Mrgud iz Niša, čovek koji je sa vrha Beograđanke govorio ono što su svi mislili, a niko drugi nije smeo da izgovori, kralj satire, virtuoz metafore. Duško Radović (1922. – 1984.) i danas svojim bezvremenim aforizmima pokušava da nas razbudi, trgne i kaže "Beograde, dobro jutro".

Pogledajte kako bi popularni Tmuša, kako su ga od milja zvale kolege, svojim ondašnjim rečima komentarisao današnji Beograd.

 

Kako bi Beograd dorastao svom imenu i zaista postao beli grad, potrebno je efikasno rešiti problem otpada. Imate li neko rešenje?

DR: Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist.

Zašto se tako nešto ne ostvari? Zašto niko ne govori o problemima i kako ih rešiti?

DR: Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.

Pa dobro, ali ipak mogli bi smo nekako da popravimo ovaj svet. Da učinimo šta možemo.

DR: Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.

Tako bi makar osmehom svako mogao da ostavi dobar prvi utisak?

DR: Za kupanje je hladno. Zato udarite jedan laki dezodorans. Za prvi utisak, što je dovoljno. Za drugi utisak više niko nema vremena.

To je nešto kao sa kontrolorima GSP?

DR: Kontrolori Gradskog saobraćajnog preduzeća i ovog jutra traže putnike bez karata. Imali bismo više vajde i mi i oni kad bi nam pregledali zube i merili krvni pritisak.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Ima i onih koji se ne voze gradskim prevozom, bogatijih koji kolima prolaze kroz grad i ne znaju muke onih u prevozu.

DR: Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe. Niko nema više od jednog života, ali ima mnogo onih koji pored svog života troše i nekoliko tuđih.

A kako se obogatiti? U šta vredi danas ulagati?

DR: Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.

Kako onda da postanemo napredniji? Je li to uopšte moguće?

DR: Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori.

Foto: Wikipedia / Stevan Kragujević (po odobrenju kćerke Tanje Kragujević) - Duško Radović sa porodicom, 1955.

A šta je sa decom?

DR: Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

Zar obrazovanje nije ono najvažnije za mlade?

DR: Neki đaci žure da još u školi pokažu sve što znaju i mogu. Ubiše se radeći, učeći, osvajajući petice. Kada završe školu, biće već siti i umorni. Više šansi imaju oni koji se kroz školu provlače, koji se štede, jer znaju da ih čeka još jedno veliko poluvreme života.

Mnoge je samo glupost spasla od anonimnosti.

Ali na takve đake se roditelji uvek žale.

DR: Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac! Teško je biti dete i biti dobar.

Pa dobro, šta onda poručiti roditeljima?

DR: Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.

Izgleda da su dečje muke Tantalove. Šta bi ste poručili mladim naraštajima?

DR: Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.

To zvuči malo pesimistički. Kako se onda nadati da ćemo ikada biti srećni?

DR: Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Za sreću je potrebno zdravlje. A šta je potrebno da bi čovek bio zdrav?

DR: Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti. Glupost je potrebna zdravlju. Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti.

Pošteno, što bi Balašević rekao "i za veru i za neveru".

DR: Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema boga koji bi za njih bio nadležan.

 

A ljubav? Šta je sa njom, ima li je danas?

DR: Za ljubav su zgodni malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, brzina, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta. Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima.

Za kraj, šta bi ste poželeli svojim Beograđanima?

DR: Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo. Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama. Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena. Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi. Nemojte uzimati mnogo više nego sto dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali. Želim vam da dobijete stan ako baš nemate ili da umete da se radujete ako ga već imate. Da vam ono što imate ne bude manje od onoga sto nemate. Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!

 

* U tekstu su korišćeni citati i aformizmi Dušana Duška Radovića. Naslovna fotografija: Wikipedia/Maduixa-privatna arhiva Srđe Nikolića