Pored ovog momka ste verovatno prošli nebrojeno puta. Možda ste se čak zapitali: "Šta radi taj bradonja na zidu? Zašto je tako zagledan u vodopad boja koje se slivaju ka njemu, dok on u rukama drži blok za crtanje? I ko je uopšte autor ovog dela na zidu Jugobanke?"

Zapravo, iza ovog murala u Rajićevoj ulici, koji još od 1984. predstavlja svojevrsni simbol Kenz Mihailove, krije se nekadašnji student, a danas profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu.

Obeležavanje 25. maja

Sve je počelo 1983. godine kada se među prestoničkim umetnicima "primilo" seme muralskog pokreta. Na krilima nove inspiracije Skupštini grada Beograda prezentovana su kompletna rešenja murala za čak 50 zidova, a prvo koje je prihvaćeno bilo je upravo ono za Rajićevu ulicu.

Već naredne godine, idejni pokretač murala Čedomir Vasić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti, sa svojim studentima Mirkom Ognjenovićem, Pericom Donkovim, Igorom Stepančićem, Darijom Kačić i Vesnom Knežević, počeo je da oslikava mural. Inače, studenti su napravili svoje predloge za mural u Raićevoj, a izabran je onaj Perice Donkova.

Povod je bio proslava 25. maja, Dana mladosti i svojevrsni poklon za rođendan Josipa Broza Tita. Sve je urađeno u organizaciji Gradske konferencije Saveza omladine Beograda, Jugobanke i Komgrapa.

Foto: Milena Arsenić

Univerzalni umetnik 

Prvo pitanje na putu oslikavanja murala bilo je ko će pozirati kao model. Perica Donkov trebalo je da reši ovaj problem. I smislio je brzo rešenje. Pitao je svog kolegu Mirka Ognjanovića, danas profesora na Akademiji primenjenih umetnosti, da ga fotografiše i iskoristi za lik na muralu. Ideja je bila da mural prikaže momka sa kojim se svako može identifikovati - i studenti akademije i obični prolaznici.

Tako i bi, a zatim je započelo oslikavanje.

Proces stvaranja ovog umetničkog dela trajao je desetak dana. Slikari su, iz dana u dan, vredno radili sa pokretne platforme i, na kraju... Mural koji će obeležiti ovaj deo grada bio je završen.

Iako nenaviknuti na ovaj vid umetnosti, većina Beograđana imala je veoma pozitivne reakcije na mural u Raićevoj. Ipak, bilo je i onih koji su strahovali da će oslikavanje murala prerasti u žvrljanje zgrada. Srećom, praksa ih je demantovala. Murali su postali sastavni deo beogradske kulture, dah osveženja starih zidova i način na koji se odaje počast velikanima.