Kada kažete "Tiršova", većina toponim povezuje sa Univerzitetskom dečijom klinikom. Zato, verovatno, nema čoveka u zemlji, ali i u region, koji nije čuo za Tiršovu ulicu u Beogradu i zgradu na broju 10, adresu na kojoj najmlađi pacijenti iz cele Srbije dobijaju stručnu medicinsku pomoć.

Puno ime tajanstvenog Tirša iz naziva ulice glasilo je Miroslav Tirš. A da li znate ko je on bio?

Sokol Tirš i panslavizam

Polovina XIX veka - burno vreme u Evropi. Rađaju se nove ideje i stremljenja, želje malih naroda na očuvanju samobitnosti, dobijanja uskraćenih prava, slobode. To je vreme kada se javila i snažno "protutnjala" ideja panslovenstva. Kolevka je bila Češka, gde buržoazija i intelektualci, koje je predvodio Miroslav Tirš, osnovaju 1862. godine "Gimnazijsko društvo praško", embrion Sokolskog pokreta.

Finansijski i materijalo podržani od trgovca Jandrika Fingera, današnjim rečnikom iskazano, realizuju "projekat" koji je imao sportski karakter sa snažnim, u osnovi, ideološkim predznakom i idejom "da zlo može pobediti samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki". Panslavisti su sokolstvu prišli i studiozno i ozbiljno, pa su sokolski gimnastički sistem činili "njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa".

Sportsko i ideološko, spojeno u masovni pokret koji je imao odjeka u celoj Evropi i svetu. A da ništa ne može proći bez Srba, pokazuje podatak da je ime društva "Sokol", došlo od Tiršovog saradnika Emanuela Tonera, koji je bio pod jakim utiskom srpskih epskih pesmama. Naime, junački podvizi opisani u našim epskim pesmama, a koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić u drugoj polovini 19. veka, imali  su veliku popularnost širom Evrope, a junaštvo je bilo personifikovano u ptici sokola, pa otuda Sokolski pokret.

Sokolstvo u Srbiji

Narodi na ovim prostorima imaju zajednički imenitelj koji se sastoji u vekovnoj borbi za slobodu. Pridodalimu se prirodna sklonost prema sportskim aktivnostima, i ne čudi što se Tiršov sistem vežbanja "primio" i pustio duboko korenje u našim krajevima. Sistem Tiršovog vežbanja prihvatila su gimnastička društva, a ušao je i u školski program gimnastike sve do 1941. godine. Cilj Sokola je bio da "podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu".

Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, u Zapadnu evropu kao i u SAD. 

Tiršova ulica u Beogradu

Dužine nepunih 500 metara, smeštena između Pasterove i Birčaninove. Od Ulice Svetozara Markovića do Bulevara oslobođenja, nedaleko od hrama Svetog Save, gde izlazi na Karađorđev park i spomenik voždu Karađorđu. U blizi je i Klinički centar Srbije. Broj 10 je adresa Univerzitetske dečije klinike. U Tiršovoj je Gradsko javno pravobranilaštvo i Zavod za informatiku i statistiku. Stari DIF je na uglu sa Deligradskom, nekadašnje zdanje sokolskog društva "Matica".

Zemunska ulica lipa, javora i jasena, nekada znana po jablanovima - Tiršova

I Zemun ima svoju ulicu Miroslava Tirša. Od Avijatičarskog trga, dužine punih 184 metra, neko je izmerio, do ulice 22. oktobra. U širinu meri se od 9 do 18 metara. Seče je ulica Danila Medakovića. Sa parne strane zasađene su lipe, a sa neparne javori i jasenovi. Ulicom su se nekada "jablanovi povijali" koji su posečeni zbog starosti 80-tih godina, a poslednji jablan posečen je 2010. godine.