Tridesetih godina prošlog veka jedna pogana navika poput kuge zarazila je sve fele beogradskog sveta. Nakratko je sva divna znamenja Beograda bacila u zapećak i načinila ga neslavnim rekorderom u zemlji.

Osam kontrolora za osam oblasti

Te 1934. godine kružok od osam mladića predanih higijeni glavnog grada rešio je da jednom za svagda ustanovi ko i gde najviše kalja prestoničke pločnike i kolovoze. Sa parčetom hartije i plajvazom u ruci, momci su se raspodelili po čitavoj varoši i notirali sva opažanja.

Jedan se ugnezdio kod hotela “Moskve”, drugi je upijao znanje oko Univerziteta, treći je pravio društvo gostima “Albanije”, četvrti je “trijažirao” ispred bolnice, peti je kontrolisao činovnike u blizini Ministarstva narodnog zdravlja, šesti je u stopu sledio domaćice po pijacama, sedmi je obilazio kafane, dok je osmi imao najveći zalogaj pred sobom - vodio je računa o glavnim i sporednim ulicama po centru i periferiji, te o parkovima i železničkoj stanici. 

Poduhvat je bio obiman i rastegao sam na pet dana, a nalaz je bio takav da je svakom pristojnom građaninu pao mrak na oči.

Očekivani rezultati?

Sasvim logično, prvo mesto je uvereno osvojila železnička stranica, kao i sve ulice koje vode ka njoj. Dnevno je tuda prošpartalo gotovo 15.000 ljudi, od toga pola su činile žena i deca. Skoro 6.000 muškaraca je zivnulo o kaldrmu. U tome im se pridružilo i 3.000 “dama”. Za divno čudo, mališani su bili najuljudniji, njih svega 1.500 je zgrešilo.

Univerzitet i studentarija su zauzeli “utešno” drugo mesto. Svakodnevno je tuda gacalo 4.500 studenata i 8.000 drugih žitelja. Dok su studetkinje uglavnom imale manira, isto se ne može reći za kolege. Čak 85% njih je svesno pregršilo higijenski propis, srazmerno najviše u Beogradu.

Zavidni brojevi i na drugim mestima

Kafane i krčme, pogotovo one nepristupačne, gde je čistoća i inače bila upitna, rangirale su se kao četvrte na ovoj nimalo uglednoj listi. Tu su kolo vodili provincijalci, nosači i piljari, mada ni ostali nisu previše zaostajali. Preko 15.000 posetilaca raznih dobi i polova bar jednom je pažljivo odmerilo pod i potom torperdovalo svoj rekord.  

Pokraj “Moskve” u proseku bi protutnjalo oko 14.000 građana, od kojih 3.000 muškaraca, 1.000 žena i 400 dece nije se libilo da ostavi svoj beleg na trotoaru.

Najbolji od najgorih

U donjem domu našli su se Ministarstvo narodnog zdravlja, bolnice, pijace i “Albanija”. U isti mah je opaženo da je najveća opasnost vrebala u sporednim ulicama. Titulom “najbolji od najgorih” okitila se “Albanija” i to najverovatnije usled silne užurbanosti Beograđana. Tamo se “samo” 60% njih odalo ovoj groznoj sklonosti.

I visokoobrazovani bljuju “vatru”

Iako je ovo bio zahtevan i komplikovan zadatak, objavljeno je i odakle su vukli korene najveći “pljuvači”. Provincijalci su ubedljivo pokorili prvo mesto. Stalež na stranu, svi su bez greške pljuvali. Takođe, pušači su bili daleko viđeniji da zagađuju okolinu u odnosu na nepušače.

Dokaz da zatucanost ne bira leži u činjenici da su po asfaltu “paljbu” osuli i visokoobrazovani građani. Naime, bez razmišljanja pljuvali su i lekari, gimnazijski nastavnici i univerzitetski profesori. 

Istovremeno, oni koji su trebali da sprovode zakon, momci u plavom, takođe, nisu bili za primer. Bezočno su kršili propis i pritom nisu nimalo marili za to.

Otada su decenije i decenije prohujale, a manjku higijene i kulture u javnosti se nije stalo na put. Bez obzira što je potrebno samo malo dobre volje i samokontrole, nažalost, i dalje smo svakodnevno svedoci da ova loša navika nije iskorenjena, a pitanje je da li će ikada i biti.