Da li znate gde se nalazi Spasićev pasaž? Hajde, pogađajte! Sigurno ste bar jednom njime skratili put od Knez Mihailove do Obilićevog venca.

Da, da, sada se sećate. U pitanju je onaj pomalo klaustrofobični prolaz u Knez Mihailovoj 17, koji možda znate iz nekoliko domaćih filmova i stripova, ali kao i ulaz u jedan podzemni tržni centar. A pre nešto više od veka, to je bio biser beogradske arhitekture i prvi objekat takve vrste u gradu. Nosio je čak i pompezno ime – Grand pasaž!

Nikola Spasić – bogataš, dobrotvor i čovek koji je voleo grandiozne stvari

Krajem 19. i početkom 20. veka, Beograd je napokon hvatao korak Evropom. Prvo se strpljivo širio van granica nekadašnjeg „Laundonovog šanca“, a zatim osvajao Terazije, Palilulu i Slaviju. Bilo je to vreme naglog finansijskog uspona koje je nosilo novu klasu bogatih zemljoposednika i privrednika. Neki kažu da je najmoćniji među njima (ili bar jedan od najmoćnijih) bio Nikola Spasić. Spasić je kao čovek svog vremena bio ne samo bogataš, već je svoju imovinu delio sa narodom, kome je i testamentom ostavio gotovo sve što je stekao tokom svoje višedecenijske uspešne kerijere.

Jedna od stavki na toj listi, a kojom je upravljao upravni odbor Zadužbine „Nikole Spasića“, bio je pasaž između dve ulice. Nastao je početkom 20. veka, tačnije 1910. godine kada je Spasić kupio kuću Marka Lazarevića u Кnez Mihailovoj br. 19. Ova zgrada, sagrađena četiri decenije ranije, bila je ubrzo zamenjena građevinskim delom Nikole Nestorovića, arhitekte koji je bio miljenik imućnih građana prestonice. U pitanju je bila dvospratna zgrada, koja je imala stambeni i komercijalni deo, kao što je tada bio običaj. Prodavnice su se nalazile u prizmlju, podeljenje natkrivenim atrijumom koji je predstavljao pravu atrakciju. Sa obe strane pasaža nalazile su se masivne kapije, koje su pružale određenu sigurnost. Bilo je to mesto na kome se odlazilo da vidiš i budeš viđen.

Najneobičniji beogradski bioskop

Pored toga što je bio promućurni biznismen, Spasić je bio i ljubitelj novotarija. Tako je ubrzo posle završetka gradnje, u pasažu, koji je sada već nosio naziv „Grand pasaž“, otvorio bioskop. Ovo će biti i početak neobičnog života filmske umetnosti u ovom zdanju. Naime, za vreme Drugog svetskog rata, ovde se nalazio nemački „Jugoistok-film“, koji se bavio proizvodnjom propagandnih filmova.

Zanimljivo je da je posle oslobođenja celokupna oprema pala u ruke oslobodilaca, koji su osnovali studio koji će prerasti u čuveni „Jugoslavija film“. U nedostatku stručnih radnika, glavnu ulogu preuzeo je ruski vojni snimatelj Vladimir Semjonovič Ješurin, koji je postavio i osnove dokumentarne filmske škole koja će u narednim decenijama prerasti u „Filmske novosti“. Takođe, ovde se jedno vreme nalazila i novoosnovana „Jugoslovenska kinoteka“

Ovi podaci bi sigurno ostali potpuno zaboravljeni, da nije bilo profesora Nikole Majdaka, koji je bio jedan od prvih autora crtanih filmova na ovom području, kao i reditelj, scenarista, plodni dokumentarni autor, ali i hroničar istorije jugoslovenskog filma. Zahvaljujući njemu, ostao je zapisan i podatak da je baš u Grand pasažu snimljen prvi jugoslovenski muzički spot.

Radilo se o nastupu gosta Beograda, popularnog francuskog šansonjera Iva Montana, koji je na ovom mestu, u jednom kadru i dahu otopevao svoju popularnu pesmu „Les Grands Boulevards“.

Od Grand pasaža ostao samo pasaž

Mada je bio čudo tadašnje arhitekture, pasaž nije odoleo novim potrebama i zubu vremena. Više puta je rekonstruisan i dograđivan, a prvi put je to bilo 1940. godine, kada je deo zgrade porušen kako bi se izgradila moderna petospratnica po nacrtima arhitekte Vladislava Vladisavljevića. Ovim je pasaž izgubio svoj stakleni krov i postao otvoreni atrijum kakvim ga znamo i danas. Najopsežniji radovi, pak, usledili su 60 godina kasnije, kada je na mestu i ispod okolnih zgrada izgrađen tržni centar „Milenijum“, a u pasažu iskopan podzemni ulaz. Nažalost, predviđena rekonstrukcija, koja kasnih dobrih deceniju i više, nije realizovana zbog pravnih peripetija koje prati proces denacionalizacije i povrataka vlasništva nekadašnjoj Zadužbini „Nikole Spasića“.

Do tada, možemo samo da se divnimo slikama iz prošlosti na kojima je pasaž zaista bio grandiozan.