Da li ste znali da su Beogradom prolazili karavani, i to kamila? 

Položaj grada na ušću Save u Dunav bio je idealan da karavani natovorenim raznoraznom robom upravo ovde predahnu na svom putu. Natovareni raznoraznom robom sa istoka i zapada, severa i juga, prikupljali su snagu kako bi nastavili svoj put do krajnjih destinacija. Predah su tražili u prvim ugostiteljskim objektima tih vremena, hanovima i karavan sarajima. I tako nekoliko vekova.

Karavan saraji kojih više nema 

I pre nego što ih je opisao turski putopisac Evlija Čelebija, beogradski srednjovekovni i noviji hanovi bili su tema brojnih hroničara. Evlija ih je boraveći u Beogradu nabrojao šest, opisujući njihov izgled i sadržaje. Tako za karavan saraj Sokoli Mehmed paše, zapisa da je nalik na tvrđavu čija je kapija od kovanog gvožđa. Nabrojao je 160 odžaklija, prostorija sa ognjištem i sa zidanim dimnjakom, što samo govori o monumentalnosti samog objekta. Evlija opisuje da se na dva sprata prostire odelenje za hareme. Tu su i štale, odvojene za konje i za kamile. Ovaj karavan saraj imao je i jaku stražarsku službu, a njihova obaveza je bila i da svako veče pre zatvaranja velikih gvozdenih vrata udarajući u bubnjeve najave da se Sokoli Mehmed paše saraj zatvara do jutra.

Evlija Čelebija govori i o Imaret hanu, vakufu i zadužbini Jahja Mehmed paše, u kome se bez plaćanja moglo ostati i celi mesec. Jedina obaveza korisnika je da se moli za osnivača.

Opisujući Beograd tog vremena, nabraja još 21 trgovački han. Novi, Bezistan, Arasta, Šehmadin, Čukur i Pazar jeri han, samo su neki od njih. Ni jedan od njih, podignutih u XVII veku, nije preživeo dugotrajne vojne vođene na ovim prostorima.

Snaženjem cincarske zajednice u Beogradu i samog njihovog naselja, doveli su da sem Turaka, koji su držali monopol na ovakvim objektima, u ovu branšu uđu i preduzimljivi Cincari. I ne samo da uđu i takmiče se sa Turcima, već da kao hadžije prevladavaju u čaršiji.

Sa toliko hanova Beograd je zauzimao značajno mesto na trgovačkoj mapi. Prolazak karavana razvio je i trgovinu u samoj čaršiji, gde su se sretali putnici, kiridžije i trgovci iz drugih dalekih krajeva. Razmenjivale su se svakojake novosti, poruke i pošta, ili roba pristigla iz različitih krajeva. Bilo je to mesto gde su se svodili računi, kako oni trgovački, tako i zamenjivao novac, kupovala i prodavala, te razmenjivala roba. To je bio i svojevrstan centara tadašnjeg društvenog života, jer su se i razmenjivale svakojake informacije, a pogotovu one iz Porte, iz Carigrada.

Foto: Wikipedia/Volfgang Reš

I Nušić o hanovima Beograda

O beogradskim hanovima pisao je i Branislav Nušić, locirajući ih  "u sredini ili bar u neposrednoj blizini glavne čaršije". Opisujući te prve, rekli bi smo najpribližnije današnjim motelima, kaže da je centralni deo objekta bilo u većini slučajeva prostrano dvorište u kome se roba tovarila na karavane, ili karavane rastovarivali. Tu su zajedno sa robom, uz logorsku vatru noći provodile sluge čuvajući "esnap".

Obavezan deo dvorišta bio "šadrvan", česma ili kakav bunar sa obaveznim pojilom za stoku. Nušić beleži i "ogromno bunjište štalskog đubreta na kome handžija ishranjuje svoju živinu". Štale su zauzimale najviše prostora dvospratnih zgrada, a samo jedan manji deo, najčešće kod kapije nalazila se prostorija okićena džezvama što je bio jasan znak da se tu "pekla" kafa za putnike i njihove goste.

Gornji sprat sačinjen je od prostorija, soba u kojima su odsedale kiridžije. Za one sa juga i istoka sobe su opremljene minderlucima i asurama na podu na kojoj se sedelo i spavalo, ibrikom i lavorom za umivanje. Za trgovce sa zapada odeja su bile opremljene stolovima i stolicama. Posebno mesto u transport robe imale su rabadžije, ljudi sa volovskim zapregama koji su bili, radili za nadnicu. Za njih je u hanovima bilo rezervisano otvoreno ognjište i tronošci na kojima su sedeli. Ukratko, hanovi su bili za to vreme, prostrane zgrade sa više odeljenja za dnevni i noćni boravak trgovaca i putnika.

Ipak pisac ističe da je najživlje ipak bilo oko Mezulane, poštanske postaje, mesta gde "državna pošta menja konje". Nalazila se Kalemegdanu, blizu centra čaršije, a oko nje je bilo i najviše hanova. On izdvaja jedan turski i jedan hrišćanski: Dautov i Topal Naskov han. A najstariji bio je Cincar-han, jedan od onih koji je u 17. veku opisao i Evlija Čelebija.

U Beogradu su se ukrštali trgovački putevi koji su vodili iz Stambola prema Evropi, i predstavljao je vrata Otomanskog carstva preko koga je išla trgovina sa zapadom. Takav strateški položaj i živa trgovina tog vremena uslovili su i izgradnju mnogobrojnih hanova. Hroničari beleže da je na uglu ulice kralja Petra i Knez Mihailove bio Pelivanov han, tamo gde se danas nalazi  picerija "Snežana". U Vasinoj ulici bio je Turski han, a verovatno i najveći nalazio se odmah ispred Stambol kapije na današnjem Trgu republike. Dalačurin han bio je izgrađen u Pop Lukinoj. Na mestu današnjeg hotela Bristol, nalazio se Kovačevića han, koji je kasnije nazvan Paranosov han.