Problem upitne ishrane u nehigijenskim uslovima bila je boljka koja morila gotovo svakog predratnog studenta u Beogradu. Stoga su združenim materijalnim i moralnim snagama Ministarstvo prosvete i Beogradski univerzitet tik pred bombardovanje jednostavno i ćutke podarili studentima Akademsku trpezu, savremenu menzu nalik onim ustanovama u svetu, koja je namirivala 3.000 uskomešanih stomaka.

Na sve se mislilo

Moderno trospratno zdanje Akademske trpeze podignuto je Garašaninovoj ulici br. 18 i bilo je podeljeno na dva dela, prednju i zadnju zgradu. Prednja zgrada na raspolaganju je imala tri goleme i svetle trpezarije, na svakom nivo po jednu, koje su mogle istovremeno da ugoste po dvesta omladinskih duša. Procene svođene na hartiji su kazivale da su one mogle dnevno da opsluže 3.000 lica i to bez naročitog čekanja. Ispred svake trpezarije pružao se kolosani hol, koji je imao ulogu garderobe. Na njega se nadovezivala pomoćna kuhinja, koja je bila spojena sa glavnom kuhinjom električnom dizalicom, i druge važne prostorije.

Prizemlje je bilo rezervisano za kancelarije sekretarijata i blagajne, te grandioznu dvoranu za sastanke upravnog i nadzornog odbora. U suterenu prednje zgrade bila je smeštena kuhinja i njene pomoćne prostorije. Kuhinja je bila impozantna i bez obzira što je nalazila tako blizu zemlje nije joj manjkalo sunčevih zraka. Obložena keramičkim pločicama, kuhinja je bila opremljena sa velikim štednjakom i šest savremenih parnih kazana za spremanje hrane. Odmah pored prostirala se manja kuhinja, gde se spremalo i peklo testo, kao i automatska perionica posuđa i ogromni električni hladnjak. Jela su se otpremala u pomoćne kuhinje, gde su se po potrebi pogrejavala pomoću električnog rešoa.

U prizemlju su se još nalazila kupatila za dame i gospodu studentariju, dok su zidovi i kabine sa tuševima bili su obloženi keramičkim pločicama. Društvo kupatilu pravile su prostorije namenjene krojaču, frizeru i obućaru, sa ciljem da mladima pruže ove usluge po znatno nižim cenama. Preostali spratovi bili su zaduženi za smeštaj posluge.

Sve je bilo cakum-pakum i odisalo čistoćom.

Državna ustanova

Prema prvom članu Uredbe o uređenju akademske trpeze ona se vodila kao državna institucija, koja je bila pod upravom i nadzorom ministara prosvete. Naum je bio da se Akademska trpeza izdržava od hranarine, državne dotacije, opštinske pomoći, te dobrovoljnih priloga od strane ustanova i pojedinaca. 

Prava na ishranu za početak imali su redovni i vanredni studenti Beogradskog fakulteta, dok je kasnije u planu bilo uvođenje ishrane studenata drugih visokih škola. Istovremeno osnivanjem trpeze ukinule su sve postojeće studentske menze. Sve one koje nisu povinovale ovoj odluci bile su smatrane za potpuno privatne ustanove, van okvira poslovanja Univerziteta.

Niko nije izašao praznog trbuha

U kancelariji sekretarijata Akademske trpeze vršile su se prijave studenata sedmicu pre zvaničnog otvaranja. Ujedno su bile objavljene i cene obeda: ručak i večera za ceo mesec su koštali 350 dinara, samo ručak 210, a samo večera 165 dinara. Oba obroka su sastojala od tri jela, dok se za porcije verovalo da su bile dovoljno obilne da namire i najkrupnije polaznike Beogradskog univerziteta. 

Akademska trpeza je studentima svoja vrata otvorila u ponedeljak, 10. marta 1941. godine, tačno u podne. To je učinjeno veoma skromno, bez ikakve pompe, svečanosti ili formalnosti. Prvenstvo zato što su ostatak obrazovne godine uzeli za probni, kako bi se stekla precizna iskustva sa čime imaju posla, i ona prenela na rad za narednu godinu.

Veliki broj korisnika je od prvog minuta nagrnuo u novu novcijatu menzu. Kada su režećih trbuha dočekali svoj red, razrogačili su oči serviranim. Tanjir se “prelivao”, a i sama hrana je bila više nego ukusna. Na jelovniku tog ponedeljka za ručak našla se supa od kostiju sa domaćim rezancima, bečka šnicla sa pire krompirom, mešana salata od cvekle, pasulja i kupusa, te koh od griza; dok se za večeru posluživao rizoto sa konzerviranim graškom i sirom, paprika punjena kiselim kupusom i kompot od šljiva, smokava i jabuka. Za ostale dane meni nije previše odudarao ni po obimu, kao ni po kvalitetu. Malo je reći da su prvi utisci bili pozitivni.

Poslovanje u minusu

To je pogotovo obradovalo prorektora, dr Nikolu Popovića, koji je “na premijeri” Trpeze objasnio da menza počinje da radi u izuzetno teškim i zahtevnim okolnostima zato što se sve namirnice nabavljaju po aktuelnim cenama. Međutim, to ga nije sprečilo da obeća da će se dogodine situacija okrenuti nabolje, kada se sva potrebna zimnica bude spremila u dovoljnim količinama i po povoljnim cenama, te da će ishrana za studente biti osetno manji udar po džep istih. 

Istom prilikom dodao je da je studentska pretplata nije dovoljna da podmiri stvarnu cenu dnevnog obroka. No, uveravao je da će cene mirovati i da će oni podneti tu finansijsku žrtvu obzirom da je reč o početku rada ustanove i da je to sve u interesu akademske omladine, pogotovo one koje jedva sastavlja kraj sa krajem.

Prvih nedelja sve je išlo kao po loju, ali onda se dogodio sudbonosni 6. april, kada se studentarija suočila sa najstrašnijim ispitom u svom životu.