Ako je Beograd po nečemu upamtio njegov dolazak, bio je to, pre svega, nesvakidašnji doček. Čuli su ga svi koji su se tog 14. jula zatekli na beograskom aerodromu: za Djuka Elingtona je zasvirao Džez orkestar RTB, a kakav je bio doček – takav je bio i ispraćaj.

Džez scena se u Jugoslaviji do ’70-ih godina već prilično ustalila. Delom je to bilo zahvaljujući pionirima džeza – pre svega, Vojislavu Simiću, tadašnjem dirigentu Džez orkestra – ali i radijskim emisijama koje su redovno apdejtovale Beograđane o „američkoj“ muzici. Ali, ni tu nije bio kraj: ako je Dom omladine mogao da dovede jednog poznatog džezera, zašto ih ne bi doveo još više?

Nekolicina Beograđana je o tome već ozbiljno razmišljala. Tadašnji programski urednik Doma omladine, Milan Šević, udružio se sa Aleksandrom Živkovićem, novinarom Tanjuga, nameravajući da, za početak, proceni kako bi na to reagovala publika.

Uz pomoć muzičkog urednika Doma omladine, pokrenuta je najpre serija koncerata „Podijum džeza“. Ali, pošto je bila potrebna mala pomoć od preko puta okeana, Aleksandar Živković se latio pera i obratio se direktoru američkog Njuport Džez festivala.

Prestonica na mapi svetskih džezera

Džordž Vin je, inače, već razmišljao u sličnom pravcu: da svoj festival „izveze“ u Evropu. Sa Živkovićem se, za početak, dogovorio za pripremne radove. Valjalo je opipati puls ovdašnje publike i izvideti logistiku: kako do istočne Evrope dovesti svetske velikane.

Što se beogradske publike tiče, nije bilo mnogo dileme. Sve karte su bile razgrabljene, iako čak nije bio u pitanju ni „pravi“ festival. Najavljen je kao koncert „Njuport džez festival 70“, i to kao „najveći koncert džeza ikada održan u Beogradu“. Bilo je to nepunih godinu dana pre nego što će u Beograd stići i Djuk Elington, a direktor „Njuporta“, Džordž Vin, imao je dobru osnovu da koncert pretvori u festival.

Novembra 1970., pred beogradsku publiku su u jednoj večeri izašli Erl Hajns, Anita O’Dej i Čarls Mingus. Snimci su potom kružili i na radiju i na televiziji, a Džordž Vin je, sem publike, dobio partnere sa kojima je nastavio saradnju. U međuvremenu, od američkog Stejt departmenta je stigla finansijska podrška, što je širom otvorilo vrata Njuport džez festivalu.

Bio je to za Beograd astronomski događaj: tokom 4 dana festivala, od 31. oktobra do 3. novembra, kroz Dom sindikata je prošlo na hiljade ljudi. Prvo veliko ime im je takođe već bilo poznato, jer su ga na istom mestu videli nekoliko meseci ranije.

Kao što je već nagovestio sredinom jula te godine, Djuk Elington je ponovo seo za klavir u prepunoj sali. Koncert je odsvirao u pratnji svog orkestra i po drugi put pobrao gromke aplauze. Ali, Elingtonova svirka bila je samo uvod, jer su narednih dana pred Beograđane izašli i Glen Miler, Dizi Gilespi, Kol Porter, Ela Ficdžerald, Luj Armstrong i Džordž Geršvin. Interesovanje ne samo da je bilo veliko, već je većina slavnih džezera dva puta izašla na scenu – i popodne i uveče.

Dom sindikata je tih dana izbrojao oko 12 hiljada posetilaca. Bio je to ogroman uspeh za festival koji se (zvanično) održavao prvi put, tim pre što se te godine „prošetao“ kroz sve žanrove džeza – od klasike do avangarde. A toliki uspeh je značio da će se festival vratiti i naredne godine.

Ponovo su se nanizala svetska imena: Majls Dejvis, (još jednom) Čarls Mingus, Bi Bi King i Sara Von. A do naredne, 1973. godine, festival se već skoro u potpunosti odomaćio, uz malu izmenu u nazivu – „Njuport - Beograd džez festival“.

Iako je već okupljao na hiljade posetilaca, i dalje je to bio samo uvod u trajno „doseljavanje“ džeza u Beograd. Ono što je počelo sa dolaskom „Njuporta“ i Elingtona, nastavilo se Beogradskim džez festivalom.

Od te 1974. godine, sve ostalo je istorija – uz mali izuzetak, kada je održavanje festivala pauzirano tokom ’90-ih godina. Jedino na šta Beograđani više nisu mogli da računaju, jeste da ponovo vide Vojvodu koji ih je ludo voleo: iste godine kada je džez festival poneo „beogradsko“ ime, Djuk Elington je preminuo. Beogradski džez festival je, pak, „vaskrsnuo“ nakon rata, a svoj zlatni, 50. rođendan je proslavio 2021 godine.

Prvi deo priče: