Nekada uz vatru ognjišta, po zalasku sunca, a danas kao priča pred spavanje, prenosi se beogradska legenda o ogromnom zlom zmaju iz Žarkova koji je terorisao ljude.

Mit pripoveda o njegovoj vlasnici baba Juli, hrabrom vitezu Žarku i strašnoj borbi koja je hrabrog oklopnika prebacila u legendu, a njegovo ime nadenula čitavom kraju – Žarkovo.

Strah i trepet

Priča kaže da je strašni zmaj harao je naseljem u podnožju brda na kome je živela baba Jula (po njoj je i samo brdo prozvano). Starica je tražila da joj meštani donose darove i garantuju svoju poslušnost, a nakon što su odbili, poslala je svog zmaja na njih.

Čudovište je prvo kružilo nad selom, a zatim se spuštalo i, u brišućem letu, bljuvalo vatru, spaljivalo kuće i ubijalo ljude. Teror je trajao i trajao, a razljućena baba Jula nije pokazivala nameru da opozove svog ljubimca uprkos molbama napaćenih ljudi. Prkosili su joj i želela je da za to plate.

Očajni, seljaci su se potražili i pronašli pomoć - hrabrog viteza Žarka.

Borba je bila ljuta. Počela je izjutra i trajala do zalaska sunca. Izmoren, bez konja koji je časno pao u borbi protiv nemani, Žarko je skupio malo snage koje mu je preostalo i uspeo da zarije koplje u srce ogromne ale.

Uz strahovit tresak, beživotno telo zmaja se sručilo na zemlju. Tamo gde mu je glava pala, meštani su nazvali Zmajevac, mesto gde je rep završio nazvan je Repište, onde gde je zmajeva krv otekla nadenuto je ime Bele vode.

Ostavši bez svog oslonca, baba Jula je pobegla, a vitezovo ime ostalo je slavljeno za navek.

Grafika: Google maps / Storyblocks - Mesto gde je, prema jednog od legendi, pala Žarkovačka ala

Isto ime druga priča

Nasuprot ovoj legendi, dokumentovani tragovi govore o tome da je Žarkovo dobilo ime izvesnom promićuru, odnosno nadzorniku, Žarku koji je ovaj deo teritorije držao pod svojom kontrolom.

Naime, njegovo ime se pominje u turskim poreskim defterima iz 1523. godine. Kako se kaže, Turci su mesto po njemu prozvali Žarkovo selo, pa ime ostade do danas.

Ko je bila prava baba Jula?

Baba Jula je živela u vreme Prvog srpskog ustanka i bila veliki rodoljub i borac. Pomagala je ustanicima u borbi protiv Turaka, a njena uloga bila je veoma značajna po pitanju taktike.

Naime, jedne noći Turci iznenada napadoše srpske ustanike koji su bili kod baba Jule u kući na vrhu brda.

Kako bi im spasila glave, baba Jula se doseti da, uz pomoć nekolicine ustanika, zapali panjeve koje su bili izvađeni iz zemlje dok je krčena šuma, i pusti ih na Turke niz kosinu. To zbuni napadače i dade vremena ustanicima da se priberu i organizuju uspešnu odbranu.

E sad, da li su zapaljeni panjevi i bistra baba Jula kroz vreme pretvoreni u legendu o zmaju, ili je zaista nekakva ala harala Žarkovom, ostaje na vama da prosudite.