Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Da je tako svedoči i sudbina Jevrema Obrenovića, mlađeg brata kneza Miloša, koji je imao privilegiju da život deli sa gospa Tomanijom. Iako su joj često pripisivali oštrinu i sklonost ka spletkama, u svojoj intimi ova oštroumna žene bila je samo majka koja je svim srcem radila za dobrobit svojih potomaka. A i kako ne bi, imala ih je devetoro.

Vojvodski pedigre lepe Tomanije

Rođena je 1796. godine u Jarebicama nadomak Loznice, kao jedina ćerka vojvode Ante Bogićevića. Visprena, lepa i prodorna imala je pred sobom otvoren put ka visokom društvu ondašnje Srbije. Njena meta bio je najmlađi Obrenović, Jevrem sa kojim stupa u brak sa navršenih 20 godina. Ispostaviće se da je ovo bio bio čudan spoj, jer koliko je Tomanija bila prodorna, toliko je Jevrem težio porodici i miru.

Ipak, ovaj brak bio je blagosloven brojnom decom. Za prvih desetak godina braka, Tomanija i Jevrem izrodili su čak devetoro dece, od kojih je šestoro preživelo detinjstvo i doživelo punoletstvo: Jelena, Simeona, Anka, Katarina, Stana i Miloš. Paralelno sa porodicom rastao je i Jevremov ugled, te se porodica 1824. godine uselila u konak koji je ostao u istoriji zabeležen kao mesto u kome se živelo po „jevropejskim“ nazorima i manirima. O deci su se brinuli kako Tomanija, tako i vaspitači i učitelji koji su dolazili iz carevine. U ovoj kući se po prvi put u Srbiji začuo klavir i spavalo u krevetima sličnim današnjim a ne na slami i krznu. Domaćica kuće Tomanija svoje učene i ugledne goste, pravu elitu tadašnje Srbije dvorila je za pravim visokim stolom sa stolicama.

Večeri bi porodica provodila u biblioteci koja je brojala dela savremenih pisaca, kao što je bio Lafonten ili Šiler, dok bi Jevrem polagano čitao novine pristigle iz preka. Vrhunac luksuza bio je fijaker, još jedan „prvi“, koji je specijalno za potrebe Obrenovića izrađen i uvezen iz Austrije, kojim bi se nedeljom i u posebnim prilikama porodica „izvozala“ u varoš. U svim ostalim prilikama, gospa Tomanija je putovala na volujskim kolima, jer su takve prilike bile tada.

Foto: Wikipedia / Fotografija iz privatne zavicajne kolekcije L. Kuzmanovic - Jevremov konak u Šapcu

Jevropa stiže u Beograd

Možda je Jevrem bio pravi mali vladar svog evropskog raja pokraj Save, ali poziv jednog čoveka nije smeo da se odbije. Kada je Srbija stekla autonomiju, a u knez povukao svoj dvor u Kragujevac, daleko od topova Beogradske tvrđave, upravu nad Beogradom predao je osobi kojoj je najviše verovao – bratu Jevremu. Tako je krajem 1831. godine porodica spakovala klavir, fini porcelan i knjige i preselila se u grad koji je bio ni tamo ni vamo – između Istoka i Zapada.

Jevrem, sada već gubernator varoši i Nahije beogradske, za smeštaj mnogočlane porodice bira kuću podalje od grada, na uglu današnje Krunske i Kneza Miloša.

Ambiciozna Tomanija uzima na sebe zadatak da uspavani grad podigne na noge. Ponovo uređuje kuću, ali i okolni kraj po svojoj zamisli. Sobe su bile velike, tople, obasjanje suncem danju i brojnim svećama uveče. Vrt oko kuće bio je prava rapsodija mirisa i boja biljaka i cveća uvezenih i čitave Evrope. Do pojave kneginje Perside i njenog ambicioznog poduhvata u obližnjoj Simićevoj kući, ovaj Tomanijin vrt važio je za najlepšu baštu u gradu.

Kao žena delikatnog nepca, volela je da svojim gostima sprema razne slatke i slane đakonije, kojima nisu odolele iste one učene glave koje su sada u Beogradu posećivale svoje mecene. Kako njena deca ne bi zaostajala za kulturom i obrazovanjem zvanica, gospa Tomanija i Jevrem unajmili su bračni par Dimitrija i Hristinu Tirol da se brinu o vaspitanju ćerki i sina jedinca. Dok se Dimitrije bavio klasičnim naukama, sa posebnim osvrtom na književnost, Hristina je brinula o lepim manirima Obrenovićevih ćerki.

O večeri bi se kapije ove ugledne kuće otvorile kako bi primile ugledne goste od  književnika i pesnika, naučnika, narodnih prosvetitelja do ambasadora i političara. Dok bi Simka i Jelka svirale na klaviru popularne melodije tog vremena, Anka bi recitovala stihove, ponekad svoje a ponekad francuskih i nemačkih pesnika.

A u pozadini tih posela polako je treperela zabranjena ljubav koja će značajno izmeniti tok srpske istorije…  

Nastavak:

 Tomanija Obrenović (2. deo): Spletkama i upornošću do trona