Tek što je ostvario svoj san i postao direktor svih muzeja u Jugoslaviji, knez Pavle Karađorđević biva prinuđen da obuje drugi par opanaka. Nakon što je 9. oktobra 1934. na kralja Aleksandra I Karađorđevića izvršen atentat u Marseju, Pavle postaje namesnik po volji koju je kralj iskazao u svom testamentu.

Aleksandar je u oporuci od brata tražio da sačuva Jugoslaviju do septembra 1941. kada će Petar II prestolonaslednik, postati punoletan i preuzeti vlast. I Pavle je poštovao volju svog brata.

Foto: Bibliothèque nationale de France - Sahrana kralja Aleksandra I

Umetnik na čelu države

Kao namesnik, Pavle Karađorđević je vlast delio sa Ivom Perovićem i Radenkom Stankovićem. U stvarnosti Pavle je bio "prvi među jednakima" dok su dvojica suvladara bili svedeni na "prisutne građane" koji se, zapravo, ništa nisu pitali.

Ipak, od samog početka vladavina Pavla Karađorđevića bila je sve samo ne bez trzavica. I takva je ostala sve do puča 27. marta 1941.

Problemi su počeli sa parlamentarnim izborima 1935. zbog zabrane nacionalnih imena i institucija u Hrvatskoj i Sloveniji. Ovo je odmah dovelo do odbacivanja jugoslovenstva kao ideje koja nadilazi nacionalnost i snažnog protivljenja njenim zagovornicima u koje je spadao i Pavle Karađorđević.

Na izborima pobedu odnosi Bogoljub Jevtić, tadašnji predsednik vlade. Ipak, vodeći se idejom očuvanja Jugoslavije, Pavle mandat za novu vladu daje Milanu Stojadinoviću, tada ministru finansija.

Foto: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" / Beogradske opštinske novine 

Međutim, Stojadinovićeva vlast bila je kratkog daha. Veruje se da su postojala dve stvari koje su dovele do toga.

Prvo, Stojadinović je imao snažne veze sa Nemačkom i Italijom i, reklo bi se, previše zastupao njihove interese u Jugoslaviji. S druge strane, postojale su glasine kako je ovaj radikalski prvak imao nečasne namere prema knjeginji Olgi u čijem se društvu stalno pojavljivao na balovima i sličnim prilikama. Navodno, iako je javno negirao postojanje intimne veze, Stojadinović je po kuloarima namerno širio priče o vezi sa Olgom.

Kako bilo, epilog je bila njegova smena i to odmah posle izbora 11. decembra 1938. na kome je njegova lista dobila 305 poslanika, a Udružena opozicija 68. Knez Pavle ga je obavestio da više ne uživa njegovo poverenje i da će mandatar vlade biti Dragiša Cvetković.

Zanimljivo, iste godine knez Pavle Karađorđević pojavio se na naslovnoj stranici Time magazina.

Na drugoj strani, kada se radilo o spoljnoj politici i situaciji koja je najavljivala nemile događaje koji će uslediti, Pavle Karađorđević se trudio da održi neutralnost Jugoslavije zbog čega je pokušavao da se malo odmakne od Francuske. Ovakva politika naišla je na osudu od strane domaćih političara, a u kritikama su prednjačili radikali.

Ipak, Pavle, svestan nezahvalnog položaja u kome se Jugoslavija nalazila nakon što je Italija okupirala Albaniju, napore usmerava ka rešavanju nacionalnih problema koji su harali troimenim narodom kako bi se sprečili potencijalni problemi koje bi ne srpski narodi, a posebno Hrvati, u državi mogli pokrenuti.

Knez zato ulazi u pregovore sa Vlatkom Mačekom, predsednikom Hrvatske seljačke stranke. Želeći da reši "hrvatsko pitanje" i Hrvate "priveže" za Jugoslaviju. Rezultat je bilo osnivanje Banovine Hrvatske 1939. godine što je trebalo da bude uvod u reorganizaciju centralizovane države.

Ali, Drugi svetski rat već je počinjao.

Foto: Wikipedia - Knez Pavle i Adolf Hitler u Berlinu 1939. (u pozadini Ivo Andrić)

Pavle Karađorđević i Trojni pakt

Nemačka predvođena Adolfom Hitlerom nezadrživo je osvajala teritorije i Francuska, kako jedna od većih sila, je brzo kapitulirala. Bugari, Mađari i Rumuni pristupili su Trojnom paktu, a poziv je upućen i Jugoslaviji za koju je knez Pavle želeo da sačuva neutralnost.

Međutim, 12. januara 1941. godine, britanski ambasador u Beogradu Ronald Kembel Pavlu prenosi obaveštenje da Velika Britanija smatra da je Jugoslovenska neutralnost postala neodrživa. 

Pavle Karađorđević, želeći da sačuva Jugoslaviju, a istovremeno suočen sa izostankom zaštite Britanaca, odlučuje da potpiše Trojni pakt.

Britanci su odmah osudili ovaj potez, dok su komunisti u Jugoslaviji kneza Pavla proglasili za izdajnika. Ogromne demonstracije izbile su 27. marta 1941. godine, tek dva dana nakon potpisivanja pakta, koje su dovele do smene tročlanog namesništva.

Za vojni udar i preuzimanje vlasti od strane maloletnog Petra II, knez Pavle je čuo u vozu u Vinkovcima. Nakon dolaska u Zagreb odveden je u Banski dvor gde se sreo sa Vlatkom Mačekom i dobio ponudu da sa Četvrtom armijom, koju su činili Hrvati, otpočne pregovore sa pučistima. Knez, želeći da izbegne građanski rat, odbija i vraća se u Beograd gde ga je dočekala porodica. Zatim potpisuje ostavku, biva smešten u voz i poslat za Grčku u izgnanstvo.

Tog istog dana, maloletni kralj Petar biva proglašen punoletnim kako bi mogao da preuzme vlast.

Uvređeni ovakvim potrezom, Nemci odlučuju da sprovedu tešku kaznu - 6. aprila 1941. počelo je bombardovanje Beograda, a 12 dana kasnije kapitulirala je čitava država.

Samog kneza Pavla i njegovu porodicu, britanska vojska iz Grčke odvodi u Keniju, a zatim u Južnoafričku republiku gde će čitav Drugi svetski rat provesti u kućnom zatvoru.

 

U poslednjem delu priče o knezu Pavlu, osvrćemo se na godine njegovog života u izgnanstvu...