Pre nego što je Novi Beograd postao punokrvna opština, on je sredinom 30-ih godina prošlog veka važio tek za malo naselje sa raštrkanim kućama, gde je negde oko pet stotina duša mučilo muku sa nekim neverovatno gorućim problemima. Stoga su pažljivo odabrani Novobeograđani zakucali na vrata gradonačelnika u nadi će im on izaći u susret, a on im je ovako odgovorio.

Na otvorenim vratima kod gradonačelnika

Nakon suživota u jezivim uslovima, jedna delegacija novokomponovanog naselja Novi Beograd zaputila se na prag kabineta tadašnjeg gradonačelnika kako bi mu iznela nedaće koje su ih neprestano morile. Na vratima ih je sačekao prvi čovek Beograda, Vlada Ilić, te prigodno ugostio. Delegaciju su sačivanjali dva ugledna žitelja leve savske obale: državni savetnik u penziji g. Janko Spasojević, predsednik i sekretar Udruženja Novi Beograd bakalar g. Radomir Cigarčić.

Na sto vodećeg čoveka grada oni su položili pismeni podnesak sa izvesnim zahtevima. Kanili su se da time urgiraju da se što pre pristupi rešavanju problema od kojih zavisi lice Novog Beograda u bliskoj budućnosti.

Pod pokrovom tame

Kako struja nije bila nepoznanica, prva stavka bila je uvođenje uličnog osvetljenja, obzirom da ga utoliko ima u samim domovima. Okidač za to je bio strah koji je nesumnjivo vladao ulicama tog naselja. Bez rasvete, susedstvo je noću bilo leglo skitnica, razbojnika i drugih lica sa sumnjivom pozadinom, da pošten svet nije smeo da promoli glavu napolju. To nije išlo u prilog ni momcima u plavom, koji nisu mogli da sprovode red i zakon, ne videvši dalje od svog nosa po mrkom mraku. 

Kad bunar presuši

Drugo ključno pitanje nije bilo isključivo vezano za doba dana. Naime, pošto vodovod nije bio uveden, Novobeograđani, njih gotovo pet stotina koliko tad tamo živelo, napajalo se iz obližnjih plitko iskopanih bunara. Međutim, ti bunari su imali svoju burnu prošlost. U više navrata dolazilo je do zagađenja istih, što je ostavljalo starodeoce suših grla. Kako bi predupredili novi belaj, delegacija je igrala na kartu da ista opasnost od zaraze preti i samom centru prestonice, koji se nalazio nadomak ovog kraja.

Protiv nove Jatagan-male

Na meniju skupštine grada Beograda već duže vreme je bila razrada uredbe o izgradnji Novog Beograda, kojoj se nikako nije nadzirao završetak. Građani su to obilno izrabljivali. Ne mareći za urbanistički plan, zidali su kuće gde god im se prohtelo. To je samo išlo na štetu naselju zato što je naum bio da kvart pokraj velikog Savskog mosta i budućeg sajmišta Beograda bude prestižni kraj glavnog grada.

U tom trenutku preko 150 zgrada je već bilo podignuto. Udruženje Novi Beograd je bilo protiv toga i zalagalo se da se tome stane na put. Stoga se pod trećom tačkom podrazumevalo donošenje uredbe koja bi regulisala gradnju na levoj obali Save. Zato što ni uzornom građanstvu ni gradu nije išlo na ruku da tu, u blizini centra Beograd, nikne nova Jatagan-mala, stanište bluda i kriminala.

U kratkom periodu življenja tamo praoci Novog Beograd posvedočili su višestrukim izlivanjima Save i bujicama koje su bezdušno sravljnivale sve pred sobom. U podnesku je poseban akcenat bio na postavljanju kamenih blokova radi obezbeđivanja nasipa, koje je podigla Vodna zadruga.

Preduzimljivi gradonačelnik

Sve vreme g. Ilić je pomno slušao izlaganje delegata, koji su čak bili spremni da sami zasuku rukave i pretrpe i materijalne i fizičke žrtve. Naposletku je izrazio zadovoljstvo što su oni prva radna grupa koja žarko želi da sarađuje sa gradom na zajedničkim poslovima, te poručio im da je ono što su tražili daleko manje nego što je sam Beograd voljan da pruži.

Tačka na razgovor je stavljena gradonačelnikovim obećanjem da će sve nedaće koje muče Novobeograđene biti prebrođene do idućeg leta. Kako je Vlada Ilić bio čovek od reči, to je i bilo učinjeno, naravno, uz izvesnu dozu odugovlačenja.