Osim fudbala, Dragana su ljudi znali i po njegovoj dobriti. Porodica Mance je živela veoma skromno, četvoročlana porodica u jednoiposobnom stanu. Otac je radio u vojsci, dok je majka bila domaćica, te finansijska situacija nije bila na zavidnom nivou.

Skroman život i duša čistija od suze

Dragan je od svoje prve plate koju je dobio u Galenici prvo kupio garderobu svom rođenom bratu, a potom sebi. Od svake plate je odvajao i pokrivao neophodne troškove u kući. Izuzetno je bio vezan za svoju porodicu, a naročito za svog mlađeg brata. Ostatak novca je davao majci koja je potom raspoređivala kako je mislila da je najbolje. Igrao je fudbal jer ga je voleo, ne jer mu je novac bio prioritet, on je bio nuspojava.

Poslednji pozdrav sa Draganom

3. septembar je datum koji stvara knedlu u grlu svakom ljubitelju fudbala sa ovih prostora. 3. septembra, 1985. godine nas je napustio Dragan Mance. 

Dragan, kasnivši na trening Partizana, žurio je autoputem u svom Pežou i prilikom brze vožnje, dolazi do nesreće na putu. Nažalost, Dragan je poginuo na licu mesta. 

Čuvši vest, igrači i treneri Partizana su obustavili trening, neki pojedinci su čak i trčali do mesta nesreće u fudbalskoj opremi i kopačkama. Toliko je značio Dragan. Bio je voljen kao fudbaler, a kao čovek je bio voljen još više. Njegovoj sahrani je prisustvovalo 30 hiljada ljudi, a sahrana je održana na Novom groblju u Beogradu. 

Na prvoj utakmici nakon nezgode, samo nekoliko dana kasnije, na stadionu JNA je vladala tuga, i među navijačima i među igračima. Želja za golom u Manceovu čast je bila ogromna, ali težina situacije takođe nije bila zanemarljiva. Nekako je u poslednjim minutima utakmice Ljubomira Radanović postigao gol i proslavio ga u stilu Dragana - klizavši se po travi na kolenima. Kako je to opisao jedan navijač Partizana, “to je bila najtužnija proslava gola ikada”.

Dragan je ostavio iza sebe ogromno fudbalsko potomstvo, za jako kratko vreme. Možda jeste napustio svet živih, ali je definitivno postao “besmrtan” u fudbalskom terminu. Zauvek uklesano ime u istoriji Partizana i domaćeg fudbala - Dragan Mance.