Kad je počeo sa emitovanjem programa, radio je bio pravo veliko čudo! Veselio nas je, sa njega smo slušali muziku, pevušili aktuelne hitove i netremice gledali u muzičku kutiju, kao da je televizor! Veliki, kućni, ponekad je krčao zbog lošeg signala, a mi smo se dovijali i od raznih žica pravili antene. Tada su se komšije još uvek družili, provodili zajedno slobodno vreme i slušali vesti i muziku sa radija. Kao i sva čuda tehnike, nekada je i radio bio skupa sprava. Nije ga imao svako, pa su vlasnici radio aparata bili omiljeni u komšiluku, a u njihovim kućama su gosti bili redovna pojava.

Onda su se vremena menjala, tehnika je krupnim koracima grabila napred, pa su se pojavili mali tranzistori, koji su mogli da stanu u džep sakoa i da svog vlasnika informišu, gde god on bio. Dve male rezervne baterije, rešavale bi problem ako bi prestao da svira… Nešto poput današnjih mobilnih telefona. Uvek uz svog vlasnika, da mu ulepšaju život. Kako su samo bili važni i ponosni ti ljudi, kad u kafani na sto stave svoj mali tranzistor! Današnjoj omladini ne možemo ni da dočaramo kako je to izgledalo! Oni su savladali tehničke uređaje odmah po rođenju, i ne mogu da pretpostave koliko su radosti te male tehničke naprave donosile svojim vlasnicima, pre više od pola veka!

Da bi se napravio program, koji ce građani slušati iz tih tranzistora, brinuli su neki drugi, važni ljudi.

Foto: Youtube screenshot - Legendarni Duško Radović godinama je budio Beograđane svojim aforizmima

Glas sa "vidikovca"

Beograđani su još pre Drugog svetskog rata otkrili postojanje radija, ali emitovanja programa isključivo o našoj prestonici nije bilo. Tek sedamdesetih godina prošlog veka počelo je stvaranje prvog gradskog radija.

U strogom centru grada, preko puta Doma sindikata, na poslednjem spratu Borbine zgrade, rađao se Studio B! U prostoriji nalik golubarniku, na svojevrsnom vidikovcu sa koga se, kao na dlanu video ceo grad, napravljen je prvi gradski radio. Njegov signal stigao je do Beograđana 1. aprila 1970.godine. Na međunarodni dan šale, rodio se vrlo ozbiljan radio.

Progovorio je glasom poznatog glumca Ivana Bekjareva i odmah privukao pažnju svih Beograđana. Vrlo brzo je postao omiljeni radio i građani nisu mogli da zamisle početak dana bez njega. Bavio se aktuelnim gradskim temama i problemima koji su bili bliski njegovim slušaocima. Jutra su počinjala sa beogradskom legendom, genijalnim Duškom Radovićem i kultnom emisijom "Beograde, dobro jutro". Duško je voleo Beograd, a Beograđane je obožavao, kao i oni njega! Do danas ta emisija nije prevaziđena, a njegovu slavu nije dostigao ni jedan radijski novinar! Ništa manje sjajni Đoko Vještica, bio je "vlasnik" emisije "Beogradska razglednica". On je, kao magijom nošen, uspevao da stigne do svakog važnog političara i priupita ga o problemima koji muče slušaoce Studija B. Slušaoci su verovali ovom radiju i ljudima koji tamo rade.

Studio B je tako postao pionir u donošenju gradskih vesti "na noge" svojim slušaocima. To je bio radio koji se voli i sluša i kome se veruje. Takvih više nema.Moderno vreme, brzina i dostupnost informacija,internet i ostala moderna dostignuća, učinili su da program sa radija izgubi na popularnosti!

Video: Youtube - Autor špice koju su svi pevušili bio je Kornelije Kovač

Vesnici modernog zvuka

Najpopularnija emisija u gradu bio je "Diskomer", autora Slobodana Konjovića. Niko nije tako dobro merio popularnost hitova tog vremena! Omiljeni disk džokej, obožavan od strane omladine, tih godina bio je neprevaziđeni Zoran Modli. Zabavljač i pilot! Plenio je duhovitim komentarima i važio za najboljeg u gradu. On je primenjivao provereni recept engleskih disk džokeja. Omladina je pratila dešavanja na svetskoj muzičkoj sceni, a Modli ih je približavao svetu, puštajući muziku koju su obožavali!

Preteča Studija B bio je radio Avala, koji je živeo svega par nedelja, pre nego što ga je tadašnja vlast poslala u istoriju! U socijalističkoj Jugoslaviji, nije se sa simpatijama gledalo na trendove koji su stizali sa zapada…

Studio B je bio gradski radio sa mnogo muzike i maksimalno tri minuta govora između dve muzičke numere. Slušaoci su upravo to i tražili.

Sa dvadeset prvog sprata Beograđanke, Studio B je pružao iskren i topao pogled na Beograd i Beograđane. Gledao ih je očima Duška Radovića, i činio njihove dane lepšim i srećnijim. Studio B danas emituje program 24 časa bez prestanka, a njegovoj porodici pripada i televizija Studio B. U međuvremenu se pojavilo jos mnogo radio stanica, zabavnog i informativnog karaktera, ali titulu Prvog gradskog radija, Studio B će, jedini, nositi zauvek.