Ljubiša Broćić je rođen u Guči 1911. godine i još od najranijeg detinjstva bio je veoma zainteresovan za fudbal. Kada je otišao u Beograd, postao je igrač SK Jugoslavije, za koji se smatra da je preteča moderne Crvene zvezde. Igrao je za Beograd sa samo 18 godina i odigrao preko 200 utakmica tokom kojih je izgradio uspešnu fudbalsku karijeru. Međutim, Ljubiša će ostati zapamćen po svojoj uspešnoj i uzbudljivoj trenerskoj karijeri.

Foto: Wikipedia /  Nationaal Archief Fotocollectie Anefo

Prvi trenerski uspesi

Nakon Drugog svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji, počinje karijera ove trenerske legende. Albaniji je bio potreban školovani fudbalski trener koji bi vodio njihovu reprezentaciju na Balkanskim igrama 1946. godine. Činilo se da je Ljubiša Broćić, tada student na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, pravi izbor. Nisu pogrešili. Kada je otišao u Albaniju, situacija koju je zatekao nije bila baš blistava. Glavni problem Albanaca je bio taj što su i dalje igrali fudbal iz 19. veka, sa tehnički ne tako obučenim igračima. Ljubiša uspeva da ujedini, ojača i učvrsti tim koji je zahvaljijući njemu postao prvak Balkana u konkurenciji Bugarske, Rumunije i, naravno, Jugoslavije.

Zvezdina zvezda

Kada se vratio u Jugoslaviju, bio je jedan od osnivača Sportskog društva Crvena zvezda i vodio je beogradski Metalac (predratni BSK, kasnije OFK Beograd). 1951. godine dolazi u Zvezdu i sa trenerom Žarkom Mihajlovićem i kapitenom Rajkom Mitićem učestvuje u osvajanju prve titule u istoriji kluba. U međuvremenu je bio član stručnog štaba olimpijske reprezentacije Jugoslavije sa kojom je u Londonu 1948. godine osvojio srebro. Dve godine nakon toga pomagao je selektoru Miloradu Arsenijeviću u odabiru igrača za Svetsko prvenstvo u Brazilu i tada počinju Broćkovi problemi.

Foto: Wikipedia - Poster za prvi poslreatni "Mundijal"

Debakl u Riju

Reprezentacija je otišla u Rio tri nedelje pre početka prvenstva kako bi se aklimatizovala na tamošnje uslove, što je za fudbalere značilo druženje sa prelepim Brazilkama. Iako je Broćić predvideo želje svojih igrača i uveo karantin tri dana pred početak prvenstva, pitanje je da li je uspeo da spreči "druženja". Jugosloveni nisu uspeli da se plasiraju na viši nivo takmićenja zbog poraza od domaćina Brazila i tada se povela prava istraga zbog takvog neuspeha. Sva krivica svaljena je na Broćića. Ipak, pravi razlozi za isključenje trenera iz reprezentacije su bili sasvim druge prirode.

Broćić se navodno u Brazilu sastao sa predstavnicima četničke emigracije i dozvolio im da se slikaju sa fudbalerima nacionalnog tima. Savez komunista je odmah reagovao i umesto selektorske stolice koja mu je bila obećana pred naredni Mondijal u Švajcarskoj, zabranjen mu je ulazak u zemlju. Tada Broćić počinje da traži svoje mesto pod suncem u inostranstvu i postaje prvo selektor reprezentacije Egipta sa kojom je u Barseloni osvojio Mediteranske igre 1955. godine. Nakon toga odlazi u Liban, ali se u Evropu vraća 1956. godine, kako bi trenirao holandski PSV Ajndhovena.

Godinu dana kasnije, on šalje pismo sa svojom bogatom biografijom u Juventus, koji je tu sezonu završio na 9. mestu, a godinu dana kasnije postaje šampion Italije. Međutim, već u narednoj sezoni, srpski trener je morao da napusti klupu Juventusa posle poraza u Kupu šampiona.

"Srpski Murinjo"

Po želji predsednika tadašnjeg fudbalskog kluba Barselone, Ljubiša Broćić je 1960. godine postavljen za novog trenera katalonskog kluba. Na čelu sa njim, klub je pobedio u svim pripremnim utakmicama. Postao je prvi trener u istoriji kluba koji je ostvario trijumf na prve četiri utakmice u Primeri i ostaće upamćen i po tome što je prvi uspeo da eliminiše Real Madrid iz Kupa šampiona nakon pet godina dominacije u Evropi.

Posle Barselone, trenirao je i reprezentaciju Tenerifa, Kuvajta, Novog Zelanda, Libana i Bahreina, kao i klubove Saut Melburn Helas i Al Nasr.


Foto: alyriyadh.com - Ljubiša Broćić, Abdulrahman bin Saud i Khalid AlTurkey

Na našim prostorima, ali i širom sveta, ostaće upamćen kao trener koji je izuzetno vodio računa o taktičkim detaljima i po tom pitanju bio daleko ispred svog vremena. Disciplina na terenu i van njega mu je bila imperativ, a treninge je održavao dva puta dnevno. Ostao je zabeležen kao prvi strateg koji je u svrhu fudbalskog treninga uveo i tegove. Smatra se začetnikom treninga sa aktivnim odmorom i jedan je od pionira stvaralaca univerzalnih fudbalera – onih koji mogu da odgovore na više pozicija u svim linijama tima. U toku treninga, zapisivao je sve dobre i loše stvari koje je primećivao kod igrača i nakon treninga im skretao pažnju na svaki detalj njihove igre.

Nije se ženio niti je imao decu, a svu svoju imovinu ostavio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Melbrunu. Kažu da je bio jako human, šarmantan i miran čovek. Živeo je u Australiji u Melburnu, gde je i preminuo 16. avgusta 1995. godine.

Po metodama i načinu igre njegovih timova može se pretpostaviti da je Ljubiša bio preteča trenera kakvi su Žoze Murinjo, Fabio Kapelo ili Dijego Simeone. Možemo ponosno da kažemo da "Čika Broća" povezuje jedanaest klubova i sedam reprezentacija na četiri kontinenta.