Maga Magazinović se, pored uspešnog bavljenja plesom, oprobala i kao koreograf. Postavila je na scenu nekoliko baletskih predstava. 

Njena koreografska karijera započeta je jednočinskim baletom Svetkovina Bahuda i Flore. U potonjem radu uglavnom se fokusirala na velike žene srpskog naroda i epskih pesama. Tako se na pozornici zaigrala Jelisavka, majka Obilića; Molitva Kosovke devojke kao i Smrt majke Jugovića.

Godine 1936. osniva Studentsku folklornu grupu sa kojom gostuje na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Berlinu.  Foto: "Vreme", 1935. 

Pakao Prvog svetskog rata

Magin suprug, Gerhard priključio se srpskoj vojsci sa kojom je prešao Albaniju. U jednom trenutku, njemu se izgubio svaki trag. Pored njega i Marijina dva brata odlaze na front. 

Maga je, 1912. godine, nakon najtežeg ličnog gubitka, duboko užasnuta stradanjima u Prvom svetskom ratu, odlučila da se priključi borbi i to kao bolničarka radeći u Kragujevcu i u Vranju.

U svom dnevniku je pisala o ratnim strahotama koje je doživela spasavajući ranjenike i pomažući lekarima. 

Maga Magazinović o ženskom obrazovanju

"Obrazovanje matere neophodno je za pravilno vaspitavanje podmlatka u jednoj naciji. A mi baš s te strane najviše i trpimo. U svim pravcima našeg javnog života (pomislimo samo na politički!) oseća se mnogo veća oskudica u karakterima nego glavama, pa onda mesto živog rada na tom da obrazovanje prodre u masu, u što šire krugove ženskog sveta, tražiti da se uništi i ovo malo mogućnosti za to. Da nije žalosno bilo bi smešno." 

Sve ljubavi su tužne

Maga je svog supruga, Gerharda Gezmana, čuvenog slavistu, upoznala na časovima glume. Nije joj smetalo što je 6 godina mlađi tako da su brzo započeli romansu. Venčali su se 11. maja 1914. u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Ubrzo, on se zapošljava kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji i lektor Univerziteta u Beogradu. Maga postaje redovna nastavnica u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. 

Rat ih je zatekao u Beogradu iz kojeg beže. U Kragujevcu Maga rađa sina Harold-Rajka. Nažalost, rat Magi odnosi najmilije. Umire joj sinčić, a oba brata ginu na frontu, što joj zadalo dodatni udarac. 

Rastrzana, pokušava da nađe supruga u vihoru rata. Prevrće nebo i zemlju i konačno dobija informaciju da se on nalazi u sanatorijumu u Švajcarskoj. Maga pakuje kofere i hrli suprugu u posetu.

Foto: "Vreme", 1937. - Učenice baletske škole Maga Magazinović

U Švajcarskoj ga zatiče u veoma dobrom raspoloženju. Gerhard po dolasku u sanatorijum nije časio ni časa već je sebi, brže bolje, našao ljubavnicu koju je, kasnije, i oženio. Ubrzo po pristizanju u Švajcarsku, Maga saznaje za ovu aferu. Skrhana još jednim udarcem, napušta muža. 

Međutim, kako to često biva, pre razlaza su često emocije uzburkane i pomešane, pa tako Maga ostaje u drugom stanju. U Lucernu rađa ćerku Rajnu. Godinu dana kasnije, 1918., sa Rajnom se vraća u Beograd u kojem ostaje.

Do kraja života bavi se plesom i pedagoškim radom. Iškolovala je brojne baletske velikane među kojima je u Luj Davičo. Nakon Drugog svetskog rata, Maga Magazinović radila je u KUD Abrašević gde je vodila folklornu sekciju i predavala teoriju plesa.

Marija Maga Magazinović preminula je 8. februara 1968. godine u Beogradu u 86. godini.

Prvi deo priče: