PRODUŽENI BORAVAK NAŠA ŠKOLICA

Produženi boravak za decu Naša Školica

Produženi boravak je oblik društvene podrške porodici. To je organizovan rad sa učenicima nižih razreda osnovne škole, pre ili posle nastave, kako bi deca bila zbrinuta dok su roditelji na poslu.
Jedan takav boravak, po imenu Naša Školica, satkan od ljubavi i igre, ušuškan i zaklonjen od radoznalih pogleda, nalazi se u sigurnom i prijatnom ambijentu, u strogom centru Zemuna. Tu deca kvalitetno provode vreme kroz igru, druženje, zabavu i izradu domaćih zadataka. Kroz muzičke, likovne, kulinarske i druge radionice uče nove veštine, a ponosni su i na znanje engleskog jezika koje njihovi polaznici redovno uče svake nedelje na zanimljivim i edukativnim časovima. Ono čemu se najviše diče je porodična atmosfera koja u ovom boravku vlada i ljubav među decom a za koju je pre svega zaslužna vlasnica boravka Suzana Obradović. Sa njom smo razgovarali o tome koliki je izazov bio pokrenuti ovakav posao, ko joj je bio podrška na njenom putu i čime se najviše ponosi

Kako ste i u kom trenutku došli na ideju da pokrenete svoj biznis?
Ta ideja je u meni dugo postojala, sigurno četiri - pet godina pre nego što sam zaista i zakoračila u preduzetništvo. Iz ove perspektive shvatam da se nije pojavilo nezadovoljstvo u firmi u kojoj sam prethodno radila, verovatno se nikada ne bih ni odlučila za samostalnost. Sada sam im zahvalna na tome.

Da li ste oduvek želeli da se bavite trenutnom delatnošću?
Moram da priznam da nisam iako sam kroz ceo svoj prethodni rad na razne načine bila povezana sa decom. Kao novinar po zanimanju sam svojevremeno i uređivala magazin koji se bavio zdravim odrastanjem deteta i sarađivala sa brojnim stručnjacima zaduženim za zdravo dečije odrastanje. Verujem da me je sve to vodilo do mesta na kojem se danas nalazim.

Čime se ponosite u Vašem poslovanju?
Mislim da je rad sa decom, koliko god on delovao teško u trenutnim društvenim okolnostima, jedan od najplemenitijih. Učestvovati u odgajanju i odrastanju mojih malih ljudi, biti njihov vetar u leđa i rame za plakanje kada je to potrebno, kao i usmeravati ih, zajedno sa njihovim roditeljima u pravom smeru, je zaista neprocenjivo.

Koja je tajna Vašeguspeha?
Doslednost u svemu što radim, kao i u odnosima sa decom i roditeljima, iskrenost i ljubav prema deci. Zapravo svojim najvećim uspehom smatram zagrljaje koje svakodnevno dobijam od dece kada ih vidim na vratima boravka.

Koliko je Vaša okolina imala razumevanja i ko Vam je najveća podrška?
Da budem u potpunosti iskrena, nikada na moje odluke nisu uticala mišljenja okoline. Sve što sam smatrala da treba da uradim, bilo to dobro ili loše po mene, sam u životu i radila. Ali, naravno da mi prija podrška mog nabližeg okruženja, pre svega mog partnera i dece. Njegova podrška, emotivna i finansijska su bile od velikog značaja kada sam otvorila boravak. U mom slučaju su početna ulaganja bila značajna, a neizvesnost velika. Spoznaja da finansijski moment neće uticati na kvalitet rada mnogo znači jer u tom slučaju ne morate da povlađujete situacijama i ljudima.

Koja rečenica je Vaša vodilja?
Najbolje tek dolazi.

Čega ste morali da se odreknete?
Nedostupnosti pre svega. Nekada sam u 17h izlazila iz kancelarije i u tom trenutku bi se moj radni rad uglavnom završavao. Sada moje radno vreme ne postoji, imam utisak da sam uvek dostupna svima. I slobodnog vremena sada imam manje nego ranije. Ali zadovoljstvo na kraju dana je mnogostruko veće.

Šta je to što Vas je vuklo napredi i kako ste se motivisali kada dođu loša vremena?
Naravno da je bilo teških trenuta kao i padanja u očaj, ali sam se trudila da takvi momenti ne traju dugo. Verujem da radim nešto dobro, da u nekom svom mikrosvetu doprinosim da moji mali ljudi izrastu u dobre velike ljude i da je to važan posao. Inače, nisam osoba koja lako odustaje, ne prihvatam poraz a kada verujete u svoje ideje nema prepreke koja ne može da se pređe niti problema koji ne može da se reši.

Kako biste posavetovali nove preduzetnice ili mlađu Vas da možete?
Svom sinu i ćerki uvek govorim da ne postoji ništa što oni ne mogu. Još je Koeljo pisao da ako ne što dovoljno jako želiš, cela Vaseljena se uroti da ti pomogne da to ostvariš. Verujem da je tako u svim segmantima života, pa i u poslu. Takođe, ako želite da budete uspešni u onome što radite, morate da volite svoj posao. Sada bih mlađoj sebi samo poručila da bude malo strpljivija. Posao uvek dođe onima koji ga dobro rade, samo je potrebno vreme.

Na skali od 1-10 koliko je izazovno biti žena preduzetnica u Srbiji? (ili to što ste u “muškoj delatnosti”)
Na skali je definitivno između 9 i 10.

Gde tačno vidite sebe za 5 godina?
Ne gledam mnogo u budućnost, bavim se sadašnjošću. Svakoga dana pokušavam da dam najbolje od sebe, a kada tako radite rezultati ne mogu da izostanu. Nadam se da ću za 5 godina moći da se osvrnem iza sebe i budem zadovoljna urađenim.