Početkom 30-ih godina prošlog veka, za čaršiju gotovo anoniman mađioničar, Mihajlo Jovanović, dospeo je u žižu javnosti usled svog dobrodušnog pokušaja da zabavi običan svet. Popularnost je stekao kada je prinudno zaseo u optuženičku klupu i na krajnje neobičan način sprao ljagu sa svog imena.

U glibu nerazumevanja

Iako je lik i delo Mihajla Jovanovića bio apsolutna nepoznanica za šire građanstvo, on je i te kako bio znan u cirkuskom kružoku. Zapravo, ovaj mladić nevinog lica u predasima između posluživanja u cirkusu Hermes je kradomice pekao zanat gledajući čuvenog mađioničara Geperštajnera na delu. Veštinu je apsolvirao kod slavnog Kludskog, u njegovom nadasve poznatom čehoslovačkom cirkusu. Prema svemu izrečenom, došao je na svet sa neobično snažnom voljom koju nije bilo lako odvratiti sa njene putanje, ali isprva mu nije bilo suđeno da se okuša na najvećoj pozornici, već je morao da se zadovolji radom za tezgom koju je zadužio na Zelenom vencu. 

Tek i tu tamo je demonstrirao svoju vičnost, uveseljavajući tako bližnje, prijatelje i poznanike. Njegova bina je mahom bila kafana ili bircuz, gde bi za čokančić rakije izvodio trikove kao od šale, lateći se prvog rekvizita koji bi mu potpao pod ruke. No, za nešto više, za pravi pravcijati podijum, za javni nastup pred publikom željnom novotarija, bio mu je preko potreban smoking, cilindar i čarobni štapić, za šta, razume se, nije imao dovoljno novca. E, upravo zbog toga mu se desio gaf, koji je mogao skupo da ga košta.

Naime, njegove muke počinju kada je na molbu šankera g. Ljubomira Mihajlovića počeo da zanima goste spretno baratajući sa tri naprstaka u bifeu Promajz u Grobljanskoj ulici. Sve je išlo kao po loju: prisutni su bili raspamećeni, bifedžija zadovoljan što pića idu kao alva, a mađioničar ozaren što ima priliku da prezentuje svoju okretnost. Igranka je uzela maha sve dok glavu unutra nije promolio jedan policijski organ Šestog kvarta. U moru protivrečnosti, on je bio nerazborit u nameri da aktera teksta privede i preda ga kvartu zbog hazarda, što je naposletku i učinio.

Bez cirkusijade u sudnici

Sutradan, nakon što se pojavio pred predsedavajućim Sreskog suda g. Smiljanićem i izdeklamovao generalije delovođi za zapisnikom g. Anđelkovićem, Mihajlu Jovanoviću nikako nije polazilo za rukom da jasno i rečito dokaže svoju nevinost u ovom slučaju. Usledilo je ispitivanje od strane sudije:

Nisam ja to igrao za pare. Hteo je gazda da malo zabavljam njega i goste. -Šta si ranije bio? -Cirkuski veštak! -A sad? -Radim na pijaci. -Znaš li još kakvu veštinu sem okretanja naprstaka? -Još kako!

U tome artista uviđa zlatnu priliku da jednom zasvagda odagna svaku sumnju i očisti obraz nudeći da izvede mađioničarski trik, ali, na njegovu žalost, sud nije hteo ni da čuje za takvu egzibiciju u sudnici nego poziva svedoke da istupe.

Prvi iskaz je dao g. Radivoje Jakovljević, službenik Šestog kvarta, ali to nije imalo nikakvu težinu obzirom da ga on nije ni za šta teretio. Potom se osovio bifedžija, g. Milojević, uporno tvrdeći da se nije igralo u novac, te da ga je častio sa svega dve rakije.

Crno na belo - demonstracija veštine

Kako pretres nije vodio nikuda, a mađioničaru dozlogrdilo da ga optužuju da je švindler, prihvatio se štapića objašnjavajući: Čarobni štapić! Pogledajte, gospodo, nije laž! Pomoću njega mi artisti opčinjujemo ljude! Sateran u kut, sudija je najzad popustio i dozvolio mu da uprizori svoju igrariju.

Zavladao je opšti muk u sudnici. Znatiželjne oči su uperile poglede u goluždravog opsenara. On  je uzeo naprstak i zrno, te rekao: Sad vidite ovo zrno, a sad ne vidite ga. Za dalje potrebe trika od prisutnih je žicao za jednu novčanicu. Publika se potapšala se po džepovima, ali oglasile su se samo kovanice. Na jedvite jade neko je ipak pronašao papirni novac i bojažljivo mu ga pružio. Uzimajući ga, istovremeno je pocepao parče hartije i stiskom pesnice gužvao je oba predmeta. Spustio je pravu novčanicu na nagore otvoreni dlan sudije, savetajući ga da stegne šaku svom snagom kako mu ne bi utekla.

Ukopan u mestu čekao je potvrdu suda da isti čvrsto drži novčanicu. Tek nakon potvrdnog odgovora primio se najobičnijeg pruta i napravio osmicu u vazduhu, usput zboreći: Kajmekones, indefones, sikunus, lukunus, indekones! Trenutak kasnije, samouvereno se obratio sudiji rečima: Sada više nemate novčanicu u ruci. Evo je kod mene!

Oslobodivši pesnicu, razrogačenih očiju sudija je u neverici gledao prazan dlan. Kud će - šta će, pošto nije bio do same srži siguran da je Mihajlo Jovanović ulični kockar, on ga je oslobodio optužbe, uz jednu veoma važnu pouku iz smotrenosti: iako je zakon neumoljiv, sada mu je progledao kroz prste, ali ubuduće nema javnog nastupa bez prigodne odore i doličnih rekvizita.