Postojalo je doba - ni manje ni više nego između dva svetska rata - kada je u Beogradu cvetao nadrealistički umetnički pokret. "Cvetanje" je možda ipak prejak glagol, ali budući da se radi o nadrealizmu dopustićemo sebi razne vrste preuveličavanja.

Kraljevina Jugoslavija se izdizala iz ruševina. Naizgled, negde krajem dvadesetih, bude se tajne radosti života koje u godinama preživljavanja (čitaj: večitim ratnim godinama) jednostavno nisu na listi prioriteta. Da citiramo profesora Džona Kitinga iz "Društva mrtvih pesnika":

"Medicina, pravo, biznis, inženjerstvo...to su vrlo plemenite težnje, neophodne za održavanje života.

Ali poezija, lepota, romansa, ljubav...zbog njih živimo."

Širom zemlje niču bioskopi, pozorišta (ili samo ponovo oživljavaju), u kafanama se okupljaju pesnici i filozofi, kamerni orkestri pune dvorane, dame i gospoda šiju kostime za šetnju nalik na poslednju modu iz Pariza.

Takođe, kod svog prodavca novina možete nabaviti razna izdanja, književne glasnike, zbirke, kulturne vodiče, hroniku, vesti i - časopis "Nadrealizam danas i ovde" za koji pišu beogradski borci za sasvim nov i prilično nemoguć umetnički pravac. To nije sve. Uskoro izlazi nekoliko sličnih izdanja, kao što su "Putevi" i "Nemoguće", almanah za koji su pisali kako domaći tako i evropski nadrealisti, uključujući Salvadora Dalija i Andrea Bretona.

Foto: nadrealizam.rs - Naslovnica beogradskog nadrealističkog časopisa

Nemoguća revolucija

U svega nekoliko brojeva, "Nadrealizam danas i ovde" je donekle dobio bitku i otvorio vrata širenju i osvešćivanju novog pokreta. Zajednički cilj autora bio je ideal socijalne revolucije, što je bio preambiciozan projekat za uslove u Kraljevini Jugoslaviji. Sa revolucijom na umu, pokret je brzo zadro u političke prilike u zemlji, što znači da je neretko bio javno  kritikovan (ali zamislićemo da je i loše kritika ipak bila dobra reklama).

Časopis je sadržao originalne tekstove stranih autora, zatim njihova tumačenja i dela domaćih autora, fotografije, crteže, kritike na događaje u svetu, što je objedinjavala zbirka fotografija iz ruskih publikacija (kao što je Skidanje krstova sa Kremlja) pod nazivom "Nadrealistički elementi u modernom društvenom životu". Tu su i eseji koji tumače i mahom hvale delo i lik nadrealističkih slikara i književnika. Među srpskim autorima su se u ulozi urednika, pisaca, novinara i prevodilaca isticali i smenjivali Đorđe Kostić, Oskar Davičo,  Đorđe Jovanović, Aleksandar Vučo, Miloš Crnjanski, Milan Dedinac i drugi.

Primetićete da kroz ovaj tekst, nažalost, prolaze samo muška imena. Međutim, u isto vreme su u Beogadu živele i stvarale (doduše, malobrojne) umetnice koje su se poistovećivale sa nadrealističkim pokretom. Među njima su Ševa Ristić i Milena Pavlović Barili, premda njihova imena nisam našla nigde na spisku autora prvog (i jedinog) talasa srpskih nadrealističkih časopisa.

Foto: Wikipedia - Jedan od aktivnih učesnika i potpisnika nadrealističkog manifesta bio je i budući partizanski komandant Koča Popović

Zavirite u leksikon za nadrealiste

Tako dolazimo do almanaha - koji je moj lični favorit jer mu je ime "Nemoguće", u prevodu sa autentičnog pariskog izdanja "L’impossible". Odštampan je u Beogradu 1930. godine, a pored redovnih izdanja 160 primeraka je potpisano i štampano na luksuznom, sjajnom papiru.  Ipak, začuđujuće, moguće je nabaviti svoj primerak ako provedete dovoljno vremena na internetu. Za kvalitetno provirivanje u njegovu unutrašnjost, posetite Muzej savremene umetnosti u Beogradu, gde se nalaze primerci časopisa, publikacija i postera vezanih za ovu tematiku i vreme. Ako vas časopis zanima danas i ovde, možete pronaći skeniranu verziju pojedinih izdanja onlajn.

Izdvajam vam jednu stranicu iz almanaha "Nemoguće" koja predstavlja deo svojevrsnog, prezanimljivog "leksikona" za autore.

Mislite li da vaše rukovođenje životom može zavisiti od nečega IZVAN VAŠE SVESTI? Izvan života? Od nečega što ima natprirodni karakter?

Zatim slede tumačenja i odgovori domaćih (i jednog antičkog) filozofa.

"Munja upravlja svima stvarima." - Heraklit

"U ovaj determinizam apsolutne slobode u kome smo, neizbežno je, smrtonosno je, spasonosno je biti survan." - D.M.

"Ja ne rukovodim svojim životom, on rukovodi mnom. Ma koliko izvesna bila moja rešenja razumom donesena, smatram da je od najmanje važnosti ono što se u mojoj svesti događa. Međutim, ne smatram da je sa te strane ugrožena moja unutrašnja sloboda. Ono što hoću, isto koliko i ono što mogu, i isto koliko ono što mi se događa, zavisi od onog što sam, od onog što postajem. (...) Pozvan da ispunim, odigram, konkretizujem tu sudbinu, idealnu razmenu pitanja i odgovora, divnih provokacija i strasti. Da budem ouzdan instrument postojanja. (...) Izvan života...I sve bliže samom središtu, samoj patetičnoj i bitnoj zenici života, suzom nepomućenoj, suzom ozarenoj, sve bliže, i, da - izvan života! - M.R.