Iako su se u Beogradu vekovima smenjivali osvajači sa Istoka i Zapada, ipak je autonomiju dočekao pod jakim uticajem orijentalne kulture koja nije poznavala balove kao vid zabave, ali i način pokazivanja društvenog statusa. Tako je bilo sve do četvrte decenije XIX veka, kada je knez Miloš Obrenović shvatio da se neke navike moraju menjati, te je tako priredio prvi dvorski bal 1834. godine u tada prestonom Kragujevcu, u zgradi Narodnog suda. Iako su balovi u Beogradu počeli da se održavaju tek posle ovog kragujevačkog bala, postoje podaci da je davne 1827. godine održan prvi bal u Zemunu, ali nije sačuvano mnogo podataka o njemu, osim da ga je priredio neki zemunski gostioničar. Balovi se sele u Beograd, i 1837. godine, inicijativom engleskog konzula Lojda Džordža Hodžesa održava se bal sa domaćim i stranim zvanicama, a u čast kneza Miloša Obrenovića.

Balovi kneza Mihaila

Sa smenom dinastija, želja za organizovanjem balova ne posustaje. Na ovo je posebno imala uticaj kneginja Persida Karađorđević, ali su okupljanja i dalje više ličila na tradiconalna posela, nego na glamur evropskih balova. Beograd se razvija u pravu prestonicu Srbije za vreme druge vladavine kneza Mihaila, kada i dobija prve zgrade po ugledu na evropske prestonice. Značajna stavka za društveni život bila je i izgradnja prvog hotela u Beogradu, Zdanije Kod Jelena, koje je imalo najmoderniju svečanu salu u kojoj su održavani prvi glamurozni balovi, ali i prve pozorišne predstava. Tada je nastala prava pomama za balovima.

Prvi Svetosavski bal

Istoričari su zabeležili da je prvi Svetosavski bal održan u Beču 1846. godine, pod pokroviteljstvom izgnanog kneza Miloša, koji je za tu priliku naručio od čuvenog Johana Štrausa Mlađeg kompoziciju "Srpski kadril", kojom je bal i započet. Pored Miloša, među 3000 zvanica našli su se Vuk Stefanović Karadžić i Petar Petrović Njegoš, a posebno je lepotom plenila Vukova ćerka Mina. Prvi Svetosavski bal u Srbiji održan je 1860. godine, i, takođe, je vezan za uticaj Obrenovića. Pokrovitelji ovog, a i mnogih drugih balova, bili su knez Mihailo i kneginja Julija Obrenović. Taj bal je počeo neizostavnim kolom, a zatim su usledile još 33 igre. Bal je trajao sve do povlačenja kneževskog para. S obzirom na to da se smatralo nepristojnim zadržavanje na balu dugo posle kneza, bal je ubrzo nakon njegovog odlaska i završen.

Foto: Wikipedia - Stari dvor (koji je izgradio kralj Milan) i danas srušeni Stari konak (Simićeva kuća)

Dobrotvorni balovi

Vremenom se Beograd širio, postajao brojniji za gostionice i prve hotele, a sa njim se i sloj bogatih trgovaca i industrijalaca, sve više uključivao u društveni život. U to vreme počinju da se organizuju i prvi dobrotvorni balovi. Prvi značajniji dobrotvorni bal organizovan je 11. februara 1865. godine u hotelu "Srpska kruna", za potrebe prikupljanja novca za izgradnju nove Varoške bolnice. Na inicijativu Odbora beogradskih žena, na čijem čelu je bila kneginja Julija, organizovan je bal sa lutrijom. Baš na dan održavanja bala, sneg je toliko prekrio Beograd da on nije bio prohodan, pa je konjica morala utabati stazu do hotela. Goste je dočekao knez Mihailo, odenut u frak koji je krasila lenta ruskog Belog orla, a kneginja Julija sedela je na sofi sa nekom od gospođa. Društvo je bilo raznolikog sastava, mešali su se uticaji Istoka i Zapada, evropska moda i tradicionalna srpska nošnja, tu i tamo poneki fes, ali i krinolina koju bi ponela neka mlada beogradska gospođica. Bal je počeo kolom koje je poveo kneževski par, a usledile su okretne igre po tadašnjoj modi - valcer i polka. Pored uglednih Beograđana, balu je prisustvovao i beogradski paša sa suprugom, kao i austrijski oficiri iz Zemuna i Pančeva. Bal je bio uspešan, tako da je skupljeno 1667 dukata, 30 groša i 30 para, a iste godine je Varoška bolnica otvorena. 

Zlatno doba balova

Novi stanar srpskog dvora, Milan Obrenović, nastavlja traciju svojih prethodnika. Sa novim vladarskim parom, sezona balova podignuta je još na viši nivo. S jedne strane, na ovo je uticala Milanova supruga Natalija, koja je detinjstvo provela na evropskim dvorovima sa kojih je u Srbiju donela pravi uticaj Zapada. Natalija je često pravila prijeme i balove, i na srpski dvor prva uvela modele protokolarnog ponašanja. Takođe, posle proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine, Milan se odlučio za izgradnju novog dvora, danas poznatog pod nazivom Stari dvor, u kome je prvi put izgrađena namenska velelepna balska dvorana. 

Ovaj period se može nazvati zlatnim dobom balova u Srbiji, ali i zlatnim dobom plesnih igara. Sezona balova održavala se tokom zimskih meseci, a u jednom od sačuvanih programa, stoji da se sviralo tačno 11 plesova, sa pauzom posle osmog. U dvoranama dvora ukrašenim u stilu rokokoa, renesanse, ali i neizostavnog orijenta, služeno je vino iz čaša od češkog kristala i hrana iz najfinijeg saksonskog porcelana. Ovo je bila prilika da se mlade beogradske dame prošetaju u najfinijim toaletama po evropskoj modi, dok su starije nosile obavezna haljine sa šlepom. Sama Natalija je svoje toalete nabavljala iz evropskih prestonica - Beča, Pariza ili Pešte. 

Foto: Arhiv NBS / V. Danilović - Građanska moda iz 19. veka

Građanski balovi

Sve bogatiji građanski sloj nije zaostajao za aristokratijom. Postala je uobičajna praksa da se tzv. krompir balovi organizuju u kafanama i hotelima u predgrađu. Ovi balovi su, za razliku od dvroskih, bili javni i mogli su da im prisustvuju svi. To je povremeno dovodilo do problema, jer se zbog brojnosti posetilaca, dešavalo da sa poda podigne prašinua, koju su organizatori morali da zalivaju vodom kako bi se slegla. 

Balovi su bili mesto gde ste mogli da se razmećete svojim novostečenim bogatstvom, da razmeniti najnovije gradske abrove, ali i mesto gde su mlade devojke mogle da upoznaju udvarače. Pripreme su trajale nedeljama, pa čak i mesecima. Neizostavni deo balova bile su i posebne knjižice sa spiskom igara, pored kojih su dame upisivale imena gospode koja ih je "zamolili za ples". 

Čarobno doba balova sa blistavim dvoranama i velikim plesnim podijumima je prošlo. Ne plešu se više ni stari plesovi. Možda bismo mogli ponovo da uvedemo neka veselja bez zaglušujuće muzike koja se završavaju oko ponoći? Mogao bi se steći utisak da su naši preci bili napredniji od nas i da su umeli bolje da se zabavljaju.