Šta povezuje Port Artur, luku na ruskom dalekom Istoku i Pančevo? Ko je bio general Smirnov?

Ima jedan spomenik na gradskom lokalnom groblju u Pančevu, koji se na izgled ne razlikuje od ostalih skromnih spomeničkog zdanja. Sem osobe koja počiva ispod nadgrobne ploče od 1930. godine. Konstantin Nikolajevič Smirnov jedan je od hiljade “belih” oficira koji su, nakon Oktobarske revolucije, drugu domovinu našli u Srbiju.

A priča o Smirnovu počinje kratkim, ali žestokim sukobom carske Rusije i Japana 1904. godine. Podsećanja radi, na početku dvadesetog veka, nakon Bokserskog ustanka u Kini, uperenog protiv svih stranaca koji su boravili u toj tada carevini, a pre svega hrišćana, intervenisale  su strane sile, udruženo njih osam. Jedna od njih, carska Rusija, odbila je da povuče svoje trupe iz Mandžurije. 

Port Artur je celi vek bila najvažnija luka Carske Rusije na Dalekom istoku i prebivalište ruske Pacifičke flote, pa je zbog značaja za Rusiju nazvan “Gibraltarom Dalekog istoka”. Dakle, strateško mesto bio je Port Artur. U isto vreme, Japan Mandžuriju smatra svojom strateškom teritorijom. Pod okriljem noći, ne najavljeno, 9. februara 1904. godine japanci torpedima napadaju rusku flotu usidrenu u toj luci. Tako je otpočeo kratak, ali krvav rat u kome je za nekoliko meseci stradalo 60 hiljada ljudi. 

Hiljade ih je svakodnevno ginulo na obe strane. Rusiji se priključuje i kontingent kraljevina Srbije i Crne Gore. Ova potonja ostala je u ratu sa Japanom od te 1904. godine sve do 2006. Pune 102 godine do priznavanja nezavisnosti Crne Gore. Rat u kome je Rusija doživela katastrofalan poraz, okončan je mirovnim sporazumom u Portsmutu, 5. septembra 1905. Rusija je ostala bez pacifičke flote koja je uništena u bici kod Cušime, izgubila je pozicije na Dalekom istoku, pao je i Port Artur. Kažu da je ovaj rat predstavljao “Nulti svetski rat”, kao uvertitu u Veliki, Prvi svetski rat. 

General Smirnov je na Daleki istok stigao prve godine dvadesetog veka, da bi pred početak ovog sukoba bio postavljen za komadanta Port Artura. I pored iskazane hrabrosti i sposobnosti iskazane u odbrani strateški značajne luke, morao je Port Artur predati japancima. 

Njegov izveštaj, koji je podneo vrhovno komandi, izazvao je buru u vojnim krugovima carske Rusije. Za poraz su optužena tri generala, kao i sam Smirnov, ali je oslobođen odlukom Vrhovnog vojnog krivičnog suda. Direktna posledica izgubljenog rata i teritorija bila je početak revolucija u Carskoj Rusiji, jačanju boljševidskog pokreta 1917. godine i Oktobarske revolucije.

Potomak plemićke porodice

Konstantin Nikolajevič Smirnov rođen je u Odesi 1854.godine. Koreni mu potiču od naslednih plemića Minske gubernije. Opredelio se za vojni poziv te završava Mihajlovsku artiljerijsku školu i Nikolajevsku vojnu akademiju. Bio je načelnik Pešadijske kadetske škole, a zatim kao načelnik Varšavske tvrđave. Odlaskom na Daleki istok, učešćem u japansko – turskom ratu, general Smirnov ulazi u istoriju. Ovaj, svakako jedan od  najznačajnijih učesnika u dešavanjima s početka dvadesetog veka, posle Oktobarske revolucije i poraza carske vojske, sa hiljadama “belih Rusa” stiže u kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca. Kao emigrant dolazi u Pančevo 1923. godine u kome ostaje do smrti. Umro je od upale pluća 9. novembra 1930. godine. Na skromnom spomeniku uklesane su i reči Port Artur.