Na Dorćolu se krajem XIX veka rodila devojčica po imenu Sofija Jovanović. Bila je jedna od nekoliko ćerki poznatog mesara Jovanovića, koji je umro dok je Sofija još bila školarac. Kako priča kaže njen otac se, shodno podneblju, žalio što nema nijendog sina kako bi nastavio porodično ime i, eventualno, stekao status junaka. Godine 1912. izbija Prvi balkanski rat a jedva punoletna Sofija dobija priliku da ispuni očevu želju - šiša se na kratko i odlazi da se dobrovoljno prijavi Narodnoj odbrani.

Tamo su je, navodno, dočekale simpatije ali i negodovanje komisije koja do tog trenutka nije videla, niti pomislila, da bi žensko htelo ili moglo da učestvuje u ratu. Oterali su je kući. Međutim, Sofija se vratila sutradan, odlučna da ne prihvati odbijanje. Ponudili su joj ulogu bolničake, na šta je odgovorila: "Dajte to nekom starijem. Ja hoću pušku." I tako i bi. Maturantkinja je postala vojnik.

Grafika: Le Petit Journal - Sofija Jovanović, srpska heroina 

Sledila je obuka u Prokuplju i Vranjskoj Banji, nakon čega odlazi u svoju prvu bitku na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi. Jedina devojka u ovom krvavom sukobu, u kom je živote izgubilo skoro 1500 srpskih vojnika, preživela je sa nekoliko manjih povreda. Kako to već biva, Sofija je brzo poslala svojevrsni strateg u svojoj jedinici, planirajući diverzije i izvodeći gerilske napade. Počela su da se nižu odlikovanja, kojih će do kraja njene ratničke "karijere" biti 13. Već do kraja 1912. Sofija je bila poznata širom Evrope. Pričane su razne priče o srpskoj ženi ratnici, tako da je slika mlade Sofije poprimila oblik mita. Njen lik je krasio nemačku dopisnicu, iz natpis "Žena-vojnik u ratu 1912. godine", dok su joj Francuzi nadenuli nadimak srpska Jovanka Orleanka, a priča o njoj je objavljena iste godine u pariskom časopisu "Mali žurnal". Herojski izlet u Prvi balkanski rat pretvorio se u godine u uniformi, budući da je brzo izbio i Drugi balkanski rat, a onda i Prvi svetski. Ovaj kratki period između dva rata Jovanovićeva je radila kao činovnica u Direkciji železnice.

Foto: Wikipedia -  Sofija sa svim svojim odlikovanjima 

Šlemovi i šeširi

Već sledeće godine izbija najveći rat do tada. Posle atentata u Sarajevu, spremao se napad na Srbiju. U noći između 28. i 29. jula 1914. godine događa se prva borba u Velikom ratu, velika bitka za Beograd, u kojoj učestvuje i naša junakinja. Sa velikim žrtvama, grad je ipak odbranjen. Razume se da se borba ovde ne završava - Sofija se pridružuje Sremskom dobrovoljačkom odredu gde joj je dodeljena titula komandanta. Tada se odvija jedan, za svoje vreme, slavan podvig srpskih snaga. Na čelu sa jedinom ženom u čitavoj vojsci, nekoliko njih je prešlo reku tokom noći, iznenadivši austrougarsku stražu, koja se razbežala. Presekli su telefonske žice i uništili komunikacionu opremu, pokupili naoružanje koje su stražari ostavili za sobom i okačili dve srpske zastave tako da se lepo vide sa druge, beogradske strane reke. Slične akcije su se nastavile u nekoliko navrata, kada je Sofijina mala četa uništavala topove koji su odatle gađali Beograd i, po mogućstvu, oduzimali ostatak oružja neprijateljima. Usledile su krvave bitke na Kolubari i Drini, gde je Sofija pretrpela teže povrede, od kojih je jedan koštala dela stopala koje je moralo biti amputirano. Bila je i u masi koja se povlačila preko albanskih planina i učesnik proboja Solunskog fronta.

Foto: Novosti - Sofija u "civilu"

Možda možemo reći da je gubitak stopala produžio Sofijin život, jer se posle završetka Velikog rata povukla, nastanila u Beogradu i posvetila porodici. Vratila se u žensku odeću i obuću, pustila je kosu i šlem zamenila damskim šeširima. Ljubavna priča koju bismo voleli da čujemo dogodila se između Sofije i njenog saborca, Tihomira Krsmanovića, za koga se udala. Taj brak je izrodio potomke te praunuci Krsmanovića danas žive i rade u Beogradu i otaju da se sećaju svoje neverovatno hrabre i neobične prabake.