Kažu da je u Beogradu prestižno živeti na Vračaru. Da, istina je da su Dedinje i Senjak san mnogih "starih" i "novopridošlih" Beograđana, ali Vračar je "Vračar". Po tom urbanističom statusu, kada se pogleda mapa ovog dela Beograda, čini se da su i ulice dobile nazive po ljudima i krajevima koji nešto znače ovom narodu: Mileševska, Sezonova, Bojanska, Vojvode Dragomira, Cara Nikolaja II i mnoge druge. I upravo u ovu potonju "uliva se" Ulica Save Tekelije. Ko je Sava Tekelija i čime je zaslužio da se jedna od ulica u elitnom prestoničkom naselju nazove njegovim imenom?

Prvi Srbin sa titulom doktora pravnih nauka

Rođen je 1761. godine u Aradu, danas Rumunija, od roditelja Jovana i Marte. Potekao je iz čuvene srpske vojničke i plemićke porodice Popović. Njegov pradeda, Jovan Popović Tekelija, utemeljio je tvrđavu grada Arad. Sava je išao u srpsku osnovnu škol u Aradu, gimnaziju je završio u Budimu, prava studirao u Pešti, gde je i diplomirao 1785. godine. Pored prava, u Pešti je učio i crtanje za koje je bio izuzetno nadaren. I za današnje prilike, pravi erudita. Sa samo 25 godina, na Peštanskom univerzitetu 1786. godine odbranio je doktorat. Smatra se da je njegov doktorski rad "Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis", pisan na latinskom jeziku, koji se bavi uzrocima i ciljevima postanka države, bio i "začetak pravne nauke u Srba".

Posle završenih studija, odlazi u Rusiju kod strica ruskog generala Petra Tekelije, gde svoje znanje proširuje na dvoru u Moskvi i Petrogradu. Karijeru je počeo u državnoj upravi i vremenom postaje sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Značajniji iskorak u politiku čini burne 1790. godine, kada kao vicenotar (guverner) Čanadske županije učestvuje na srpskom narodno-crkvenom saboru u Temišvaru i afirmiše se kao jedan od najistaknutijih političkih vođa. Smatrao je da je samo organizovanje sabora ide na ruku Beču, koji je želeo da izazove zategnute odnose između Ugara i Srba. Protivi se zahtevu svojih sunarodnika za posebnom srpskom teritorijom u Monarhiji, strahujući da će ovim potezom Srbi izgubiti svoja prava u okviru ugarskog zakonodavstva, i da bez toga nacionalni interes i nacionalni identitet neće biti zaštićeni. Ovo ga je dovelo u nepriliku kako god Srba, tako i kod carskih komesara, a oko njega su se lomila koplja da li je iskreni srpski patriota ili "običan Mađaron". 

Foto: Nikolina Radovanović - Ulica Save Tekelije na Vračaru

Pisma carevima i ideja o jugoslovenstvu

Po održanom saboru, napredovao je u carskoj službi, ali rigidna bečka birokratija nije bila mesto za njega. 1802. godine povlači se iz javnog života, ali tu ne prestaje njegovo interesovanje za oslobođenje Srba i Srbije. U osvit Prvog srpskog ustanka, obratio se caru Franji pisanom spomenicom u kojoj obrazlaže korist kad bi se oživotvorilo srpsko carstvo: "Kad svaki narod uzima svoga poglavara; kad ni jedan narod ne bude drugom narodu rob: biće na svetu mira; a dokle god jedan narod drugi pritiskuje, dotle će uvek onaj što je pritisnut za svojom slobodom uzdisati, i hvatati svaku priliku da se oslobodi". 

Može se reći da je bio i pristalica stvaranje jedistvene, samostalne države Južnih Slovena, a sebe je zbog svog porekla, obrazovanja i bogatstva video kao vođu ovog pokreta. Ni misao da bi mogao da se nađe na čelu ove nove države, nije mu bila strana. Kada je Napoleon osvojio Hrvatsku i Dalmaciju, šalje mu predlog o tome kako treba pokrajine slovenskoga juga skupiti u celinu koja bi se zvala Ilirska Kraljevina. Za razliku od cara Franje, Napoleon je imao viđe sluha. 1809. godine stvara Ilirsku Kraljevinu, dodavši joj Kranjsku, deo Koruške, Goricu, Istru i Trst.

Foto: Wikipedia / Muzej Vojvodine - Porodični grb loze Popović-Tekelija

Značaj obrazovanja

Posle povlačenja iz javnog života i politike, okreće se porodici i radu na obrazovanju svog voljenog naroda. Bračna sreća nije dugo potrajala, ali je ostao zapamćen kao jedan od najvećih srpskih zadužbinara i finansijera Matice srpske. Na ovo je sigurno uticao i Dositej Obradović, s kojim je kroz prepisku shvatio da je u obrazovanju budućnost srpskog naroda. S druge strane, nije prihvatao Vukove jezičke reforme i zalagao se za korišćenje slavenosrpskog jezika. Bio je i počasni član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske akademije nauka i umetnosti.

Umro je iznenada 21. septembra 1842. godine u Pešti. Sahranjen je u crkvi sv. Nikole u Aradu koju je izgradio njegov pradeda Jovan. Na grobu je ćirilicom ispisano: "Ovde počiva Sava Tekelija (1761—1842) i njegovi pretci. Slava im!"
Sava, koji je kratko bio u braku, nije imao naslednika. Muška loza Tekelija gasi se 1844.godine.

 

Neumoran borac za srpstvo, očuvanje srpskog jezika, kulture i tradicije. Sa ove istorjske distance, slobodno se može reći da je u prošlosti ovog naroda malo ljudi sa plemićkom titulom, uglednih, veoma obrazovanih, bogatih i nadasve patriota kao što je Sava Popović Tekelije. I nevelik je spisak Srba koji su svoj život, znanje i bogatstvo na taj način poklonili "Srblju" i očuvanju i opstanku srpskog roda, kao što je grof Tekelija, prvi Srbin sa titulom doktora pravnih nauka. Ukrako, mecena, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, predsednik Matice srpske, dobrotvor. U ova četiri atributa sadržano je u najkraćem odgovor – ko je bio Sava Tekelija. A kako je grofovsko srce i duša  zadužila srpski narod? Iznad svega bio je vizionar. Znao je da Srbi u Ugarskoj mogu istrajati u svojoj težnji ka prisajedinjenju Srbiji, samo ako se organizuju kroz sopstvene institucije i uspostave tešnje veze sa matičnom državom, ali i sa drugim naprednim evropskim nacijama.

 

O Zadužbini Jovana Tekelije, pročitajte u nastavku.