U srpskoj prestonici ima više od dvanaest hiljada liftova, ali jedan već skoro čitav vek privlači pažnju i nevericu. Ponekad izaziva i strah, dovoljan da putnici namernici na trenutak zastanu, pomole se u sebi pre ulazak u njega ili odluče da su stepenice ipak bolje rešenje. Jedinstven lift poznat pod nazivom „Pater noster“ iliti „Oče naš“ nalazi se u Nemanjinoj broj 6. u zgradi Uprave železnice Srbije. Lift pred kojim nikada nema gužve, lift koji je u isto vreme i atrakcija i istorijski raritet. A šta je to što ga čini neobičnim?

Lift koji ne treba čekati

Kada je beogradski “Pater noster” instaliran početkom tridesetih godina 20. veka u tadašnjoj zgradi Ministarstva železnice, liftovi koji funkcionišu po principu pokrentih stepenica postojali su već nekih 50 godina u Liverpulu. Neku vrstu preteče današnjeg lifta konstruisao je još 1868. godine liverpulski arhitekta Piter Elis, ali je patent pripao inženjeru Piteru Hartu deset godina kasnije. Od kraja 19. veka do sedamdesetih godina 20. veka, instalirano je više stotina ovih liftova, a od njih je samo nekih 300 još uvek u funkciji, najviše u Nemačkoj i Češkoj, uključujući i ovaj beogradski.

Svoje neobično ime, koje se ponekad koristi i u obliku Paternoster, dobio je zahvaljujući specifičnoj konstrukciji koja se sastoji iz niza otvorenih kabina, nanizanih jedna ispod druge, koje se kao na pokretnoj traci kreću u krug. Zvanično objašnjenje kaže da je ova “niska” kabina prve korisnike podsećala na brojanicu koja se koristi prilikom čitanja molitve “Oče naš” (lat. “Pater noster”), ali ne možemo da se ne zapitamo da li je ime dobio i zbog utiska nekog od putnika, koji se pre nego što je “uskočio” u njegovu kabinu tiho promrmorio početne reči molitve: “Oče naš koji jesi na nebesima…”

Grafika: Wikipedia - Princip funkcionisanja Paternoster liftova

Molitva u Beogradu

Beogradski lift je izrađen u radionici “Stefan Sowitsch” u Beču 1929. godine, a u zgradi Uprave železnica dva lifta ovog proizvođača instalirani su 1931. godine. Liftovi imaju 14 otvorenih, drvenih kabina koje idu u krug. U proseku imate 5 sekundi da uđete u lift ili izađete iz njega, a prelazak sa jednog na drugi sprat traje oko 20 sekundi. Da biste stigli od podruma do četvrtog sprata, gde se putanja lifta zavšava, potrebno vam je oko minut. Naravno, ako imate hrabrosti.

Oni koji ga svakodnevno koriste kažu da je malo “neprijatno” prvih nekoliko puta, jer je lift stalno u pokretu, a kasnije sa uživanjem koriste usluge “Pater nostera”. Pretpostavka za upotrebu je mala “doza hrabrosti”, procena brzine kretanja kabine, pa tako spretnosti i umeća.

Šta se dešava sa onim korisnicima koji ne iskoče na vreme, pa “obrnu” pun krug u kabini lifta? Ništa. Osim male neprijatnosti zbog tame i kloparanja mehanizma, nećete ni primetiti da lift pravi krug, jer i na vrhu i na dnu petlje lift ostaje u vertikalnom položaju. Pošto se kabine, u stvari, kreću paralelno jedna pored druge kao skazaljke na satu, jedino će vas zbuniti činjenica da ste ušli kroz jedan, a izašli kroz susedni otvor okna za lift. Takođe, zbog toga što je kabina otvorena, nećete imati neprijatni osećaj klaustrofobije čak i ako se “malo duže” zadržite u kabini ili slučajno zaglavite.  

Ipak, jasno postavljen crvena svetleća tabla sa natpisom “ZABRANJENA DALJA VOŽNJA. IZLAZI”, jasno će vam sugerisati da je vreme da iskočite iz ovog čuda tehnike.

Beogradski liftovi

Poznavaoci ovih prevoznih sredstava kažu da u proseku današnji liftovi imaju rok trajanja do 40 godina i da dobar deo naših liftova ispunjava ovaj starosni cenzus. U isto vreme, na održavanje istih potroši se onoliko koliko su i koštali prilikom ugradnje. Zbog tog je danas u Beogradu u javnoj upotrebi samo jedan lift “Pater noster”, dok drugi čeka neke bolje dana.

Zanimljiva je i činjenica da se lift ovog tipa nalazi i u zgradi Patrijaršije, a tridesetih je planirana je i njegova ugradnja u zgradi Poštanske štedionice (danas Glavne pošte), ali se od toga odustalo zbog nepraktičnosti.

U medijima se danas ukazuje i na čest slučaj nesolidnog održavanja, korištenja neodgovarajućih rezervnih delova, pa mnogi i danas ulazeći u neke beogradske liftove u sebi ili na glas izgovaraju reči sa vrha teksta “Pater noster” ili “Oče naš”.

Ali, ipak svi oni koji su se jednom “provozali” liftom “Pater noster”, poželeće još jednu vožnju, pa i uz "Oče naš”.

* Autor naslovne fotografije Dejan Krsmanovic