Od oca državnog savetnika i supruga-upravitelja dvora Karađorđevića, ime gđe Dimitrijević-Mitrićević bilo je s početka prošlog veka među poznatijim u beogradskoj varoši. Porodični imetak, potom i udajom učvršćene veze sa dvorom predodredili su joj gotovo nimalo bojazni za kakvu tešku sudbinu.

Držala se ova beogradska dama dostojanstveno i sa stilom. Sugrađani su je poznavali po otmenosti i lepoti, sve do trenutka kad je doznala za muževljevo neverstvo.

Cenjeni dvorski upravitelj isprozivan je nasred Terazija. Lična njegova svojina izbačena je iz zajedničkog doma, a razočarenje u dok-nas-smrt-ne-rastavi ogrnulo je otmenu gospođu u duge, crne kapute ishabanog krzna. Osudivši sebe na izolaciju, povukla se u vilu u Ulici kralja Milana 5, i jedino društvo pravila su joj dva psa i gusan.

Smrt nekadašnjeg supruga gurnula ju je u još dublju osamu. Niti ju je ko posećivao, niti je ona kome išla u kuću. Čak je i drva sama cepala. Uz ušteđevinu od 3 miliona dinara i dragocenosti u banci, bivša gospođa upraviteljeva sada je prihodovala od rentiranja.

Retkog prijatelja pronašla je u gospodinu dr Vojislavu Rašiću, pravniku i diplomati takođe bliskom dvoru. Dece nije imala, a jedva da je govorila i s rodbinom. I kada bi prošla varoškim ulicama, Beograđani su je poznali po dugom, crnom štapu.

Njime bi se razmahala ukoliko se ko usudio da je provocira. Po neobičnom su portretu Beograđani pamtili gđu Dragu Dimitrijević-Mitrićević; i mada bi joj mnogi našli mane, malo je ko slutio da se nekome toliko mogla zameriti.

Foto: "Politika", 1933 - Mediji su danima izveštavali o nestanku milionerke

Dan kada je nad Beogrado iskrsnuo veliki znak pitanja

"U podrumu te prazne i zloslutne zgrade, u prašini i memli, nađeno je telo pokojne Drage. Ispod gomile nabacanih sanduka, ispod isečenih drva i letava, nađen je juče u podne njeno telo."

Peto februarsko jutro godine 1933. osvanulo je uz dotad retko zaprepašćenje na licima Beograđana. Očiju prikovanih za izdanje "Politike", saznavali su detalje zločina koji će postati jednim od najzagonetnijih koje Beograd pamti.

Sedamdesetogodišnja Draga "nađena je kako leži postrance, sa levom rukom ispod slabine, dok je desna bila stegnute šake ispružena ispred lica. Držala je čvrsto jedan pramen iščupane kose, što svedoči da je u borbi sa napadačem pokušala da se odbrani..."

Tek će obdukcijski nalaz otkriti svu svirepost ovog nedela. Dr Milovan Milovanović, prvi profesor sudske medicine beogradskog Medicinskog fakulteta, u to se uverio pre svih.

Povrede staričine tako behu i prvi svedoci sa mesta zločina. Nalaz, međutim, te 1933. godine nije saopšten javnosti. Uz fotografije sačinjenie pri uviđaju, sačuvan je na Institutu za sudsku medicinu. Jednu stvar, međutim, javnost nije mogla da shvati: kako je moguće da nadležni već ranije nisu pronašli telo, kada je nestanak Dragin prijavljen nekoliko dana pre toga?


Foto: Beobuild.rs - Ubistvo se desilo u neposrednoj blizini Novog dvora, u kući na broju 5 u Ulici kralja Milana

Kome to gospođa Mitrićević nije bila tako draga?

31. januar 1933. na ulicama Beograda obeležila je neobična pomama za izdanjem "Politike". Znatiželjan svet primamili su uzvici kolportera: "Bogata rentijerka Draga Dimitrijević-Mitrićević je nestala!" 

Znalo se, doduše, da joj druželjubivost nije bila jača strana, ali još nije bio slučaj da je danima niko ne sretne. Dr Rašić bi je katkada viđao iza kapija njene vile, stoga mu je prazno dvorište susetkino nakon nekoliko dana probudilo sumnju.

Po prijavi nestanka, nadležni se odmah daju u potragu. Sumnjajući na otmicu, kriminalistička policija u tri maha pretresa Draginu kuću. Nedostatak dokaza ostavio ih je u još većoj neverici: ni jedan jedini trag nije pronađen, ništa što bi ih odvelo do usamljene udovice.

Vest o njenom nestanku za to vreme postaje senzacija koja puni stupce dnevne štampe. Jer, ne biva često da vremešne gospođe teške nekoliko miliona tek tako propadnu u zemlju. Otuda je pronalazak beživotnog tela prilično uzdrmao prestonicu, iako će to, kako će se pokazati, samo produbiti misteriju njenog nestanka.

