Gospodar Jovanova ulica svakako je jedna od najlepših beogradskih ulica. Smeštena ispod Prirodno matematičkog fakulteta, paralelno sa Strahinjića Bana i Gospodar Jevremovom, povezuje ulice Francusku i Tadeuša Košćuška na Donjem Dorćolu.

Grafika: WikiNameBaks - Grb Jovana Teodorovića Obrenovića sa fasade Konaka u Čačku


Ko je bio gospodar Jovan?   

Jovan Obrenović, jedan od tri brata rodonačelnika dinastije Obrenović, bio je komandant Moravsko - podrinske vojne oblasti, general-divizijar, guverner rudničkog i požeškog kraja. Rođen je 1786. godine u Srednjoj Dobrinji, kao srednje od troje dece Višnje Urošević i Teodora Mihailovića. Posle smrti Teodora, porodica ostaje u velikoj nemaštini, te brigu o njima preuzimaju Višnjini sinovi iz prvog braka Jakov i Milan, te ih sele u rodnu Brusnicu. Posebno veliki uticaj na vaspitanje Miloša, Jovana i Jevrema imaće brat po majci Milan, zbog koga docnije uzimaju prezime Obrenović. 

Rame uz rame sa braćom, bio je učesnik Prvog srpskog ustanka. Na ustaničku scenu stupa velikim koracima aprila meseca 1815. godine, kada se sa Turcima sukobio u selu Konjuši. Kao jedan od učesnika Takovskog sastanka, na sebe preuzima opsadu Čačka, prvo kao komandant konjice, a zatim i celokupne srpske vojske. Posle oslobođenja grada, put ga vodi u još jednu opsadu, ovaj put Užica. 

Pošto je bio izuzetno veran Milošu, Jovan je određen da predvodi srpsku delegaciju na pregovorima sa Turcima u Carigradu 1816. godine. U vreme prve Miloševe vladavine, više puta će stati u odbranu brata. Prvi put 1824. godine kada učestvuje u gušenju Đakove bune, izazvana nezadovoljstvom naroda zbog zuluma i nameta koji su raspisivali Miloševi upravnici. Zbog ovoga ga Miloš imenuje za upravnika Rudničke, a kasnije i Požeške nahije. Drugi put će na sebe preuzeti organizovanje neuspešne Jovanove bune, kada na Milošev zahtev oko sebe okuplja garnizon i narod kako bi se borili protiv Ustavobranitelja koji su zahtevali Miloševo odstupanje sa vlasti. Iako je za gušenje bune bio zadužen surovi gospodar Toma Vučić Perišić, buna je završena bez prolivanja krvi, ali je Miloš morao da presto prepusti starijem sinu Milanu. 

Posle smrti Milana i stupanja na presto kneza Mihaila, nezadovoljstvo Ustavobranitelja je raslo. Posle Vučićeve bune iz 1842. godine, kojom je knez Mihailo proteran iz zemlje i na njegovo mesto doveden knez Aleksandar Karađorđević, Jovan sa porodicom beži u Austriju. Nekoliko godina kasnije, 1850. godine, umire u Sremskim Karlovcima.

Ženio se dva puta, devojkama iz rodnog kraja. Iz oba braka (sa Krunom Mihailović i sa Anom Joksić) imao je po dvoje dece. Važio je za brižnog i odanog oca, o čemu svedoči pruski putopisac Oto Dubislav Pirh, 1829. godine: "Nađosmo ga gde sedi sa ženom pored kamina sa najmlađim detetom na rukama, u njemu se video sretan otac porodice; tihe kućevne vrline odlikuju gospodar Jovana". Samo su ćerke iz drugog braka, Anastasija i Ermila, doživele punoletstvo.

Foto: Wikipedia / Раде - Gospodar Jovanov konak

Gospodar Jovanov konak

U Čačku ga pamte i po izgradnji Konaka 1835. godine. "Jovanovi dvori" jedan je od četiri sačuvana reprezentativna konaka u Srbiji koji pripadaju balkanskom graditeljstvu prve polovine 19. veka, kada je stambolska, polako ali sigurno, ustupala mesto evropskoj arhitekturi, na taj način najavljujući neko novo doba. Ovaj stil gradnje danas je poznat i kao "knez Miloševa arhitektura". U ono vreme, zdanje su nazival "dvorac novi", a među prvim posetiocima bio je baron Avgust fon Herder, oktobra 1835. godine. 

Sledeći zapis o konaku ostavio je Joakim Vujić, koji beleži: "Ovde je i rezidencija Jego Visokorodija, g. Johana Obrenoviča, oberkneza i magnata serpskago, koja sostoji se iz jednog gore sprata, koji soderži nekoliko paradni i namešteni soba sve po vostočnostranom vkusu, dole pak ima različite sobe i kancelariju, koja je dobro ureždena i dobro raspoložena s pismama i protokoli“.

Dvorac, Gospodar Jovana konak, kroz istoriju je dograđivan i rekostruisan u skladu sa namenama koje je imao. Prvo je u njemu bilo Okružno načelstvo, potom su bili smešteni žandarmi, zatim školska poliklinika. Od 1953. u njemu je Narodni muzej Čačka sa stalnom postavkom. Muzej je jedinstven i po tome što čuva izvorni grb dinastije Obrenović. Ovo zdanje je proglašeno 1979. godine za kulturno dobro od velikog značaja.

Danas je Konak gospodara Jovana u Čačku najstarija stambena zgrada u gradu.