Život i delo Josipa Broza Tita, nekadašnjeg doživotnog predsednika Jugoslavije i "najvećeg sina naših naroda i narodnosti", i dan danas predmet su brojnih nagađanja, teorija zavere i pretpostavki. Veo misterije obavija čitav Brozov život, pa ne čudi da je i njegova smrt, odnosno sahrana, morala biti neuobičajena. Da li ste znali da je Tito zapravo bio sahranjen dva puta u istom danu? Jednom za publiku, a drugi put stvarno.

A razlog svemu, verovali ili ne, su tehnički uslovi i želja da sama sahrana, poput Brozovog života, bude grandiozna i pompezna. Zapravo, sahrana Josipa Broza Tita bila je jedan od najvećih ispraćaja u istoriji čovečanstva.

Nacija u žalosti i grob Čarlija Čaplina

Tog 4. maja 1980. godine, u 15:05 časova, Miodrag Zdravković voditelj na RTV Beograd, pročitao je vest – "Umro je drug Tito".

U zemlji sve je stalo. Oglasile su se sirene, a narod, od Vardara pa do Triglava, nije mogao da zadrži suze.

Međutim, za Dragomira Gavrilovića, Brozovog omiljenog inženjera koji je izgradio Titovu vilu "Mir" i rezidenciju u Užičkoj 15, problemi organizacije sahrane predsednika počeli su znatno ranije. Zapravo odmah nakon što je Josipu Brozu, u Zagrebu, amputirana noga februara 1980. Tada je od Titovih lekara dobio pesimističke vesti koje su glasile – pripremaj se za sahranu.

Kuća cveća, koju je Gavrilović po Brozovom nalogu, već pravio kao zimsku cvetnu baštu, nije bila završena, a nadležni za poslednji ispraćaj doživotnog predsednika, bili su suviše zauzeti ogromnom logistikom potrebnom kako bi sahrana protekla prema planu.

Tako je Gavriloviću bil u potpunosti prepušten završetak radova na Titovom večnom počivalištu. Dobio je samo jednu direktivu – nadgrobna ploča mora biti velika i teška.

Naime, dok je Tito bio na lečenju u Americi se dogodio neverovatan zločin – ukradeni su posmrtni ostaci proslavljenog glumca Čarlija Čaplina. Kako bi bili vraćeni, tražen je otkup.

Jugoslovenski zvaničnici nisu želeli da rizikuju. Jedna od glavnih premisa bila je onemogućiti svakoga da, bilo kada, ukrade njegovo telo iz groba.

Rešenje je bilo jednostavno – bilo je potrebno pronaći i postaviti najveću i najtežu nadgrobnu ploču koju je moguće naći.

U kratkom roku, od 4. do 7. maja, pronađena je nadgrobna ploča od aranđelovačkog belog venčaca, dimenzija 3.20x1.60x80 centimetara i težine 9 tona, u koju je uklesano Josip Broz Tito (1892-1980).

U planu je bilo da ploča bude još teža, ali ovo je bilo najbolje što se moglo postići u ovako kratkom vremenskom periodu. U čitavoj Jugoslaviji, veći komad mermera nije postojao u tom trenutku.

Foto: Ferran Cornellà - Masivna mermerna ploča teška je čak 9 tona

Za kamere i javnost

Međutim, teška ploča koja je trebalo da čuva maršalov grob zahtevala je da bude postavljena pomoću dizalice, a takav scenario bio je neprihvatljiv. Nije se smelo dozvoliti da u svet ode slika sa sahrane gde teška mehanizacija čini da sve više liči na građevinske radove nego li na grandiozni ispraćaj.

Organizatori su zato pribegli malom lukavstvu. Za kamere koje su snimale sprovod i hiljade ljudi koji su došli da odaju poslednju počast maršalu, iskorišćena je zamenska, znatno lakša, mermerna ploča.

Tačno u podne, nakon počasne straže članova Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA. Sprovod je potom krenuo Ulicom kneza Miloša, zatim Bulevarom Oktobarske revolucije sve do Muzeja "25. maj".

Uz zvuke Internacionale, kovčeg je unet u Kuću cveća nakon 15:00 časova.

Televizijske kamere, koje su neprekidno snimale svaki trenutak, ipak nisu prikazale spuštanje kovčega u raku. Strahovalo se da ne dođe do odlepljivanja sveže postavljenih pločica, ali je ipak sve prošlo u najboljem redu i zamenska ploča je postavljena na Titov grob.

Za kamere i javnost sve je bilo završeno.

Međutim, Titova sahrana još nije bila gotova.

Odmah po završetku ceremonije u 16:30 časova, ploča je sklonjena, a sanduk izvađen iz groba kako bi ga obložili bakrom, a potom je vraćen nazad. Preko njega zatim je postavljena betonska ploča koja će nositi opterećenje, a zatim je dizalicom sklonjen krov objekta, kako bi prava mermerna ploča od 9 tona mogla da bude postavljena.

Sve je završeno u jutarnjim satima i Broz je konačno mogao da, nakon dva polaganja u grob, počiva u miru.