Postoje ljudi koji, kada biste ih upoznali, bilo bi vam pomalo teško da zadržite smeh. Ili makar da ne podignete obrvu, dobijajući iznenadni refleks da ih pitate da vam još jednom ponove svoje ime.

Ako se vaš novi poznanik još jednom predstavi kao Zemljidrag ili Jorgovan, a poznanica kao Omiljena ili Lasta, verovatno ćete ostati prilično zbunjeni. Ipak, šanse da upoznate nekoga sa ovim imenima prilično su male, tako da je izvesnije da se pred vama nađu Aleksandar, Nikola, Ljiljana ili Milica.

Što se tiče Jorgovana i Laste, imena poput ovih u Beogradu zaista postoje. Matičari se sa njima ne susreću često, ali statistički podaci otkrivaju da roditelji znaju biti prilično kreativni kada svojim naslednicima biraju imena. Jedino o čemu moraju povesti računa jeste da svoj odabir usaglase sa Porodičnim zakonom Srbije.

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Desi li se nekome da upozna Pepeljugu, Zeku ili Princezu, verovatno bi se s pravom zapitao da li je zaista svom potomku moguće dati neko od ovih ekstravagantnih imena. Prestonički matičari bi odgovorili potvrdno, a isto potvrđuje i spisak koji baš i nije toliko kratak. I dok roditeljska mašta očito ne poznaje granice, trendovi u imenovanju Beograđana takođe postaju sve kreativniji.

Ako se mama i tata, pak, malo zanesu, neretko se njihov izbor prebije preko leđa njihovih čeda. Sve da ni u snu ne požele da im nalepe pogrdnu etiketu, neka od tih interesantnih imena u najmanju ruku će izazvati čuđenje. Jedno je, ipak, sigurno – osobu koja se predstavi kao Svila ili Svemirko sigurno nećete lako zaboraviti.

Evidentno je i da roditelji po tom pitanju vole da isprate modu. Već godinama inspiraciju pretežno pronalaze u kratkim, unikatnim imenima, koja pre deceniju ili dve nisu ni bila karakteristična za podneblje Balkana. Ipak, vodi se briga i o potencijalnom nadimku, te da li će neko ime lepo stajati uz prezime.

Tako se u vrtićima i školskim klupama među mališanima sve češće prozivaju Mia, Leon, Vid, Nea, Lav i Noe. Za njima ne zaostaju ni devojčice po imenu Dea, Zoja, Lea, Ela, Nika, Daša, Teona i Afrodita. I dečaci se sa njima takmiče čije ime će biti kraće – da li Teo, Noa, Jan ili Leo, dok Leo ima i svoju dužu verziju – Leonardo. Spram ovih, neka od dečačkih imena zazvučaće još ekstravagantnije – poput Edisona, Manuela, Elvisa, Emrana ili Egzona.

Gde su se dele Nikole, Jelene, Mirjane i Aleksandri?

Nema sumnje da sve više roditelja želi da mališanima odabere lepa i neobična imena. Neka od njih, kao što su Iskra ili Srna, više nisu toliko retka – kako u Beogradu, tako i širom zemlje. Kada i ona postanu uobičajena, na red dolaze imena sa neovdašnjim prizvukom: na primer, Isak i Kijara, koji po popularnosti tek imaju da prestignu Novaka ili Larisu.

Sem toga, imena sa egzotičnim prizvukom nisu uvek bila popularna među „običnim“ svetom. Do njegovih ušiju su stigla i zahvaljujući holivudskim zvezdama i umetnicima. Tome nisu odoleli ni poznati sa eks-Ju prostora, ne libeći se da improvizuju sa imenima svojih naslednika. Tako je David Vid Viktorije Dimitrije Sebastijan Ernest zapravo jedna osoba, a ime joj je skovao ponosni otac Darko Rundek.

Što se Beograđana tiče, dobar deo njih još uvek ostaje pri „klasičnim“ imenima. Godine života ovde ne igraju veliku ulogu, pa i dalje nije retkost upoznati Dragana, Milana, Mariju, Milicu, Aleksandra, Mirjanu, Zorana ili Jelenu.

Imenovanje po slovu zakona

Ako je suditi po statistici, najviše stanovnika prestonice i dalje nosi imena poput ovih. Na njihovoj strani je i Porodični zakon, koji roditelji širom zemlje uglavnom poštuju.

