A ko nije čuo za Mokranjca? Svi smo učili o Stevanu i slušali njegove “Rukoveti”. Negotinska Krajina, vinsko carstvo i rodni Negotin. Bogom dano, okupano suncem i plodovima Dioniza, a gde je vino tu se i uživa. Negotinske pimnice. Zato i ne treba da čudi Mokranjac i njegovo muzičko stvaralaštvo, a koga smatraju ocem srpske muzike. AIi prezime Mokranjac vezuje se u ovoj priči za još jednog Mokranjca: oca srpske i jugoslovenske toksikologije. Iza ovog drugog krije se Momčilo, iz milošti nazvan Aga! Naučnik koji je zaslužan, pored ostalog, i za lečenje od trovanja olovom, vitamina B12, začetnikom toksikologije na ovim prostorima.

Iver pade podalje od klavira…

Pričaju da je poslednja želja majke Stevana Mokranjca bila da se unuku nadene ime Momčilo, po srpskom vojvodi iz dobi Stefana Dečanskog i cara Dušana, Momčila koji je imao “krilatog” konja Jabučila i nepobedivi zlatni mač. Baš kao u narodnoj pesmi “Ženidba kralja Vukašina”. Želja stara majke je ispoštovana i kao da je oblikovala ličnost, a i rad Stevanovog naslednika. “Osnovne crte koje su krasile njegovu ličnost i koje su ga isticale jesu poštenje, otvorenost, doslednost u svim postupcima i spremnost da nesebično pomogne i pruži punu podršku mladima, ceneći iznad svega znanje i rad, jer je i sam bio veoma radan i sistematičan, visoko kulturan i obrazovan”, napisao je u nekrologu Momčilu Mokranjcu profesor Danilo Soldatović. 

Sin Stevana Mokranjca, Momčilo nije nastavio očevim stopama. Krenuo je potpuno nekim drugim, putevima nauke, na čemu mu zahvaljuju pokolenja. Momčilo se rodio s kraja devetnaestog veka u Beogradu u već pomenutoj znamenitoj muzičkoj porodici. Majka Marija je bila bratanica našeg slikarskog velikana Uroša Predića. Školovao se u Beogradu, a po izbijanju Prvog svetskog rata odlazi u Nicu gde nastavlja školovanje i jedan je od 3000 srpskih đaka i studenata koje je Francuska prihvatila. Mokranjac je maturirao 1917, a Sorbonski licej hemije u Parizu završava 1920. godine. Dve godine kasnije na Pasterovom institute odbranio je doktorsku disertaciju kod znamenitog profesora Gabriela Bertrana, „oca“ svetskih mikroelemenata.

Francuski đaci - pokretači modernizacije Srbije između dva rata

Ta srpska mladost, koja se školovala u Francuskoj, u domovinu donosi i znanje i društveni život Evrope. Oni su bili temelj obnove i modernizacije ratom izmoždene zemlje. Na taj način Srbija je u posleratni period ušla sa mladim stručnim kadrovima koji su dali snažan zamah kako u ekonomskom tako i u društvenom i kulturnom životu. Isto tako, i duh Francuske, Pariza, Marseja širio se prestonicom. Jedan od njih bio je i Momčilo Mokranjac. 

Kao doktor hemijskih nauka, po povratku u Srbiju radi kao šef Hemijske laboratorije beogradske opštine, kao i Odeljenja za ispitivanje plemenitih metala pri Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata, vanredan je profesora Toksikološke hemije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, a redovan postaje 1951. godine. Bio je i prodekan i dekan ovog fakulteta. Prvi je upravnik Hemijskog instituta SANU, prvi čelnik Spektrohemijske sekcije Srpskog hemijskog društva i član više stručnih organizacija i udruženja. 

U fokusu naučnog rada Age Mokranjca je bilo proučavanje kobalta, cinka i nikla. Istraživao je prisustvo biljnih otrova u organizmu, bavio se toksikologijom olova. Nije se tu zaustavio. Svoje znanje pretočio je u prvi udžbenik iz toksikološke hemije na našem jeziku već 1949. godine, utemeljivši na taj način obrazovanje u ovoj oblasti u Srbiji, ali i na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

Čovek od nauke

Naučnik Momčilo Mokranjac, njegov rad imao je veliki odijum i u inostranim naučnim krugovima. Tokom svog naučnoistraživačkog rada u stalnom je kontaktu sa eminentnim svetskim institutima. Tako je bio dopisni član  Pariske farmaceutske akademije. Nagrađen je Lavoazjeovom medaljom za istraživački doprinos na polju hemije i toksikologije i nosilac je ordena javnog zdravlja Francuske. 

„Ime Mokranjac vezuje se za dva oca – oca srpske muzike i oca srpske i jugoslovenske toksikologije. Profesor Mokranjac dao je smernice i postavio temelje toksikologije kod nas, a za sobom ostavio plejadu toksikologa“, istakla je svojevremeno dr Danijela Đukić Ćosić u razgovoru za RTS. Utemeljivač  toksikologije, za sobom je ostavio, u pravom smislu te reči, „školu“ toksikologa. Bio je mentor pet magistarskih teza i sedam doktorskih disertacija. Objavio je više od šezdeset radova u stranim i domaćim naučnim časopisima. Momčilo je dokazao da je Vitamin Ce veoma efikasan protivotrov za olovo i posebno za živu, proučavajući kobalt dao je osnovu za lečenje anemije, da bi se otkrio Vitamin B-12, koji u svom sastavu sadrži i kobalt. 

Profesor Momčilo Mokranjac preminuo je 1967. godine.