Pored dve velike reke, Beograd se može podičiti čitavim spletom manjih ili većih vodenih tokova. Tu su i podzemne vode čiji blagodeti su bile poznate još prvim stanovnicima koji su se brčkali u termalnim bazenima sa ovih izvora. Nekako u pozadini daleko poznatijih Belih voda ili Slavujevog potoka, nalazi se Miljakovački izvori, koji i danas važe za čiste i nezagađene kao i u vreme pre nekoliko milenijuma. 

Ipak, kao i mnoge druge beogradske priče, i ova ima svoje… ali…

Mile vode beogradske 

Legenda kaže da je beogradsko naselje Miljakovac dobilo ime upravo po brojnim i čistim izvorima koji su se nalazili u gustoj šumi nadomak Rakovice. Malo po malo, narodom se pročula vest o njima, te su poneli naziv “mili izvori”, a selo koje se formiralo oko njih - Miljakovac.

Istorija, pak, kaže da se prvi ozbiljniji početak Miljakovca vezuje za tridesete godine kada su stanari obližnje Železničke kolonije, bežeći od sve lakomih kiradžija, napravili naselje sa samo jedom ulicom I dvadesetak kuća. Četiri decenije kasnije, ušuškano naselje postaće parvo gradilište. Beograd, grad koji je širokih ruku prihvatao sve koji su stizali sa raznih strana, rastao je kao “iz vode”. Prvo su 1970 godine nikli soliteri Miljakovca I, a tri godine kasnije i Miljakovca II.

Prilikom izgradnje betonskih grdosija, stručnjaci Hidrotehnike, firme zadužene za izgradnju, pronašli su podzemni rezervoar u koji se skupljala voda iz padavina. Ovo ne treba da čudi kada se zna da je naselje leži na slojevima krečnjaka koji je služio kao prirodni sistem za filtriranje. Zbog toga je i voda u basenu bila pijaća i sveža.

Umesto da zatrpaju izvor, odlučeno je da se uradi drenažna galerija i voda cevima spusti nekih 150 metara nizbrdo u obližnji park.  Kako bi se obezbedilo da vodotok bude potpuno zaštićen, cevi su ukopane 8 metara ispod obližnje ulice, a preko je nasuto čak 60 tona šljunka kako bi se obezbedilo dodatno filtriranje.  Sagrađena je i prateća česma, koja je 1975. godine posvećena narodnom heroju Velizaru Stankoviću Korčaginu.

 Foto: Metodicar

Mesto za sve generacije

Narednih decenija park je bio omiljeno sastajališta generacija stanovnika ovog kraja. Mir, tišina i zelenilo bili su savršeni za predah i druženje. Ipak, vreme koje prolazi donelo je i svoje darove, neke lepe, a neke i loše.

Od onih lepih, krajem prve decenije 21. veka, park je renoviran i podeljen na dva dela. U gornjem, nalaze se tri sportska terena – za odbojku, košarku i tenis. Donji deo je obnovljen zahvaljujući podršci Vlade Japana, na šta ukazuje 20 betonskih ukrasa koji podsećaju na japanske fenjere. Tu je i igralište za decu i teretana na izvoru.

Onaj drugi problem nastao je razvojem samog grada. Miran i ušuškan, Miljakovac je postao atraktivna lokacija koja je privukla i razne investitore sa planovima da se izgradi još jedno naselje. Problem je nastao što se upravo na tom placu nalazi izvorište koje je pre skoro pola veka uređeno. Zabrinuti da bi novogradnja sa pratećom infrastrukturom mogla da ugrozi izvore, grupa građana pokrenula je inicijativu da se izmeni prostorni plan i zabrani gradnja.

I tako već čitavu deceniju. Od prvog pokušaja gradnje do danas izrasla je na vodoama Miljakovačkih izvora čitava jedna generacija Miljakovčana . Bitka izm

eđu građana, investitora i birokratije i dalje traje, a kraj se ne nazire.