Beograd je u mnogo čemu jedinstven i neponovljiv grad. Ne bi se svaki grad tako neustrašivo smestio baš na ušću dveju velikih reka, u sred svih toliko poželjnih prirodnih bogatstava. Ne bi se svako naselje tako smelo okupilo baš na mestu gde se prepliću najznačajnije evropske smernice. Da je Beograd osoba, možda biste mu sami rekli: "Gde baš tamo nađe da sedneš? O to će se mesto svi otimati, saplitati i laktati se, samo da bi došli bliže i zagrabili malo sa tvog tanjira."

Prkosno, Beograd se ipak smestio baš tu. Svi su želeli te dve reke, utvrđene zidine, plodno zemljište, to mesto navrhu Kalemegdana odakle bi gledali dole na svoje protivnike i smeškali se njihovim uzaludnim pokušajima da prodru. Ipak, i posle svega Beograd je i dalje "naš" iako su mnogi želeli da bude "njihov". Jedan odraz te želje je činjenica da naš Beograd nije i jedini Beograd na svetu. Negde iz prijateljstva, negde iz poštovanja, negde iz zahvalnosti, a negde iz tajanstvenih i nepoznatih razloga, mnoga mesta u svetu – a u jednom slučaju i van njega – preuzela su ovo ime.

Beograd – made in USA

Uz gradić u Južnoj Africi koji nosi ime Beograd iz nepoznatih razloga i predgrađa Belgrade u Belgiji, koje je naziv ponelo u znak austrijskog oslobađanja Beograda od turske vlasti 1718. godine, postoji još šest gradova koji su usvojili ovaj naziv, smeštenih širom SAD.

Beograd – Mejn

Beograd u Mejnu je skromni grad sa nešto manje od 4.000 stanovnika. Imenu je kumovao Džon V. Dejvis, pustolov na koga je naš Singidunum ostavio dubok utisak. Naime, Dejvis je bio oduševljen pobedom Beograda nad turskom vlašću 1774. i to toliko da je učinio sve kako bi svoje rodno mesto ponelo ponosito ime Beograda.

Mejnov Beograd i naš imaju još nešto zajedničko pored imena – i jedan i drugi su "gradovi na vodi". Mi imamo naše dve reke, a Mejnov Beograd svoja "Belgrade lakes", veliki povezani sistem jezera koja već vekovima hrane ovaj gradić ribom, pokreću njihove vodenice, snabdevaju ih strujom i privlače putnike da uživaju u njihovom miru i svežini.

Beograd – Minesota

Beograd u Minesoti je malo tajanstveniji. Nije baš najjasnije zbog čega je ovaj gradić od 700 stanovnika odabrao baš ovo ime. Prema jednoj anegdoti grad je dobio ime po prvoj bebi koja je rođena u tom okrugu, Izabeli, od milja nazvanoj Bela. Ipak to nikada nije potvrđeno.

Iako skromne veličine, Minesotin Beograd ipak ima jednu zanimljivost – u njemu se nalazi jedna od američkih "putnih atrakcija" – najveća vrana na svetu. Ova ogromna skulptura sagrađena je u čast sedamdesetogodišnjice postojanja ovog gradića. Vrana je odabrana kao simbol grada ne zbog svoje zlokobnosti, već zato što su stanovnici gradića poštovali ove ptice zbog njihove inteligencije i posvećenosti svom partneru i ptićima.

Beograd – Montana

Za Montanin Beograd se zna zašto je dobio ovaj naziv. Kada se gradila Severna pacifička pruga, donatori iz Srbije finansirali su jedan deo ovog projekta. U znak zahvalnosti, ovaj gradić je nazvan po našoj prestonici. Posle našeg Beograda, Montanin Beograd najveći je grad na ovom spisku. Danas ima oko 8,000 stanovnika i smatra se najbrže rastućim gradom u ovom delu zemlje.

Zanimljivost ovog grada nisu vode niti vrane, već ljudi. Zaštitni znak ovog gradića je neverovatna povezanost i bliskost njegovih građana. Beograđani iz Montane ističu ljubav prema svojoj zajednici i porodičnu atmosferu kao najveću vrednost svog grada, a tokom godine organizuje se niz festivala i događaja u kojima porodično učestvuje cela zajednica grada.



Foto: Google Maps - Beogradi širom SAD

Beograd – Nebraska

Beograd u Nebraski ima tek oko 120 stanovnika i možete ga prepešačiti uzduž i popreko, a da se ne zamorite. Ovaj mali grad ima veliku polemiku oko toga kako je dobio svoje ime i o tome su ispričane mnoge priče i legende. Dve od njih su vezane za izvesnog gospodina Hejforda, koji se spominje kao junak dveju različitih anegdota.

