“Nomen est omen” (Ime je znak), kaže stara poslovica. Od najranijih vremena, ime je predstavljalo znak koji smo nosimo tokom čitavog života. U njemu su sadržane sve želje i nade upućene tek rođenom detetu, ime je i čuvar tradicije i uspomena na pretke. Nekada su imala i važnu magijsku ulogu i štitila decu od zlih duhova, a ponekad su predstavljala hir roditelja ili želju da se isprati neki popularni trend.

I to ne samo danas, već više od veka koliko se vodi statistika najpopularijih imena u Beogradu.

Ime kao porodična tradicija 

Priča kaže da imenovanje dece u Beogradu pre vek i nešto, nije bio težak posao za roditelje. Kada bi se dete rodilo i lokalni paroh saznao za rođenje, ime je već bilo predodređeno - ako je muško, ime dede, ako je žensko, ime babe. I to po ocu. Ni roditelji ni kum nisu imali nekog izbora, a tek ako bi na svet došlo treće, četvrto ili peto dete, mogli su da se upuste u avanturu izbora imena.

Tako je tek rođeni zamotuljak od rođenja do poznih godina nosio imena već odraslih ljudi kao što su Vićentije, Aksentije, Jerotije, Živadin, Manojlo, Damnjan, Mrgud ili Pantelija, a devojčice Grozdana, Persa, Paraskeva, Radmila ili Zorka.

Veliki rat donosi novo vreme i među gradskim stanovništvom se sve više daju “modernija” imena, odnosno imena koja nisu neposrednih rođaka. Tako devojčice u međuratnom Beogradu dobijaju tradicionalna imena Radmila, Milica, Ljubica, Danica, Dragica, Dušanka, Desanka, Bosiljka, ali i imena tada dve najvažnije dame beogradskog visokog društva - Olge i Marije Karađorđević. To je i vreme kada se u Beogradu rađa prva Dafina, sve je popularnije ime Vera, a iz prikrajka vreba i ime koje će postati jedno do najpopularnijih do današnjih vremena - Jelena.

Dečaci ostaju verni tradiciji, tako da je Milan najpopularnije, a prati ga Dušan. Prusutna su imena kraljevića, te među deset najpopularnih imena ulaze Aleksandar, Petar, Tomislav, pri čemu je zanimljivo da je tridesetih godina Tomislav bilo popularnije ime od Aleksandra. Tu su još i Miliovoje, Milorad, Dragoljub, Jovan i Nikola.

Iako i dalje pod teretom tradicije, sve su češći nadimci koji pored tradicionalnih Bata i Seka, postaju “evropska”, te je Đorđe sve češće Žorž, Dušanu bolje stoji Duda, Božidar je Boki, a Mihajlo se odaziva na Miki. Od neobičnih imena tu su još uvek Balša, Časlav i Paraskeva.

Godine bratstva i jedinstva

Tokom ratnih među najpopularnijim imenima beogradske dečurlije bila su Slobodan i Slobodanka, što ne treba da čudi. Devojčice su dobijale i imena Ljiljana i Gordana, po prvi put se među najpopularnijim javlja i Mirjana, a pratile su je Vera i Nada. Imenima dečaka se isto naslućivala želja za boljim danima, te se među deset najpopularnih imena probijaju Miroslav i Zoran.

Iako su danas imena poput Mašinke i Traktorke izdignuta na nivo vica, u poratnim godinam u Beogradu se i dalje daju ista imena. Ipak, primeću je se i priliv novog stanovništva, ali i popularne kulture tako da pedesetih i šezdesetih godina devojčice se sve češće nazivaju Slavica, Snežana, Gordana, Dragica, Zorica, Svetlana, Vesna, a krajem šezdesetih se javlja i egzotična Jasmina. Među dečacima je sve popularniji Zoran, Goran, Dejan,  Dragan, Vladimir, ali i Ljubiša, Saša koji je menja Aleksandra, te Nebojša, a Tomislav se više ni ne spominje.

Sedamdesete i osamdesete donose talas ruskih imena, pa je u ovom periodu rođen veliki broj Ivana (ženska i muška varijanta imena), Nataša, Nađa, Anja, Tamara i sanjivih Maša. Na prvom mestu muških imena ubedljivo se nalazi ime Marko. Ne treba ni zaboraviti nešto modernija “voćna” imena Višnja i Dunja. Tu su i imena koja su posledica politike Nesvrstanih, ali i popularnih serija, te postoje i Odiseja, Paloma, Bistra, Olimpijada, Pahuljica, Šeherezada, Tarzan i Brusli, Gricko, Galeb i Zmaj.

Tradicionalna imena i dalje odolevaju pop kulturi

Devedesete godine označavaju povratak tradicionalnim imenima, tako da se Milica i Jelena vraćaju na velika vrata, a Lazar, Nemanja, Filip, Stefan, Vuk, Marko i Aleksa, ali Miloš i Dušan padaju na listi. Tradicije se drže i roditelji Ana, Anđela, Jovana, Teodora, Aleksandri, Katarina, Kristina, Marija, Tara, Jana, Lenki i Helena.

Primetan je trend da su imena koja se daju decu u protekle dve decenije karaća, jednosložna i modernija. Tako u lokalnom parkiću i na ulici možete čuti uzbuđene roditelje koji dozivaju Ivu, Leu, Laru, Teu, Deu, Elu, Zoju, Dašu, Selenu, Niku, Noru, dok je ime Mia i Una skoro pa domaće. Dečaci su, uvek popularni, Vid, Leo i Lav, Teo, Noa, Jan, ali je je u prethodnim godinama zabeleženo rođenje Elvisa, Leonarda, Manuela, Sebastijana, Egzona, ali dece roditelja inspirisanih velikim naučnicima Edisonom i Teslom.

Ipak, zanimljivo je da su najpopularnija imena u prethodnih par godina ostala ona "sa težinom", tako da su već godinama na prvom mestu u Beogradu imena Sofija i Luka.   

Šta ako želim da promenim ime?

Bez obzira da li je u pitanju hir roditelja, porodična tradicija ili činjenica da ime prosto ne odgovara osobi, zakon Republike Srbije dozvoljava promenu imena. Potrebno je Matičnoj službi dostaviti, pored čitavog buketa izvoda i uverenja kojima dokazujete da ste državljanin, te vaš porodični status, i popunjeni Zahtev za promenu ličnog imena i Izjavu za promenu ličnog imena u kojoj se navodi razlog promene, te uplatiti odgovarajuću opštinsku taksu. Potom se vrši uvid u kaznenu evidenciju i readmisija.

Rešenje se čeka 2 do 3 nedelje, i kada je sve gotovo dobijate novi Izvod iz matične knjige rođenih i Uverenje o državljanstvu, koji služe za pribavljanje novih ličnih dokumenata.

Iz iskustva matičara saznajemo da se kao razlog za promenu imena najčešće navode "lični razlozi", a imena koja se menjaju su Nikola, Saša, Nenad, Goran, Damir, Marija, Sanela, Dragana, Maja i Zorka.