Neki ljudi predodređeni su da uđu duboko u istoriju neke zemlje. Tako je i mladi Češki lekar zauvek ostao povezan sa Srbijom i Beogradom, svojim delima, željom za kulturnim i akademskim napredovanjem i sudbonosnim brakom njegovog sina Svetozara i Drage Ljunevice.

Od bečke medicine do jedinog valjevskog lekara

Jovan Mašin rođen je u 1820. godine u Češkoj, u mestu Čerholvic. Gimnaziju je završio u Pragu gde je započeo i studije medicine. Međutim, mladi student odlučuje da je za njegovo znanje i zvanje bolje da se prebaci na Univerzitet u Beču i tamo, 1843. godine, završi studije i dobije lekarsko zvanje. Odmah potom uputio se u Peštu kako bi specijalizirao hirurgiju. Nedugo potom, ovaj ambiciozni mladi lekar odlazi nazad u rodnu Češku kako bi u Pragu završio i specijalizaciju iz akušerstva. Kratko vreme radio je u Nimburgu gde je godinu dana radio kao gradski lekar.

Po pozivu Janka Šafarika, lekara Slovaka, istaknutog člana akademskih srpskih krugova, doktor Jovan Mašin dolazi u Srbiju i nastanjuje se u Valjevu. Još jednom se vraća u rodnu Češku kako bi, čim je postala punoletna, isprosio Varvaru Vštečki, devojku u koju se smrtno zaljubio dok je službovao u Nimburgu.

U Valjevu mladi bračni par zasniva porodicu i dobija decu. Prvo su dobili Leposavu, pa je naredni dečkić bio mrtvorođen. Dve godine posle, 1851. godine, kao treće dete dobijaju sina Svetozara koji će u narodu postati poznat kao prvi suprug kraljice Drage Mašin. Nakon Svetozara rođena je Poleksija.

Doktor Mašin nije vodio raskošni život kakav ga je čekao u Beogradu. Umesto toga, bio je zadužen za zdravlje 65.000 stanovnika iz 130 sela. U godini koja se nadovezala na mađarsku bunu, beogradske bolnice bile su toliko prepunjene bolesnicima da su vojnici ležali po podovima i ispod kreveta. Mašin se tu veoma dobro pokazao kao vešt lekar koji brzo razmišlja. Kada je dr Karlo Beloni, koji je sam morao da leči većinu ovih bolesnika. Na kraju je i sam pao u postelju, a njegovo mesto preuzeo je doktor Jovan Mašin. 

Glavni beogradski fizikus

Godine 1855. porodica se seli u Beograd, a doktor Jovan Mašin dospeva na položaj gradskog fizikusa. Neko vreme bio je i jedini lekar glavnog grada i to u oblasti i opšte prakse i kao hirurg.

Po dolasku u prestonicu, doktor Mašin kupio je kuću u Abadžijskoj ulici i posvetio se radu, ali i kulturnim gradskim dešavanjima. Imao je lična kola i kočijaša, ložu u operi i bio je član Srpskog učenog društva kao i Društva srpske slovesnosti koje je u svoje redove primilo nove članove školovane u inostranstvu, a koji su imali liberalne poglede. Doktor Mašin je, svakako, bio jedan od njih.

Pored toga, ovaj lekar bio je jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva. Karijera Jovana Mašina išla je uzlazno. Već 1860. godine dobio je poziv da ode u banju Brestovac kod Zaječara kako bi se pobrinuo o zdravstvenom stanju kneza Mihaila. Knez je bio toliko zadovoljan da je ubrzo imenovao Mašina za dvorskog lekara koji ga je, povremeno, pratio i na putovanjima. Kada su išli u posetu Istambulu (tadašnjem Carigradu) doktor je od sultana Abdula Azisa primio orden „Medžidije“.

Iste godine, dr Mašin piše svom šuraku iz Vildbad-Gasteina, gde je boravio sa knezom Mihailom, obaveštavajući ga da ih dalji put vodi u Švajcarsku, pa, preko Liona u Pariz u koji  je kneza u posetu pozvao lično Napoleon III. Planirano je da knez sa pratnjom razgleda svetsku izložbu i da, potom, eventualno odu na more u neko od poznatih francuskih letovališta.

Nakon smrti kneza Mihaila, Mašin ostaje na dvoru, ovaj put da vodi računa o zdravlju maloletnog kneza Milana. Sa ovog položaja smenjen je u proleće 1873. godine. Češki lekar nastavlja svoj život posvećujući se društveno korisnom radu. Tako je u junu 1884. godine postao član glavnog odbora Srpskog društva Crvenog krsta.

Simbol prijateljstva između Srbije i Češke

Doktor Mašin bio je i ostao simbol dobrog čoveka, spremnog i sposobnog za težak rad i borbu koju nosi svako uvođenje novih društava, visokoškolskih institucija, poboljšanje dosadašnjih i otvaranje novih. Uvek se borio za znanje i za kulturu. Za svoju voljenu medicinu. Nadahnuo je mnoge intelektualce, lekare i druge stručnjake da iz Češke dođu u Srbiju i nastane se na jugu Srbije, pomažući u kulturnom, socijalnom i ekonomskom razvitku ovog dela zemlje.

Doktor Jovan Mašin, jedan od velikih prijatelja srpskog naroda, iznenadna je preminuo 25. decembra 1884. godine u 64. godini života. Na njegovoj sahrani doslovno je bilo pola Beograda kao i ministri, visoki dostojanstvenici, odred vojske i svi oni koji su želeli da odaju poštu ovom velikanu.