmetano, oslobađajući se napornog novinarskog rada, da ostvare zamišljena književna dela (...) Pesniku Dragoljubu Filipoviću za patriotsku zbirku "Kosovski božuri", Kon je nekoliko puta platio honorar da bi ga materijalno pomogao jer je, stvarno, živeo u velikoj oskudici".

Geca je zaslužan i za objavljivanje najbolje dečije edicije na srpskom jeziku ikada – Plava ptica. Ova edicija će, nakon Drugog svetskog rata dostizati tiraže i od 500.000 primeraka i gotovo da nema kuće koja danas na polici ne čuva Plavu pticu.

O obimu Gecinog izdavačkog posla dovoljno govori podatak da je u katalogu iz 1938. godine na 700 strana klasifikovano 16.000 naslova, od čega njih 14.000 na srpskom jeziku.

Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije - Edicije Zlatna knjiga i Plava ptica bile su omiljeno štivo generacija školaraca

Trn u oku 

Kako je rastao poslovni uspeh Gece Kona, tako se, kako to obično biva, povećavao i broj njegovih neprijatelja.

Tako antisemitski časopis "Balkan" objavljuje napad i diskvalifikaciju Gece Kona nazivajući ga narodnim neprijateljem. List navodi da je Kon bio austrougarski vojnik i borio se protiv srpske vojske na Suvoboru, gde je ranjen u nogu, od kada hramlje.

Kon je na ovo poslao pismo uredniku časopisa Svetoliku Saviću, navodeći listu svog imetka i dodajući da nikada nije ratovao na Suvoboru već na Kajmakčalanu. Navodeći da se nada da će svoj imetak uspeti da zbije u jednu ulicu koja će poneti njegovo ime Geca dodaje: "Ne zaboravite, Geca je bio na mestu kad se pušilo, pa pravo je da taj Geca bude i nagrađen".

Foto: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", "Straža", 1915. - Svetolik Savić bio je poznat po napadima na druge izdavače i novinare, iako je sam ratove za oslobođenje proveo u civiliu

Naravno, bilo je i drugih psihičkih zlostavljanja ovog izdavača. Tako se na radiju mogla čuti nacistička pesma: "Ih bin Srbin, srpski zon/name mi je Geca Kon". List "Novo vreme" pisao kako Izrael u svakoj sredini deluje kao opasna razarajuća kiselina, dok je Pjer Križanić na jednoj svojoj karikaturi prikazao Gecu kako vuče za nos Pegaza na kome su smešteni srpski pisci.

Grafika: "Pravda", 1933. - Geca Kon na srpkom je izdao veliki broj naučnih i naučno-popularnih izdanja

Drugi svetski rat i poslednji dani Gece Kona

Nakon bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. porodica Gece Kona prošla je sudbinu mnogih pripadnika jevrejskog naroda. Savetovali su im da spakuju imetak i pobegnu za Ameriku, ali je Geca odbio da napusti svoju zemlju, već je samo sa porodicom otišao za Vrnjačku Banju. Nakon upada Nemaca, sudbina im je bila zapečaćena.

Uhapšena je cela porodica, izuzev zeta koji se već nalazio u ratnom zarobljeništvu. Geca je prebačen u logor na Starom sajmištu, odakle je odveden u nepoznatom pravcu i ubijen. Gde i kada se to desilo, nije poznato, kao ni mesto na kome počiva njegovo telo. Ostali članovi njegove porodice, takođe su svirepo ubijeni. Njegovo preduzeće je prodato, a iz knjižare je ukradeno 6.000 knjiga koje su otpremane u nemačke biblioteke, gde se veći deo nalazi i danas.

Boško Vasić, knjižar iz Beograda i nekadašnji šegrt u Konovoj knjižari, kaže da je Geca Kon izdahnuo na Sajmištu pod torturom kojoj su ga podvrgli pripadnici ozloglašenog Gestapo-a. Doktor Isak Eškenazi, preživeli logoraš sa Sajmišta, naveo je u sećanju objavljenom u "Zborniku Jevrejskog muzeja" 1973. godine da su ugledni Jevreji odmah na početku bili odvedeni u Grac ili Beč, i da je među njima bio i Geca Kon koga su posebno maltretirali jer je pomagao objavljivanje antinacističke štampe.

Foto: Jevrejski istorijski muzej - Ulaz u zloglasni logor "Staro sajmište" 

O poslednjim danima Gece Kona postoji i svedočenje Milana Petrovića koji ga je video u zatvoru Gestapo-a.

"U zatvor je doveden sa jednim ćebetom i sedam dinara, što je jedino što su mu Nemci dozvolili da zadrži". Petrović je naveo poslednje Gecine reči: "E, moj sinko, ti ćeš možda i da se izvučeš, ali meni spasa nema. Ako dočekaš da vidiš brata Iliju, pozdravi ga" (Ilija Petrović je bio autor englesko-srpskog rečnika koji je Kon štampao tridesetih godina).

Gecina supruga Elza, kćeri Malvina i Elvira, unučad i zet Franjo Bah likvidirani su Jabuci kod Pančeva. Verovalo se da su pobijeni svi rođaci Gece Kona, ali je ipak uspeo da se spase Jovan Rajs, sin Konove rođene sestre Blanke iz Bečkereka. Rajs je radio kao profesor sudske medicine na Univerzitetu u Stokholmu, a kako svedoči Velimir Starčević, autor knjige o Geci Konu, bio je ganut kada je saznao za pažnju sa kojom se u srpskoj kulturi govori o njegovom ujaku.

Foto: "Vreme", 1926. - Tekst povodom jubileja najvećeg beogradskog izdavača

Gecina Prosveta

Nakon što je Beograd oslobođen 1944. godine, Vlada narodne Republike Srbije donela je odluku da se prostorije Konove knjižare i njegova porodična kuća nacionalizuju. Tako su prešle u vlasništvo novog preduzeća "Prosveta", koje je preuzelo i sva Gecina izdanja.

Naredne godine vlasti su konfiskovale svu preostalu imovinu Gece Kona i predale je u posed Prosveti.

Međutim, odlukom Vlade Republike Srbije, knjižara "Prosveta" je proglašena kulturnim dobrom i spomenikom kulture. Iz ove odluke proističe i obaveza da se zadrži autentični enterijer i namena. Tako je Geci Konu, nakon velikog stradanja čitave njegove porodice, ispunjena želja da srpskom narodu ostane preduzeće "koje će živeti i kada njegovih osnivača ne bude".