“Neka je na život i na zdravlje” reči su koje su stari Beograđani po običaju zborili nakon što bi probali prvu voćku u sezoni. To je ujedno bilo i geslo “Jabuke”, nesvakidašnjeg restorana u Beogradu, a i šire, na čijoj trpezi se isključivo posluživalo - da, dobro pogađate, sveže i sočno sezonsko voće.

Unikatan meni

Bez ikakve pompe i najave u leto 1956. godine na prethodno neuglednom i zapuštenom imanju na uglu Bulevara Jugoslovenske narodne armije (današnji Bulevar Oslobođenja) i Krušedolske uzdigao se novi ugostiteljski objekat, restoran po imenu “Jabuka”. Iza polumetarske drvene ograde, neupućeni prolaznici su kradomice uočavali desetak stolova zasrtih snežno belim čaršavima iznad kojih su se izvijali glomazni šarenoliki suncobrani.

Sva pitanja ubrzo su dobila svoj odgovor u vidu friško obrijanog kelnera u uštrikanom belom mantilu, nalikim onom doktorskom, sa jednobojnom maramicom koja je stidljivo virila iz gornjeg levog džepa, dok je servirao klijenteli zrelo i oprano voće u činijama raznih dezena. 

Originalna ideja

Iza ove ustanove stajalo preduzeće za voće i povrće “Jabuka”. Na prostoru Neimara oni su pokrenuli istoimeni ugostiteljski objekat, tj. letnju baštu za prodaju voća. “Jabuka” je bila prvi voćni restoran u Beogradu, ali i u celoj ondašnjoj zemlji.

Njihova ideja je, zapravo, bila krajnje originalna - posluživati za stolom građanstvo u prolazu koje bi želelo da pojede taze voće. Isprva, u ponudi su bili trešnje, višnje, breskve, kruške, i, naravno, jabuke, dok kako je sezona odmicala na meniju se našla i lubenica i dinja.

Sve po PS-u

Sve je bilo na razini, kulturno i higijenski. Svaka voćka se temeljno prala pod mlazom vode u kuhinji “Jabuke”, a, po izboru, posluživala se sa ledom. Cena voća nije se nimalo razlikovala od cena na obližnjim tegzama, dok je usluga bila neuporediva bolja.

Vremenom je preduzeće postalo još inovativnije, te je proširilo postojeći jelovnik. U njihovom jedinstvenom restoranu beogradski svet je mogao da se okrepi ledeno hladnim bezalkohonim pićima iz pogona male mesne fabrike “Bezalko”. Staklene flašice od 2 dl prodavale su se gotovo badava, za svega 18 dinara po boci. Time se preduzeće “Jabuka” kanilo da suzbije alkoholizam, kad već to njihovim kolegama nije padalo na pamet, i povećava potrošnju bezalkoholnih pića i voćnih sokova.

Naprečac voćni restoran “Jabuka” je postao pravi hit i destinacija za osveženje tokom letnjih meseci.