U jednoj, gospodin Hejford bio je nekada davno upravnik pošte u ovom mestu i dao je toj službi ime po svom rodnom gradu, već spomenutom Beogradu iz Mejna. Vremenom je grad koji je nikao oko pošte preuzeo to ime. Po drugoj verziji priče, gospodin Hejford bio je geodet koga je unajmio Danijel Strout, vlasnik ovog zemljišta. I u ovoj verziji gospodin Hejford bio je poreklom iz Beograda u Mejnu i dao je ovoj oblasti ime po svom rodnom gradu. Ova verzija se štampa na letku grada i smatra se najverovatnijom.

Postoji i teorija da je grad dobio ime po našem Beogradu samo zbog toga što se, kao i naš grad, nalazi na vrhu brda. Stanovnici Nebraskinog Beograda veoma su skeptični prema toj verziji događaja

Beograd – Misuri

Ovaj imenjak naše prestonice nije čak ni grad, već mala zajednica od dve stotine stanovnika, okupljena oko istoimene pošte koja se nekada zvala Brajanvil. Ovde sigurno nema ničeg zanimljivog, zar ne? Varate se!

Ako je za poverovati velikom broju očevidaca i ljubitelja paranormalnog, ovo naselje i mnogi gradovi oko njega...su ukleti! Cela oblast deo je "ture uklete Amerike", a njeni stanovnici često pripovedaju o glasovima koje su čuli u staroj školi koja je nekada bila crkvena zgrada. Pominje se duh po imenu Stiven i ukleta ljuljaška koja se i danima bez daška vetra sama ljulja od kada je tu izginuo dečak krajem 1960-tih godina. Čak je i američko udruženje lovaca na duhove po imenu "paranormalna operativna grupa" provelo neko vreme istražujući obližnji gradić Potosi. Ono što su pronašli ne usuđujemo se da prenesemo.

Beograd – Teksas

Ovaj grad postoji samo po imenu, kao napušteno naselje u Teksasu, na Sabina reci, koje je nastalo 1837. godine. Tada se izvesni gospodin Vilijam Mekfarland doselio ovde i počeo da prodaje imovinu u ovoj oblasti. Mekfarland je imao velike snove za ovaj gradić, pa mu je nadenuo ime po prestonici Srbije u nadi da će postati isto toliko uspešna rečna luka kao i njegov evropski imenjak.

U to vreme rečna trgovina bila je u jeku, a teksaški Beograd bio je poslednja dostupna stanica na ovoj reci. Na Mekfarlandovu žalost, ovaj san se izjalovio kada je rečni saobraćaj pao u zaborav razvojem železnice i njegov Beograd je brzo izgubio značaj i najveći deo stanovništva koji su otišli u potragu za boljim životom. Ova ljuska nekada živahnog rečnog gradića danas je zapušteno mesto obeleženo veoma starom i oštećenom kamenom tablom zaraslom u mahovinu. Njegov glavni deo je potpuno nenaseljen, ali u oblastima "gornjeg" i "donjeg" Beograda i dalje ima stanovnika.

Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs - Astronom Milorad B. Protić u osmatračnici Beogradske opservatorije

Nomen est omen

Ime Beograda ne pojavljuje se samo u vidu gradova-imenjaka. Mnoge institucije, pa čak i pojave širom sveta posvećene su našem gradu u znak prijateljstva ili zahvalnosti. Kao na primer "Belgrade" pozorište u gradu Koventriju u Engleskoj. Drvo od koga je izgrađen auditorijum pozorišta bilo je dar naše prestonice gradu i u znak zahvalnosti ova institucija dobila je svoj današnji naziv.

U Severnoj Karolini postoji geološka formacija koja je imenovana "Beogradska formacija". U pitanju je poznato nalazište u kome su često otkrivani fosili retkih, izumrlih zemljanih sisara iz porodice konja i nosoroga, a skoro i izuzetno redak, dotada nepoznati primerak iz porodice Antrakotera koji su srodni današnjim nilskim konjima.

Ime našeg Beograda je čak upisano i u zvezde! Malo preciznije, u asteroidski pojas našeg Sunčevog sistema koji se nalazi između orbite Marsa i Jupitera. Ovu "malu planetu" otkrio je naš astronom Milorad B. Protić 1938. godine i dao joj ime svog rodnog grada. Protić je u zvezde upisao i ime naše zemlje, u vidu asteroida "Srbija".

Danas naš Beograd živi malo mirnijim životom – ne mora više da ratuje protiv osvajača i odoleva napadima.

Paralelno, širom sveta žive Beograđani – iz Montane, Nebraske, Misurija, Mejna, Minesote, Južne Afrike, Belgije – i zajedničko im je to što, svim srcem, vole ime svog rodnog grada.