U zavisnosti od toga kojoj generaciji pripadate, zasugurno ste mnogo puta u životu čuli ili izgovorili da se neko "smeje kao luda nasta". Luda Nasta je etiketa za bilo koga ko se ponaša nekonvencionalno, ko je preglasan, čudan, blesav, preveseo za društvene standarde.

Ispostavlja se da je Luda Nasta istorijska ličnost, koja je živela još u doba turskih prodiranja u Beograd. Ovde postoji samo jedna greška: iako je kroz decenije pridev ispred imena poprimio ženski rod, Nasta je bio muškarac i, razume se - Beograđanin.

Nastini roditelji bili su Cincari koji su živeli na Dorćolu. Tu se i rodio njihov sin - punim imenom Anastas - negde na prelasku između XVIII i XIX veka. Da li je naš junak bio blago ugroženog mentalnog zdravlja, ili samo izuzetno naivan, druželjubiv i veseo lik, ne možemo znati.

Ono što je zabeleženo jeste da se nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine stanovništvo srpske prestonice masovno povlačilo iz grada, ali se niko nije pobrinuo da sa sobom povede mladog Dorćolca Anastasa. Priča kaže da je momak ostao da sedi na ulici, da je čak želeo dobrodošlicu turskim snagama, da je pevao i pozivao ljude da mu se pridruže, sa koja god od suprotstavljenih strana dolazili. Da je život holivudski mjuzikl, sva je verovatnoća da bi Nasta okončao vekovni rat, da bi Srbi i Turci zaplesali ruku pod ruku i izveli egzotični miks balkanskih i orijentalnih plesova. To se svakako nije desilo, ali izgleda da sudbina Ludog Naste nije bila mnogo gora od toga. Videvši da ne predstavlja opasnost ni za koga, Turci ga nisu dirali i pustili su ga da neko vreme živi među njima - koliko mu je već bilo prijatno. Gledano iz ovog ugla, Nastina neiskvarena ličnost bila je svojevrsna verzija crtanog junaka Sunđer Boba.


Slika: Karl Gebel - Dušanova ulica u 19. veku

Legenda o Ludom Nasti probudila je još jedno pitanje: otkud Svetom Petru kajgana i zašto ga je skupo koštala?

Tako dolazimo do još jedne priče koja kao da je ispala iz crtanih filmova. Naime, Isus i Sveti Petar su šetali svetom sa zanimljivim zadatkom: kušanje njegovih stanovnika. Kako to obično ide u biblijskom svetu, nisu imali ni hrane, ni vode, ni zlatnika i zavisili su od ljudske milostinje. Tako im se jedne noći našao seljak koji im je poudio svoju štalu kao prenoćište. Međutim, večera nije bila u ponudi te su dva druga u krevet otišla gladna. Zato se Petar probudio u sred noći, otišao do kokošinjca i ukrao par jaja. Uspeo je, takođe, da svrati u kuhinju i napravi sebi čuvenu kajganu i zatim vrati do Isusa gde se zadovoljno opružio punog stomaka. Međutim, seljak je ipak ispratio čitavu Petrovu noćnu akciju i pojavio se sa štapom u štali, izmlatio ga i ostavio da spava.

U strahu da će se batine ponoviti, Petar je probudio Isusa i predložio mu da zamene mesta, tako mu podmetnuvši potencijalno batinanje. Ali seljak je drugačije razmlišljao. Zašto bi istukao samo jednoga, možda je i drugi neznanac bio umešan u zločin? Vratio se sa motkom s namerom da opomene i drugog, te je tako Petar ponovo nastradao. Ukratko, priča o karmi na hrišćanski način.