Rahela Ferari bila je srpska glumica jevrejskog porekla. Rođena je kao Bela Rohel Frajnd, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu. Tokom života nekoliko puta je menjala ime, a svi je pamtimo po poslednjem, Rahela Ferari, pod kojim je snimila nezaboravne uloge čije replike i danas žive.

Bela Rohel Frajnd

Rahela Ferari je svojim raskošnim talentom i duhovitošću obeležila celu jednu glumačku epohu. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu je počela da statira 1930. godine, a član pozorišta postala je već 1931. godine. Pre Drugog svetskog rata pamte se njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova.  U predratnom periodu, godinu dana je provela na usavršavanju u Budimpešti, da bi posle toga radila u Umetničkom pozorištu u Beogradu gde je 1940. godine angažovana zajedno sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem.

Zbog svog jevrejskog porekla, ova umetnica imala je tešku i tragičnu sudbinu, zbog koje je u mladosti osedela, a njena životna priča je mnogo dramatičnija od bilo koje uloge koju je glumila. Tih prvih dana Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Bela Rohel Frajnd je iza sebe već imala zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu. Odmah posle okupacije Beograda bilo je jasno da Bela neće moći da nastavi da nastupa. Kao Jevrejka koja je odbila da nosi žutu traku oko ruke, ne samo da nije mogle da glumi, nego je morala da se sakriva kod poznanika i prijatelja po podrumima i tavanima kako bi preživela.

Foto: YT screenshot / RTS - U TV drami "Ujka Vanja" kao Marija Vasiljevna Vojnicka

Životna uloga

Ostala je zapisana njena priča kako je izbegla hapšenje od strane zloglasnog Gestapoa zahvaljujući svom glumačkom talentu. Naime, na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucala je racija. Dok su Gestapovci lupali na vrata, Rahela se pogledala u ogledalo i videla je da je u trenutku osedela od straha. U trenutku kada im se lažno predstavila kao Ruža i kada je trebalo da preda legitimaciju, u kuću joj je uletela komšinica Smiljka sa rečima: "Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu." Pre nego što je počela da trči glavom bez obzira, Bela je zaigrala ulogu svog života i smelo se obratila gestapovcima :"Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana." Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom. U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, samo su joj čestitali i otišli.

Već sutradan, Bela je otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci gde je vreme provodila sa glumicom Kapitalinom Erić gde je i dočekala oslobođenje 1944. godine. Bila je jedini član porodice Frajnd koji je preživeo rat.

Nema malih uloga…

Po završetku rata ponovo se vratila glumi i nastavila da niže sjajne uloge kako na filmu tako i u pozorištu. Sedamdesetih godina prošlog veka uzela je umetničko ime Rahela Ferari. Rado se prepričavaju njene duhovite replike iz "Tesne kože", "Davitelja protiv davitelja", "Kamiondžija", "Nacionalne klase", "Metle bez drške", "Tanga Argentina", "Skupljača perja" i ostalih popularnih ostvarenja domaće kinematografije i televizije. Uloge koje je Rahela tumačila, upravo su potvrda da ne postoje male uloge, nego samo mali glumci. Rahela je svojom energijom i raskošnim talentom svakom liku koji je tumačila udahnula večnost. Čak i sporedne, epizodne uloge, u njenom tumačenju, često su se izdvajale iznad glavnih.

I zaista, iako je na filmu i u pozorištu često tumačila stroge i namćoraste likove, savremenici se sećaju da je iza scene bila je izuzetno topla, prijatna i druželjubiva osoba. Bila je omiljena i među prijateljima i kolegama, a često su deca iz komšiluka dolazila kod nje da se igraju i oblače kostime. Jednom prilikom je izjavila da joj nikada nisu smetala, jer sve to bila njena deca. Ovo je bilo i ispunjenje njene velike želje, jer u braku sa suprugom Aleksandrom Stojkovićem, bratom čuvenog Bate Stojkovića, nije imala dece.

Iako je proživela buran i tragičan život i na sceni i van scene, njen duh i šarm ništa nije moglo da uništi. Glumila je sve dok ju je snaga služila, na šta je bila veoma ponosna i jednom prilikom je izjavila "Srećna sam, osećam to kao dar, što nisam postala neki zagriženi babac". Kolege je pamte kao čudesnu veličinu, nikad nadmenu, nikad neprijatnu ni prema sebi, ni prema drugima.

Rahelina kutija – omaž veličanstvenoj umetnici

Na Dan Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila, 2015. godine, premijerno je izvedena predstava "Rahelina kutija". Branka Petrić, Mirjana Karanović i Nada Šargin oživele su sećanja velike glumice, ali i podsetile nas na Drugi svetski rat i Holokaust.

Umrla je 1994. godine u Beogradu, samo godinu dana nakon premijere svog poslednjeg filma "Bolje od bekstva", a iza sebe je ostavila neizbrisiv trag kroz brojne uloge i nagrade koje su dokaz njenog izvanrednog glumačkog talenta. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju na kom grobnicu deli sa kolegom Stevom Žigonom.