Priča o "Ruskom caru" i "Grčkoj kraljici", priča je o tome kako je Beograd, iz varoši blatnjavih i drvetom kaldrmisanih ulica, zakoračao ka modernom gradu, evropskom Beogradu. Priča i o Knez Mihailovoj, priča o Srbiji. A kafane i mehane beogradske oduvek su bile mesto sastajanja, razgovora, dogovora...

Smeštena na grebenu koji razdvaja savsku i dunavsku padinu, Knez Mihailova ulica svoj današnji naziv dobija davne 1870. godine, kada je i zvanično "krštena" od uprave grada. Izgradnja Knez Mihailove odvijala se postepeno. Najpre se tom ulicom koračalo po zemlji, a kada bi padale kiše i po blatu. Zatim je 1876. godine pokrivena drvenom kaldrmom, a deset godina kasnije dobija epitet korzoa, kada je pokrivena granitnom kockom. Prvi srpski urbanista Emilijan Josimović ucrtao je plan Ulice kneza Mihaila, bez koje današnji Beograd ne bi mogao da se zamisli.

Foto: Pinterest - Knez Mihailova početkom 20. veka

Kraljica Ulice kneza Mihaila

Na levoj strani Knez Mihailove, blizu Gradske biblioteke i restorana "Snežana", a nedaleko od  Kalemegdana, uzdiže se zdanje, koje od svog nastanka do dana današnjeg nije promenjeno. Prelepa "Grčka kraljica". Ova zgrada je ujedno i najstariji objekat  u Ulici kneza Mihaila. Sačuvana je njena autentičnost, a arhitekta koji je projektovao ovo zdanje do danas je ostao nepoznat.

Prema navodima hroničara, izgrađena je na mestu gde se pre toga nalazila jedna od tri kule vodovodnog sistema koji je služio Turcima. "Uvodeći vodu u varoš Beograd, Turci su duž onoga đeriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daljinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu, da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok. Takve kule bile su: jedna gde je danas Tarazijska česma; druga gde je bila kafana "Ruski Car" a treća je bila onde gde je sada kafana "Grčka kraljica" – zapisa hroničar, Milan Đ. Milićević.

Foto: Arhivska fotografija - Jedno vreme "Grčka kraljica" je nosila naziv "Plavi Jadran"

Kad je tridesetih godina 19. veka Despot Stefanović namerio da na svom imanju, na uglu današnjih ulica Knez Mihailove i Rajićeve, podigne mehanu znanu kao "Despotov  han", nije ni slutio da je utemeljio važnu tačku prestoničke ugostiteljske, ali i opšte istorije.

Nakon  ubistva srpskog dečaka kod Čukur česme 1862. godine, pobunjeni Srbi su podigli barikade baš kraj te kafane, naspram turskog utvrđenja na Kalemegdanu. Pet godina kasnije 1867. godine tu je proslavljena i predaja ključeva grada od strane Turaka knezu Mihailu Obrenoviću.

Pregurala  je "Kraljica" preko leđa i Majski prevrat, i smenu dinastija. Iz nje su gosti gledali kako Beograd postaje grad, kako se u Knez Mihailovoj postavlja modernija, drvena kaldrma.

"Grčka kraljica" po danas dostupnim zapisima, podignuta je kao han 1835. godine, o čemu se saznaje posredno, iz spiska kafana koji datira iz 1860. godine. U njemu se kaže da je to mejana (han) bankara Jovana Kumanudija i da je otvorena pre 25 godina. U pomenutom popisu beogradskih kafana, stoji još da je od mešovitog materijala, kao i da osim mehane ima osam soba, dve kuhinje i podrum i da joj je ime "Despotov han". Despot Stefanović, prodaje ga Jovanu Kumanudinu.

Foto: Arhiva NBS - Radnja u prizemlju zgrade u Kneza Mihaila br. 50

Jovan Kumanudi, Grk poreklom po ocu  bio je pekar i imao pekaru na Savi. Na uglu Knez Mihailove br. 50 i Ulice kralja Petra, Jovan Kumanudi je srušio  tursku jednospratnicu u kojoj je imao radnju i živeo, pa je 1870. godine sagradio novu jednospratnicu evropskog izgleda. U toj zgradi se od 1958. godine nalazi sadašnja picerija "Snežana". Kako je Beograd rastao, tako je prihvatao i novine u trgovanju. U prizemlju ove kuće nekada su bili dućani poput dubrovačkih, sa gvozdenim kapcima i vratima. Na spratu su bile sobe. Tu su bile i kancelarije Narodne banke od osnivanja 1884. godine, sve do završetka svoje zgrade. Posle su u kući bile kancelarije bankarske radnje "Andrejević i Kompanija", a po Prvom svetskom ratu kancelarije Francusko-srpske banke.