Bilo da se odluče za novo, staro, tradicionalno ili strano ime, ipak im se ne preporučuje previše kreativnosti. Zakon je po tom pitanju nedvosmislen:

„Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.“

Osim zabrane pogrdnih imena, Član 343 Porodičnog zakona otkriva i posledice za one koji se o njega ogluše. U tom slučaju, „matičar će dostaviti predmet, sa svim spisima, nadležnom organu starateljstva na odluku“. Time se na prvom mestu štiti interes osoba potencijalno neobičnih imena, dozvoljavajući im i da promene svoje ime nakon navršene 16. godine.

Ipak, beogradski Zavod za informatiku i statistiku beleži da se najčešće menjaju upravo „obična“ imena. Po tome sudeći, retko će se naći poneki Dinarko, Pepeljuga ili Jorgovan koji će pohitati da promene autogram.

Imena sa daškom tradicije, egzotike i ekstravagance

Iako prilično slobodni u odabiru imena, roditelji malih Beograđana ponekad običavaju i da se priklone tradiciji. Uz širok asortiman narodnih verovanja, mnogi i dalje nose imena poput Vuka ili Lava – a njihove majke i očevi poželeli su da im potomci ponesu snagu i elan ovih životinja.

Neretko je to slučaj i sa imenima po ugledu na slavne ličnosti. Takve improvizacije umeju zazvučati šaljivo, pogotovo ako negde u Beogradu ili Srbiji sretnete Ronalda, Edipa, Rijanu, Šeherezadu, Ruzvelta ili Tarzana.

Matičari su pritom zabeležili i imena kao što su Brusli i Jamezdin – a potonji je, nagađate, James Dean nevešto iščitan „po Vuku“. Lista neobičnih imena postaje još neobičnija kada im se pridruže Duga, Plamen, Pravda, Mrgud, Željica, Sjajna, Granit, Odiseja, Dren, Lutka, Oblak i Pobeda. Starije generacije sećaju se i imena inspirisanih industrijskim bumom u nekadašnjoj Jugi, tako da pre nešto više od pola veka nimalo nije bilo neobično zvati se Mašinka i Traktorka.

A zađe li se još dalje u prošlost, otkrivaju se još poneka iščezla imena. Šara, Nebodar, Dulka, Nedraž i Lauš; zatim Hrabar, Lepša, Makarije, Dinarko, Hvala i Trsivuk samo su neka od imena kojima su se retki dičili.

Kako se jedna Srbija našla u Africi?

Sva je prilika da ćete danas retko (ako uopšte) upoznati nekoga ko se zove Letigor ili Nedra. Kuriozitet je i da je nekada postojalo ime koje je poslednji put u Srbiji zabeleženo pre više od dva veka. Otuda je i retko ko za njega čuo: naime, da bi zaštitili odojče od zlih sila, roditelji su svom čedu davali ime – Zlo.

A iako nisu toliko zloslutna, za poneka imena bi se mahinalno pomislilo da se njihovi retki vlasnici šale. Ako kojim slučajem upoznate Gljeba Kovačevića, Vidru Nikolić, Bogorodicu Stojković ili Gricka Popovića, verovatno će morati da vam još jednom ponove svoje ime. Od njih nisu daleko ni Ris, Svemirko, Nemir, Metka i Lugvica, iako im pariraju imena koja se i danas nalaze upisana u školske dnevnike.

Tako za Beogradom ne zaostaje ni Novi Sad – neki novi klinci se odazivaju na Eol, Maraklena, Zara ili Vanda, a među (retkim) vršnjacima su im Aksentije, Eko, Miluška, Maksimilijan i Dren. Poneki roditelji otišli su korak dalje i u matične knjige upisali Šećerka, Tajnu, Indiga i Egedona, ali i „zapadnija“ imena kao što su Ešli, Patrik, Princ, Aleks i Kim.

Što se ostatka Srbije tiče, neobična imena mahom ne poznaju starosne granice. Ipak, retko će ko imati prilike da upozna Čajku, Svilu, Blagodarnu, Biserka i Zdravicu, a još ređe – Mirođiju. A među osobama koje ćete verovatno samo jednom sresti, našla se i jedna Srbija.

Godine 2009., matičari su ovo ime ubeležili i kao jedino u celoj zemlji. Imenjakinja svoje države, Srbija Simonović – a od milošte Srpka – rođena je u Beogradu i danas ima 13 godina. Međutim, malo ko zna da ona ima još jednu imenjakinju: Srbija Vilson rođena je u Africi, a njeno ime prati i nimalo lagana sudbina porodice. Mati joj je ovo ime dala pošto je jedina od njenih preživelih kćeri, a druga Srbija na svetu, devojka od 24 leta, danas živi u Lagosu, prestonici Nigerije.