Sledeće godine navrišće se tri decenije od kada je fudbalsku titulu osvojio neki klub čiji stadion nije bio u Beogradu. Te 1989. godine, titulu je osvojila Vojvodina uz Šajberovo pravilo o penalima. Naime, iako bi po uobičajnom sistemu bodovanja Zvezda osvojila titulu, ona je ipak završila u Novom Sadu.

Pravilo je bilo da se za svaku pobedu ekipi dodejuje dva boda, a u slučaju da utakmica bude nerešena, izvode se penali i pobednik nakon penala dobija jedan bod. Od 7 nerešenih utakmica, Zvezda je posle penala dobila samo dve, a Vojvodina je od 6 nerešenih, dobila čak 5 i na kraju je, uprkos jednom porazu više i 13 golova slabijoj gol razlici, došla do titule.

Osim tog usamljenog "incidenta", samo se još jednom, tačno dvadeset godina kasnije desilo da Vojvodina ili bilo koji drugi klub van Beograda, bude makar drugi.

Tih, uglavnom nesrećnih, devedesetih godina skovan je naziv "Tramvaj liga". Razlog se krio u činjenici da je u to vreme većina prvoligaških klubova u najpopularnijim sportovima bila iz Beograda, što je u praksi značilo da ako se ide na "gostovanje", ide se tramvajem.

U praksi, na neka fudbalska gostovanja se išlo tramvajem (OFK Beograd, Čukarički), na neka trolejbusom (FK RAD), a na neka autobusom, često i trocifrenim, što je automatski značilo da je u pitanju "predgrađe". Naravno, bilo je i klubova iz drugih gradova, i gostovanja koje nije pokrivala markica, ali od početka devedesetih pa do danas, kroz nekoliko promena formata takmičenja, gotovo uvek je barem polovina svih klubova bila iz Beograda.

Foto: Flickr / Jonathan Davis

Titule su podelili Partizan i Zvezda, osim 1998. godine kada ju je osvojio Obilić. Ako ste dovoljno mladi da se ne sećate detalja osvajanja te titule, najbolje je da ignorišete ovu informaciju i čitate dalje. Bilo je zanimljivo, ali nije za prisećanje.

Ako se ipak sećate, sigurno pamtite da je sledeće godine na "stadionu pored Centralnog zatvora" gostovao veliki Bajern iz Minhena i jedva izvukao bod i živu glavu, a nakon toga i Atletiko Madrid, sa sličnim rezultatom.

Kad smo kod trofeja, da pomenemo i utešni. I tu situacija nije mnogo sjajnija. Od raspada zemlje - Kup su, pored "večitih rivala" osvajali Smederevo, Čukarički, Jagodina, Železnik i Vojvodina. Dakle, samo tri su završila van 011 pozivnog broja.

Prethodnih nekoliko godina, od 16 klubova u Superligi obično je šest ili sedam iz Beograda. Većina ovih klubova nema veliku podršku sa tribina. Ipak, za OFK Beograd navijaju Blue Union odnosno "Romantičari", podrška Zemuna su Taurunum Boys, navijači FK RAD su United Force, Voždovac podržavaju "Invalidi", Čukarički ima "Brđane". Možda nisu brojni, ali umeju biti vatreni.

Letimičan pogled na tabele, pokazuje nam da se beogradske ekipe plasiraju u gornju polovinu, odnosno da u donjem domu najčešće skoro svi timovi dolaze iz drugih gradova. Zato svake godine dobijemo neko novo zanimljivo gostovanje. Recimo, ko je mogao i pretpostaviti da će se superligaški fudbal igrati u Surdulici? 

Foto: Flickr /  David Holt

Ako gledamo samo titule, u košarci je situacija još ekstremnija. Partizan je od osnivanja osvojio 21 titulu, Zvezda ih ima 18, OKK Beograd 4, a Radnički Beograd - jednu. Jedini slučaj da je neki srpski klub sa sedištem van glavnog grada bio šampion, dogodio se 1956. godine kada je titulu osvojio Proleter Zrenjanin. ABA ligu je doduše osvojio jednom Hemofarm, i dva puta FMP.

Iako su mnogi gradovi važili za košarkaške centre u bivšoj Jugoslaviji, pre svega Kraljevo, Čačak, Užice, Subotica, klubovi iz ovih gradova nikada nisu uspeli da se dokopaju titule pored Partizana, Zvezde, Jugoplastike, Cibone, Bosne, Šibenke. Sa raspadom države, ovi centri ostali su značajni za razvoj mladih igrača, ali u seniorskoj košarci imaju sve menje prilike da igraju ravnopravno sa najboljima.

Ako pogledamo sadašnju ligu, sva četiri kluba u ABA Ligi su iz Beograda, iako doduše Mega igra utakmice u Sremskoj Mitrovici. 

U Košarkaškoj ligi Srbije, takmiči se još pet beogradskih klubova. Verujem da ni većina onih koji vole i prate ovaj sport, ne bi umeli da ih nabroje.

Na kraju dana, o košarkaškoj tituli odlučuju najčešće dva kluba koji igraju u istoj dvorani, pa gostovanje ne zahteva ni tramvaj, već samo da deo ljudi pređe sa jedne na drugu tribinu.

U fudbalu trofej putuje između dva velika stadiona, iako i njih deli tek nekoliko stotina metara.