Foto: "Vreme", 1933

"Nepoznati ubica morao je biti veoma hladnokrvan kad je svoje gnusno delo izvršio i dok se pripremao da ga izvede. Jer nije jedanput policija bila u podrumu, nisu jedanput detektivi i žandarmi razgledali ne bi li što našli što pada u oči. Sve je to on izveo sa takvom umešnošću da nikome ne bi ni moglo pasti na pamet da su grede i sanduci ispred tog dela podruma namerno tako nabacani da predstavljaju nemarnost”.

Počinilac je, izvesno, vrlo dobro znao šta radi. Iza sebe nije ostavio ni jedan otisak prsta, ni jedan krvav trag. U ogromnoj Draginoj vili sve je ostalo netaknuto: ništa od pokućstva nije razbijeno, nije bilo tragova borbe, niti je išta ukazivalo na provalu.

Policija je, dobivši od dr Milovanovića obdukcioni izveštaj – i u nadi da će pronaći tragove koji su joj eventualno promakli – u još dva navrata izvršila pretres kuće. Dalja istraga, uz nekoliko rekonstrukcija ubistva, međutim, izrodila je više pitanja no odgovora.

Tako je, na primer, ostalo nerazjašnjeno kako je ubica ušao u kuću. Ako nije bilo provale, da li ga je gđa Mitrićević pustila sama?

I znači li to da je poznavala ubicu, da je to osoba u koju je imala poverenja?

Sam čin ubistva takođe je bio pod velom misterije. Jedina logična pretpostavka odnosila se na motiv zločina: to je svakako morao biti novac. Među osumnjičenima se u jednom navratu našao Dragin nećak Vojislav Jovanović, a islednici su, uz sve raspoložive resurse, pomno proveravali svaki naredni trag. Istraga je, međutim, tapkala u mestu, sve dok se tri godine kasnije, avgusta 1936., istražitelji nisu odlučili na nesvakidašnji potez. U policijsku postaju pozvan je gospodin po imenu Luj Rozenštajn, po zanimanju grafolog i – telepata.

Foto: "Politika", 1936. - Nestanak je rasvetljen tek posle 3 godine

Savršeni zločin ipak (ne) postoji

Stavivši pred njega tek jednu cedulju sa natpisom "18-26. jan 1933", detektivi su, možda i prvi put do tada, dobili nešto što bi se moglo nazvati preciznim odgovorom. G. Rozenštajn saopštava da je datum vezan za ubistvo jedne bogate starice, te razgledajući fotografije svih dovođenih u vezu sa istragom, pokazuje na čoveka sa ožiljkom na licu.

Koloman Rajter bio je odranije poznat policiji. Policijski dosije "ukrasio" je raznoraznim džeparoškim aktivnostima, ali dok je Rozenštajn istražiteljima otkrivao svoja telepatska saznanja, on je već služio kaznu u sremskomitrovačkom zatvoru. Policiji, pak, govori da je poznavao Dragu Mitrićević. Ubistvo nije želeo priznati: njegova umešanost u zločin tako nije mogla biti dokazana, što je i policiju ponovo vratilo na startnu poziciju. 

U međuvremenu, ovaj neortodoksni čin islednika podigao je popriličnu prašinu u javnosti. Najbučnija je, ponovo, bila dnevna štampa – "Politika" tog 6. avgusta preko 5 stubaca teksta objavljuje naslov o Rozenštajnovoj poseti policiji. Javnost je bila šokirana. Zbog neočekivanog smera vođenja istrage, besan je bio i državni vrh: islednici padaju u nemilost ministra policijskog, i svako dalje izveštavanje o slučaju zabranjuje se direktivom.

Moglo je, međutim, biti još jednog razloga za srdžbu državnog vrha. Naime, spekulisalo se da je potonji i sam umešan u Dragino ubistvo, s tim da takve sumnje zvanično nikada nisu potvrđene. Štaviše, do kraljevskog dvora policija je stigla još tokom istrage ubistva, i tek se godinama kasnije saznalo o detalju koji je vodio u tom pravcu. Nekoliko dana pre no što joj se gubi svaki trag, gđa Mitrićević se na dvoru sastala sa kraljem Aleksandrom i direktorom banke. Razlog njene posete nikada nije obelodanjen, ali ono što se zna jeste da je njena ušteđevina od 3 miliona dinara neposredno pre toga ukradena. 

Da li je stoga Dragino ubistvo tek puka slučajnost, budući da se dogodilo ubrzo nakon posete dvoru? 

I da li je, shodno tome, moglo biti počinjeno po nalogu nekih uticajnih ljudi, koji su za cilj imali da namerno ometaju istragu?

Ubica je, u neku ruku, na svojoj strani mogao imati i faktor sreće. Na primer, DNK analize – danas nezaobilaznog saveznika istražitelja – 30-tih godina u Beogradu nije bilo ni u najavi. Stoga i mnoga pitanja u vezi zločina do dana današnjeg ostaju bez odgovora, ostavljajući beskrajan prostor za nagađanja i varijacije na temu.

84 godine kasnije, originalna dokumentacija i dalje se čuva u Institutu za sudsku medicinu "Dr Milovan Milovanović". Na mestu nekadašnjeg zločina, u kući gde je Draga provodila svoje samotne dane, danas stoji zgrada Poreske uprave.