Godina je 1932. Na obodu Beograda, iza Vračara, nalazi se brdo poznato kao Veliki Vračar. Velika, misteriozna šumovita površina koja u to vreme pripada takozanom Petom rejonu („treća zona“). Tog dana, međutim, na njegovom vrhu niče velelepna zgrada, namenjena ni manje ni više nego posmatranju zvezda - beogradska astronomska opservatorija.

Ako živite u Beogradu tridesetih godina, zasigurno već neko vreme iščekujete otvaranje ove institucije i prve fotografije u novinama. Izgradnja novog sedišta opservatorije praćena je i pompezno najavljivana, u vreme kada su naučnici imali svoju reč kada se odlučivalo o razvoju i budućnosti prestonice.

 Foto: Swift

Prva Zvezdarnica preživela je do danas, a oko nje se razvilo čitavo urbano naselje, današnja Zvezdara. Istorija beogradske opservatorije seže dublje u prošlost i starija je od svakog čoveka koga poznajete. Započeo ju je jedan Beograđanin, rođen u današnjoj Ulici kraljice Natalije.

San jednog čoveka

Milan Nedeljković se je svež, ambiciozan i pun znanja vratio došao natrag u Beograd 1884. godine, nakon godina studiranja i izučavanja fizike, astronomije, matematike i meteorologije u Parizu i Americi. Utom je postao profesor astronomije u Velikoj školi, kada počinje da čini sve što može da otvori prvu astronomsku opservatoriju u svom gradu. U datom trenutku imao je svega 27 godina. U toj nameri me uspeva tri godine kasnije, kada ministar za prosvetu Kraljevine Srbije donosi dekret o osnivanju astronomske i meteorološke opservatorije kao jedinstvene ustanove. Kakav događaj! A još smo u XIX veku! Profesor Nedeljković je postavljen na mesto upravnika kome je, po svemu sudeći, ovo bio životni projekat. Budžet opservatorije je bio dovoljno smešan da se za njen razvoj i rad neretko izdvajalo iz Nedeljkovićevog novčanika. Prva zgrada beogradske opservatorije nikla je u Karađorđevom parku, gde se i danas nalazi njena meteorološka polovina, a u njoj se uče mladi, radoznali  umovi Velike škole, budući fizičari, astronomi i meteorolozi. Kako je meteorologija imala znatno veći značaj na svakodnevnicu Beograđana, astronomski deo čitave ideje je uvek stajao u blagoj senci, ali se u isto vreme na račun svog meteorološkog pobratima finansirao i razvijao laganim koracima. Naučni razvoj prekida, kao što naslućujete, rat. Razaranja Velikog rata, koji danas poznajemo kao Prvi svetski, nisu štedela Nedeljkovićevo životno delo - opservatorija je opljačkana, opustošena, a njen upravnik našao se u gomili koja je preko Albanije otišla na Krf.

Foto: Marjana - Zgrada opservatorije između 1891. i 1924. 

Ne mogu da sakrijem divljenje koje osećam prema nastavku ove priče. Njen glavni junak se nakon rata vratio u Srbiju i zatekao pustoš – moralnu, privrednu i ekonomsku, što ga nije sprečilo da završi zidanje starog sna. Nemoguće je pronaći dokumentaciju koja je morala da prati sve njegove napore da opservatorija ponovo oživi. Fondovi, lična poznanstva, bezbrojni sastanci sa raznim članovima vlade doveli su do toga da Nedeljković do svog odlaska u penziju 1924. godine ostane na mestu upravnika, u tom trenutku već potpuno opremljene opservatorije.

Cvetanje između ratova

Nakon toga se dešava nešto što se retko dešava – na mesto Nedeljkovića dolazi jednako obrazovani, ambiciozni i najvažnije – entuzijastični astronom, Vojislav Mišković. Pod njegovom upravom opseravtorija dobija novu zgradu o kojoj danas govorimo, prvu u Srbiji i četvrtu u Evropi i sredstva za opremu u vrednosti od 10 miliona dinara. Krajnje ozbiljna suma za 1929. godinu. I nije bilo uzalud – osnovana je Služba posmatranja malih planeta i Sunca, koja u narednim godinama otkriva cela 33 asteroida i beogradska opservatorija dobija značajno mesto u svetskim astronomskim krugovima. U vakuumu između dva rata, srpska nauka cveta, sarađuje sa drugim Evropskim opservatorijama, izdaje „zvezdani bilten“ na francuskom jeziku, a onda izbija još jedan rat. Prostorije zauzimaju nemački okupatori, biblioteka postaje kantina, pojedini radnici odvedeni u logore, slede godine bez struje i grejanja pri čemu preostali instrumenti, koji nisu konfiskovani, mrznu i postaju neupotrebljivi. Ipak, Mišković ostaje na svojoj funkciji i dozvoljeno mu je da vodi računa o svom „drugom domu“. Opservatorija je okrnjena, ali je preživela.

Foto: Foto "Zrak" - Vojislav Mišković

Zanimljivo je pogledati unazad i uočiti da je astronomija u Beogradu preživela svetska ratove a nije uspela da podnese devedesete. Doba nemaštine i kulturnog i naučnog nazadovanja nije izrodilo nijednog Miškovića ili Nedeljkovića da grozničavo, svim silama pokuša da je očuva. Naprotiv – naučnici u to vreme odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom, tako da godinama u zemlji ne postoji stručan kadar koji može da upravlja pojedinim instrumentima. Srećom, uspeli smo se donekle iskobeljati iz tog blata i Zvezdarnica se malo po malo vratila na noge. Pokrenuti su novi projekti, u njene prostorije su kročili britki, mladi umovi. Međutim, nije nemaština jedino što je stalo na put beogradskoj opservatoriji. Brdo na kome je izgrađena okružio je grad. Nova naselja su nicala brzo, a zvezde nad opservatorijom zasenila su ulična svetla. Tako je danas odatle moguće proučavati samo Sunce, zbog čega nekadašnja Zvezdarnica danas pre služi kao upravna zgrada.

Zvezdarnica danas

Kako jedna opservatorija ne može bez obzerviranja, početkom 2000-tih izgrađeni su novi objekti za astronomska posmatranja, na daleko „tamnijoj“ oblasti od Beograda - planini Vidojevica. A srećom po nas entuzijaste smrtnike, beogradski astronomski kompleks je otvoren za posete, i to besplatno, svake poslednje subote u mesecu. Svakako treba zakazati svoj dolazak (što možete učiniti i putem FB stranice) – čekaće vas otvorena vrata i stručni vodič. Ne zaboravite da se tom prilikom raspitate o novom projektu „BELISSIMA“! U osnovi, radi se o prilično spektakularnom teleskopu nazvanom „Milanković“ po gospodinu za koga smo svi čuli – Milutinu, koji je nekoliko godina vodio beogradsku opservatoriju. Ovim teleskopom se upravlja putem inteneta, u realnom vremenu, a sve to u cilju potrage za promenljivim i dvojnim zvezdama i bliskim galaksijama. Ako ove pojmovi zvuče preveliko, kako tek zvuči uključivanje naše „zvezdarnice“ u međunarodne programe izučavanja i potrage za vansolarnim planetama, supernovama, galaktičkih jezgara i bljesaka gama zraka?

Odgovori se kriju na Zvezdari, u ulici Volginoj 7!