Posle razornih ratova i stvaranja nove države, Beograd je i zaista postao prestonica. Još uvek zarobljen u arhitektonskom zagrljaju akademizma i klasicizma, pravi procvet je doživeo tek tridesetih godina sa uvođenjem novog stila u gradnji - modernizma. Zahvaljujući grupi mladih arhitekata, centar grada uskoro dobija i svoje novo, moderno lice. Jedan od arhitekata koji su tih godina imali veliki uticaj na modernu arhitekturu bio je i arhitekta Jovan Bjelović. 

Početak karijere

Jovan je rođen u Užicu, 31. oktobra 1903. godine. Njegovo detinjstvo bilo je prekinuto tragičnim gubitkom najužih članova porodice, koji su poginuli pri povlačenju srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Mali Jovan otišao je u Francusku gde je završio školu, ali je ipak odlučio da se vreti u domovinu. Upisao je arhitektonski odsek na Tehničkom fakultetu, gde je diplomirao 1929. godine peojektom "Muzej ratova za oslobođenje".

Arhitektonsku karijeru počeo je u birou Đure Borošića, pod čijim je mentorstvom grupa mladih i ambicioznih svršenih studenata arhitekture stvarala novi arhitektonski stil - srpski modernizam. Bjelović je kasnije osnovao i svoj arhitektonski biro "Neimar" u kom je radio sve do početka Drugog svetskog rata i za to kratko vreme ostvario preko sedamdeset projekata. 

Prva faza stvaralaštva - dekorativni pristup fasadama sa elementima art dekoa

Tokom 1934. godine, po Bjelovićevim nacrtima podižu se višespratnice u ulicama Kraljevića Marka, u Jug-Bogdanovoj 19, na uglu Kapetan Mišine 6 i gospodar Jevremove 32a, Dositejevoj 49a. Na svim ovim zgradama, najnaglašeniji element fasade su balkoni i lođe. jegov stil karakterišu i istaknuti okviri prozora, horizontalne pruge u malteru i dekorativni krovni venci. 

Njegov dekorativni pristup fasadama najviše se može uočiti na zgradi Đure Petrovića, na uglu Zmaj Jovine i Gospodar Jevremove. Balkoni se nalaze sa obe strane ulične fasade, nosač za zastavu se probija celom visinom zgrade, a cela fasada je napravljena u teranovi. Okvirima prozora dodata je crvena boja, a prisutni su i elementi art dekoa naročito u oblikovanju vrata koja su urađena u staklu i hromiranom metalu koja su obložena veštačkim mermerom i gipsanim ukrasima. 

Tokom 1935. godine, Jovan Bjelović projektovao je niz zgrada u užem centru Beograda koje se sve odlikuju dekorativnim pristupom moderne arhitekture. Naredne godine po njegovim projektima se podiže se veliki broj zgrada i kuća, pošto su njegova rešenja stilski i estetski odgovarala naručiocima i on je tada već bio dobro poznat u Beogradu. Njegova plodotvorna delatnost nastavljena je i tokom 1937. godine. Jovan Bjelović uglavnom je bio zadužen za projektovanje višespratnih zgrada i on je nastojao da u potpunosti iskoristi prostor i ostvari što veću funkcionalnost. Rezidencijalne prostorije uglavnom su bile ulično orijentisane dok su hodnik i kupatilo u njegovim projektima uglavnom zauzimali središnji deo stana. 

Druga faza – svedene i jednostavne fasade

Druga faza njegovog stvaralaštva počinje 1939. godine kada Jovan polako počinje da izbacuje ornamente i da uvodi svetlosmeđi polirani kamen, toplog tona i višebojne strukture na fasadama koje postaju jednostavne i svedene. Jovan je svakako bio jedan od učesnika izgradnje Beograda iz "zlatnog" doba gradnje, koji je obeležio posleratnu epohu. Nažalost, novonastali režim nije bio naklonjen ovom velikom umetniku. 

Sudbina arhitektonskog biroa "Neimar"

Posle rata bio je i tehnički direktor svog preduzeća, sve dok ono nije nacionalizovano. Oduzimanje imovine 1952. godine mu je teško palo i on je odlučio da se preseli u Brazil i tamo osnuje svoj arhotektonski biro. U Sao Paolu živi i stvara sa porodicom naredne dve decenije. Zna se da je autor jedne kuće u Gauriji i zgrade fudbalskog kluba Atletico Indiano. Svoje iskustvo u projektovanju stambenih objekata, ali i zgrada različite namene primenio na većem broju objekata. Najčešći projekti na kojima je radio su uglavnom industrijske hale i veće konstrukcije. Preminuo je u Sao Paolu 1977. godine.