Beograd je oduvek važio za zeleni grad. Gde god da se okrenete, prate vas senke jablanova i platana, sa balkona se spuštaju slapovi cveća i ukranih bršljana, a leti, kada padne kiša, ulicama se razlije miris lipa.

U neka ranije vremena, čak je i današnji glavni korzo grada, Knez Mihailova ulica, bio niz bašta i voćnjaka, ispresecan prašnjavim puteljcima i sokacima. Među njima, najveća i najlepša bila je bašta kneza Aleksandra Karađorđevića.

Duh evropske Srbije 

Za vreme vladavine kneza Aleksandra, mnogobrojna porodica Karađorđevića bila je smeštena u kući promoćurnog trgovca Stojana Simića, nekada daleko od varoši, a danas u samom srcu grada. Zdanje Starog konaka, kako je kasnije kuća nosila ime, bila je prva zgrada izgrađena na Terazijama i nalazila se na mestu travnjaka ispred današnje zgrade Starog dvora. Oko zdanja podignuta je teška kovana ograda, koja je pored kneževića i kneginjica čuvala i veliku baštu koja je nastala po zamisli kneginje Perside Karađorđević. "Vernakularni vrt" bio je podeljen na baštu okrenutu ka glavom ulazu u današnjoj Ulici kralja Milana i park koji je bio ograđen zidom, u čijem se središtu nalazio bazen sa skulpturom donesenom iz Beča. Ovo je bio samo deo zamisli kneginje, koja je u Srbiju donela pravi duh Evrope, pomogla uvođenju dvorskog protokola i praktično stvorila prvi dvor u Srbiji posle Srednjeg veka. 

Pod staklenim nebom

Verovatno se zato njoj može pripisati i stvaranje jedne od prvih uređenih bašta u Beogradu, bašte kneza Aleksandra Karađorđevića. Plac na kome je formirana bašta nalazio se između današnjih ulica tri vladara: Kralja Petra, Kneza Mihaila, Cara Lazara i jednog prosvetitelja, Vuka Karadžića. Na velikom placu, uređena je bašta ispunjena cvećem, ukrasnim šibljem i jorgovanom. Bila je ispresecana stazama, a postavljene su i klupe, koje su služile za odmor posetilaca koji su tu rado dolazili radi šetnje i odmora.

Sa gornje strane bašte, nalazio se uzani sokak koji će po zamisli Emilijana Josimovića, dvadesetak godina kasnije postati Ulica kneza Mihaila. U ovom sokaku nalazila se i česma, koja je delom izlazila na sokak, a delom se nalazila u bašti. Kasnije će ova česma, koja se nalazili na uglu ulica Kneza Mihaila i Vuka Kardžića biti porušena, a umesto nje će ispred placa namenjenog izgradnji Palate SANU biti podignuta Delijska česma.

Posebnu atrakciju predstavljala je staklena bašta. Nije poznato kada je podignuta i kako je izgledala, a jedan od retkih spomena o mestu gde se nalazila je oglas u časopisu Svetovid iz 1863. godine. Iz ovog oglasa saznajemo da se nalazila u blizini zdanija i da je nastrojnik bašte bio gospodin Vilotijević, koji je bio zadužen za uzgajanje biljaka i  prodaju saksija i sadnica. Staklena bašta se nalazila uz Zdanije, jednu moderniju kuću od tvrdog materijala koja se nalazila na uglu ulica Kralja Petra i Kneza Mihaila, a u kojoj je u to vreme stanovao knežev zet i popečitelj Kosta Nikolajević. Neki zapisi navode da se na ovom mestu nalazila i pivnica, te ste tokom letnjih meseci uz miris jorgovana mogli da uživate uz točeno pivo.

Urbanizacija bašte

Do velikih promena dolazi 1858. godine sa povratkom kneza Mihaila, kada je država konfiskovala baštu i dala je na licitaciju. U narednih pola veka ovaj kvart biće u vlasništvu Akcionarskog društva "Sloga", koje će ovaj uspavani cvetni raj 1868. godine pretvoriti u novi beogradski korzo. Jedan od prvih poteza Društva bilo je svojevoljno prosecanje tri sokaka (današnja Uskočka, Delijska i Nikole Spasića), kako bi se veliki plac isparcelisao na manje i prodao viđenijim i imućnijim Beograđanima.

Jedna od prvih podignutih kuća bila je kuća sazidana na uglu Vuka Karadžića i Knez Mihailove koju je kupio Nikola Spasić, dozidao sprat i poklonio invalidskom fondu "Sv. Đorđe". Danas se u njoj nalazi Galerija ULUS, iznad čijih se vrata i dalje nalazi bronzana bista velikog dobrotvora.

Na mestu bašte, a niz ulicu ka Kalemegdanu, 1911. godine trgovac Dimitrije Živadinović podigao je robnu kuću za prodaju kancelarijskog materijala, koju će posle Prvog svetskog rata u zakup uzeti Vlada Mitić, tako da ovo zdanje danas znamo pod imenom "Mitićeva robna kuća".

Za kraj ove šetnje kroz baštu, ostaje nam podsećanje na sudbinu zdanja na uglu Kralja Petra i Kneza Mihaila. U prvo vreme, njega je za sebe zadržalo društvo "Sloga", a uskoro je u prizemlju otvorena i "Građanska kasina", koja postaje omiljeno mesto otmenijeg sveta. Pred balkanske ratove otkupljuje je Nikola Spasić, a tridesetih godina će na njenom mestu biti izgrađena impozantna zgrada Zadužbine Nikole Spasića.