Jovan Kumanudi je kupio i kuću do ove, prema Ulici kralja Petra, kao i kuću na uglu Crnogorske i Pop-Lukine ulice. Kumanudi je imao i kuću u Gospodskoj (danas Brankova ulica), gde je posle njegove smrti stanovala njegova žena Hrisanta sa kćerkom Milevom. Imao je još jednu kćerku Katarinu i dva sina Dimitrija i Andru. Kuću u Knez Mihailovoj nasledio je Dimitrije. I Andra i Dimitrije, kažu jedni izvori,  živeli su rasipnički. Tako je na kraju kuća u Knez Mihailovoj prodata Nikoli D. Kikiju. Ova porodica kasnije ju je zaveštala Beogradskoj trgovačkoj omladini. Mileva je bila naslednica "Grčke kraljice".

Po drugim izvorima, kaže se da je Kumanudi imao više sinova, od kojih su četvorica uspešno vodila kolonijalnu radnju u Glavnoj čaršiji. Jovan je napredovao do "pravitelstvenog bankara" obavljajući "obične bankarske poslove sa poslovnim svetom i plaćanja za račun države u inostranstvu". I po onome zapisanom i stečenom imetku, dobar deo svojih velikih prihoda ulagao je u nepokretnosti.

Foto: Telegraf.rs / Arhiva - "Grčka kraljica" iz našeg detinjstva

Posleratna previranja i neizvesna budućnost

Zgrada "Grčke kraljice", jedina preostala na staroj regulacionoj liniji dveju ulica – Knez Mihailove i Rajićeve, do danas je sačuvana u obliku u kojem je nastala. Međutim, kroz godine postojanja i rada u više navrata je dograđivana i pregrađivana. U njenom prizemlju se nalaze kuhinja i restoran. Na spratu bile su sobe za noćenje. Prvobitno ih je bilo osam, potom jedanaest, pa su dodate još tri. Sprat je kasnije preuređen u privatne stanove. Zdanje  ima i unutrašnje dvorište. U hotelu "Grčka kraljica" je 1908. godine bilo 11, a daljim pregrađivanjem došlo se do 14 soba. Zgrada ima i podrum, u kome je dugo bila čuvena diskoteka "Zvezda", koja je kasnije poznata pod imenom "Metro".

I avio bombe su mimoišle "Kraljicu". Ostala je čitava posle nacističkog bombardovanja 1941. i savezničkog 1944. godine. Ostala na mestu i nakon revolucionarne promene vlasti. Posle Drugog svetskog rata, "Grčka kraljica" postaje društvena svojina kojom upravlja preduzeće "Tri grozda". Zbog, kako neko reče "monarhističkog prizvuka", tadašnja vlast "Grčku kraljicu" preimenovala je u "Plavi Jadran". Taj naziv kafana je nosila do 1990. godine, kada je obnovljenu kafanu svečano otvorio Aleksandar Bakočević, gradonačelnik Beograda, i vraćeno ime "Grčka kraljica".

Foto: Pavle Kaplanec - Grčka kraljica i dalje predstavlja upečatljivi deo beogradskog korza

Ni nemirne devedesete prošlog veka, ni hiperinflacija je nisu "zatvorili". Kontinuitet u radu, duži od 170 godina, prekinuli su vrtlozi privatizacije i tranzicije... Kada je "Tri grozda" (zakupac od 1969. godine) odlučilo da 2007. otpočne renoviranje objekta u Knez Mihailovoj 51, svi su očekivali početak vraćanja starog sjaja i patine Knez Mihailove. Umesto povratka starom sjaju usledilo je – potpuno zatamnjenje, mrak, zatvaranje. Republička građevinska inspekcija je 2008. naložila zakupcu da pribavi dozvole neophodne za nastavak radova na objektu koji je deo kulturne celine od izuzetnog značaja. Zahtev nije ispunjen ni te, ni sledećih  godina. Kada su 2012. "Tri grozda" otišla u stečaj, jasno je bilo da će "privremeno zatvaranje" potrajati... Decenijama omiljeno mesto Beograđana i gostiju prestonice ne radi već desetak godina i otada polako propada.

Valja i to reći: ova mehana sa sobama na spratu nije spadala u uglednija prestonička prenoćišta. Ipak, gostiju nikada nije nedostajalo. U 19. veku i prvoj polovini 20. stoleća bila je konačište putnika i trgovaca, a bašta je bila idealna osmatračnica za "kibicovanje" prestoničkih dama dok šetaju Knezom. I prvih i drugih nikada nije manjkalo. Posle Drugog svetskog rata, godinama se u njoj tražilo mesto više, pogotovo u jutarnjim satima. Jutarnja kafa  u "Kraljici", prva kafa, za mnoge je predstavljala dugogodišnji svakodnevni ritual, naročito u poslastičarnici koja se nalazila u desnom delu kafane.