Najlepše stvari često znamo da previdimo iako su nam tu pred očima. Jedan od najboljih primera za to je beogradska Botanička bašta Jevremovac, biser prestonice i zaboravljeni raj u centru grada. Mnogo je žitelja glavnog grada koji, nažalost, nikada nisu kročili u Botaničku baštu, ovu oazu mira i zelenila.

Da, život danas podrazumeva stalnu žurbu, trčanje za prevozom, kašnjenje i obaveze, obaveze, obaveze. Baš zato, Botanička bašta u Beogradu predstavlja pravi melem i utočište od vreve i buke u kome se duša može opustiti i valjano odmoriti.

Foto: Milena Arsenić - Ulaz u Botaničku baštu Jevremovac

Obrenović i Pančić

Današnja Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1889. godine zaslugom našeg proslavljenog naučnika Josifa Pančića, profesora u Velikoj školi, od koga je potekla ideja, i kralja Milana Obrenovića, koji je poklonio parcelu za izgradnju Botaničke bašte Velikoj školi u sklopu koje je bašta trebalo da bude podignuta. Kralj je, međutim, postavio samo jedan uslov.

Naime, ovo imanje kralj MIlan je nasledio od svog dede Jevrema. Kako bi mu odao počast, tražio je da Botanička bašta u Beogradu ponese njegovo ime. Tako je nastao Jevremovac, botanička oaza koja se i danas proteže na oko 5 hektara i predstavlja dom za skoro 1.000 vrsta biljaka.

Foto: Milena Arsenić - Spomenik Josifu Pančiću, osnivaču Botaničke bašte

Kralj Milan je odlučio da zemlju pokloni nakon što je prva lokacija na obali Dunava, gde je stajala od 1874, bila uništena usled plavljenja reke.

Zanimljivo, na lokaciji Botaničke bašte zapravo je bila šuma u kojoj su rasle lužnjak, cer, jasen i bukva. Šuma je raskrčena, ali su sačuvana pojedina stabla koja i danas stoički krase Botaničku baštu.

Pored otvorenog dela, beogradsku Botaničku baštu krase prostorije Instituta za botaniku koje obuhvataju upravnu zgradu, herbarijum koji je osnovan 1860. godine i danas ima 180.000 uzoraka, a bio je uključen i u Međunarodni direktorijum registrovanih herbarijuma sveta, slušaonicu, biblioteku iz 1853. koja poseduje oko 13.000 knjiga i spisa i laboratorije.

Foto: Milena Arsenić - Jedinstvena Staklena bašta 

U ovom sklopu nalazi se i kolekcija Josifa Pančića pod nazivom Herbarium Pancicarum. O njenoj vrednosti svedoči i činjenica da su okupatori Beograda delove ove zbirke slali u Beč, Budimpeštu, Zagreb i Sarajevo, a oni nikada nisu vraćeni.

Tu je i Staklena bašta u viktorijanskom stilu, koja odiše duhom starih vremena i predstavlja atrakciju za sebe. Ovaj objekat čine dva krila spojena središnjom kupolom, a podignut je 1892. godine. Za izgradnju su korišćeni delovi dopremljeni iz fabrike Mozentin u Drezdenu, a nakon završetka radova, Staklena bašta smatrala se najdivnijom na čitavom Balkanu, a i šire.

Foto: Milena Arsenić - U Staklenoj bašti se nalazi velika zbirka biljaka iz svih delova sveta

Japanski vrt, dragulj Botaničke bašte

Jedan od najlepših kutaka Botanička bašta u Beogradu dobila je 18. maja 2004. godine kada je otvoren Japanski vrt, plod napora dvoje profesora Šumarskog fakulteta Vere Grbić i Mihajla Grbića. Ideja je bila podržana od strane Japana koji je obezbedio finansijska sredstva za pravljenje harmonije biljaka, vode i kamena.

Foto: Milena Arsenić - Detalji Japanskog vrta

Prema narodnom verovanju Japanaca u kamenu obitavaju duhovi i, raspoređeni u grupi po tri, simbolizuju jedinstvo čoveka, neba i zemlje. Voda, s druge strane, označava stalnu promenu u prirodi, dok biljke imaju posebnu simboliku – bor predstavlja dugovečnost i ljubav, trešnja večnu mladost, a javor oslikava životni ciklus i podseća na konačnost čoveka.

Japanski vrt u Botaničkoj bašti se prostire na 20 ari zemlje, a u sredini se nalazi jezerce koje se puni vodom iz izvora ispod bašte, koja se pumpama izvlači sa dubine od 100 metara.

Foto: Milena Arsenić - Mesto za odmor od gradske vreve

Skrovište za odmor i venčanja

Beogradska Botanička bašta nije samo savršeno mesto za botaničare i ljude koji žele da, gledajući zelenilo, odmore oči i pobegnu od gradske vreve.

Zapravo Jevremovac je divno mesto za učenje, pruža sjajne prizore za slikare i fotografe, pruža besplatan internet pa je zgodno mesto i za rad budući da biljni svet ovaj raj štiti od buke i pruža čist vazduh ispunjen mirisima cveća.

Foto: Milena Arsenić - Prirodni dragulj na par metara od užurbanog grada

Zahvaljujući svojoj lepoti i očuvanom duhu starina, Botanička bašta je često lokacija koju mladenci biraju za svoje venčanje, ali i reditelji za snimanje serija i filmova.

Kako bi ovo "ostrvo" zelenila u centru grada bilo sačuvano za budućnost, 1994. godine Zavod za zaštitu prirode Srbije dao je predlog, a Uredbom Vlade Republike Srbije iz 1995. godine Botanička bašta Jevremovac proglašena je za Spomenik prirode od velikog značaj.

Ako već niste, vreme je da posetite Botaničku baštu i osetite sve njene čari. A ako jeste, već znate da ćete joj se stalno vraćati.