Prijatelj se nedavno preselio u novi stan i pozvao me u goste, da to malo "zalijemo", kako već red i dobri običaji nalažu. Dao mi je adresu i uverio me kako ću je bez problema naći, samo treba da uhvatm "šesticu" i siđem "kod Cvetka". Naravno, shvatio sam da je reč o Cvetkovoj pijaci, iako nikada ranije nisam bio u tom delu grada. Uostalom, nema toga ko nije čuo za Cvetkovu pijacu!

I tako uhvatim ja tramvaj, klackam se lagano, uživam u vožnji gledajući kroz prozor i nedugo nakon Vukovog spomenika spazim pijacu. Taman sam se spremio da siđem, srećan jer sam prilično brzo stigao, kad slučajno pogledom okrznuh automat za očitavanje karata, piše – Đeram pijaca. Au, to nije ta pijaca! Natrag na "osmatračnicu".

Nakon dodatnih desetak minuta panoramskog razgledanja Bulevara kralja Aleksandra, ugledah još jednu pijacu. Poučen malopređašnjim iskustvom, za svaki slučaj pogledah na onaj automat, kad ono piše – Pijaca Zvezdara. Pa je l’ moguće? Koliko još pijaca do Cvetkove pijace? I tako, malo po malo stigoh i do poslednje stanice, a Cvetka nigde. Onako zbunjen, zamolih vozača za pomoć i on mi ljubazno objasni da se "Cvetkova pijaca", zapravo, zove "Pijaca Zvezdara" i da je trebalo tu da siđem. Pocrveneh od stida. Ali opet, ako se zove Zvezdarska, zašto je svi nazivaju Cvetkovom pijacom? I ko je uopšte taj Cvetko? Ogdovor na ovo pitanje mi je dao moj prjatelj čiim sam stigao na odredište.

Foto: Jordan Petrović / Privatna arhiva - Jedna od retkih sačuvanih fotografija Cvetkove mehane i gostionice u vlasništvu njegovog potomka

Upoznajte Cvetka

Cvetko Jovanović je rođen 1862. godine u selu Labuništu, kod Struge, u današnjoj Makedoniji. Kada je odrastao, doselio se u Beograd i kod Pravnog fakulteta otvorio piljarnicu. Kako je posao dobro išao, kupio je komad zemljišta na Vračarskom polju i 1902. godine otvorio istoimenu kafanu. Ta kafana je ubrzo postala nadaleko poznata kao Cvetkova mehana, a krasili su je slika Kraljevića Marka i tekst – vino pije Kraljeviću Marko, pola pije, pola Šarcu daje. Bašta kafane je bila tamo gde se danas nalazi Cvetkov bazar.

Cvetko je očigledno bio čovek s vizijom i istančanim osećajem za biznis. Uvidevši značaj elektrifikacije i saobraćaja, uveo je električnu struju u ovaj deo grada i postavio šine za tramvaj broj 6, koji je vodio direkno do njegove mehane. Posao je cvetao, Cvetkovo bogatstvo je raslo, a imanje se širilo. Kuća mu se nalazila neposredno iza kafane, a imanje se prostiralo do današnjeg Doma zdravlja Zvezdara. I današnja pijaca Zvezdara je bila u njegovom vlasništvu. Otud i narodsko ime pijace.

Međutim, "nije sreća para puna vreća". Zapravo, Cvetkova sudbina bila je itekako tužna. Imao je četvoro dece i ni jedno nije dugo poživelo. Ipak, on se trudio da čini dobro za celokupnu zajednicu. Osnovao je Fond Cvetka Jovanovića i žene mu Stefane. Jedan deo novca iz Fonda je bio namenjen podizanju nove i pomoći staroj crkvi u rodnom Labuništu, a drugi izgradnji velike zgrade za rentu. Prihodi od rente bi se davali hramu Pokrova Presvete Bogorodice, Društvu za podizanje hrama Svetog Save, školama, obdaništima, siromašnima kao i u druge humanitarne svrhe.  Cvetko je bio veliki dobrotvor i nosilac Ordena petog reda Svetog Save zbog izgradnje naselja Kralj Aleksandar. Zbog svojih zasluga pripala mu je čast da jedna ulica nosi njegovo ime.

Cvetko Jovanović je umro 1938. godine, a deset godina nakon njegove smrti najveći deo njegove imovine je nacionalizovan. Cvetkovi naslednici su čak morali da otkupe kuću od Opštine da bi u njoj mogli da žive. Cvetkova zadužbina je pripala Ministarstvu prosvete, kafana je preimenovana u Smederevo, pijaca prekrštena u Zvezdarsku, a ulica koja je nosila njegovo ime, danas nosi ime Slobodanke - Danke Savić.

Međutim, dela Cvetka Jovanovića nisu zaboravljena i uprkos svemu, njegovo ime je ostalo duboko ukorenjeno u narodu. I treba da bude, jer je Cvetko bio veliki čovek. Stoga, kada sledeći put budem išao u posetu svom prijatelju, zaustaviću prvi slobodan taksi i ponosno reći – do Cvetka, molim Vas!