Pređete li savske mostove, teritorijalno ali ne i administativno naći ćete se na prostoru Srema. Njime su obuhvaćene čak tri beogradske opštine - Novi Beograd, Zemun i Surčin.

I dok su prve dve više urbanizovane i užurbane, najmlađa beogradska opština Surčin pružiće vam potpuni sremački doživljaj - široke seoske ulice kojim se lagano kotrljaju sati i minuti i poneki bicikl(ov), pogled koji se pruža preko beskrajnih polja pšenice, kukuruza i suncokreta i umirujući mir letnjeg popodneva. Ali, ovo nije jedino što vam nudi Surčin.

Muzej vazduhoplovstva

Sigurno najpoznatija atrakcija opštine Surčin je Aerodrom "Nikola Tesla”, a odmah pored njega i Muzej vazduhoplovstva.

Muzej je osnovan još 1957. godine, ali je novu i modernu zgradu, po kojoj je prepoznatljiv kod nas i u svetu dobio tek 1989. godine. Kažu da je na dan svečanog otvaranja, 12. maja iste godine, muzej posetilo preko 5.000 posetilaca.

Danas muzej čuva preko 200 vazduhoplova (od kojih je 50 uvršteno u stalnu postavku), 130 avio-motora, više radara, raketa, mnoštvo vazduhoplovne opreme. Eksponati u i oko zgrade raspoređeni u nekoliko tematskih celina kroz koje se posetioci mogu upoznati sa razvojem srpskog i svetskog vazduhoplovstva od prvih letelica do NATO bombardovanja 1999. godine.

Muzej je otvoren tokom čitave godine, i to utorak-nedelja od 09:00 do 17:00 časova (zadnji ulazak je u pola sata pre zatvaranja), dok je ponedeljak rezervisan za grupne posete. Cena karata se razlikuju od kategorije posetilaca i kreću se od 300 dinara za decu školskog uzrasta do 800 dinara za nerezidente. Postoji porodična karta koja iznosi 1000 dinara.

Ako ste nešto hrabriji i znatiželjniji, možete se u okušati i u simulatoru letenja, a ove dodatne usluge se naplaćuju 2000 dinara za informativni let od 15 minuta i 8000 za obuku letača u trajanju od 60 minuta. Ipak, pošto su zbog COVID-19 moguće izmene, pre polaska se informišite na sajtu Muzeja.

Foto: 011info / Salaš "Stremen"

Ergele i salaši - Za ljubitelje konjičkog sporta

Vojvodina, a samim tim i Srem, poznata je po konjima i konjičkim ergelama. Za ljubitelje konjičkog sporta ili za one koji žele da provedu vreme na jednom pravom salašu i isprobaju sremačke specijalitete, pravi izbor su Ergele "Surčin” i "Bulić”, te Salaš "Stremen”.

Ergela "Surčin” nalazi se nedaleko od aerodroma i ponosi se tradicijom od preko 20 godina. Pored štala za smeštaj konja i pratećih usluga, kao što je pansion za životinja,  škola jahanja i hipodrom, tu su još i bioskopska sala, teatar, restoran, pa čak i spa centar. Ergela "Bulić”, takođe nudi sve potrebno da se zadovoljen želje ljubitelja konja i konjičkog sporta, a ponose se i svojim Salonom fijakera.

U selu Jakovu i na samo kilometar od reke Save, nalazi se Salaš "Stremen”.Nekada zapušteno seosko imanje, danas ovaj salaš nije više nepoznanica. Marljivim radom vlasnika, na 5,5 ha sačuvano je sve ono što čini pravo sremačko imanje, a dodato je i još nešto novo. Bez obzira da li salaš posećujete leti ili zimi, dočekaće vas rasna grla koja možete iznajmiti u školi jahanja, ili se zaputiti na rekreativno jahanje stazom koja vodi kroz šumu. Posvećenost konjima i konjičkom sportu ogleda se i u samom imenu salaša, koji je ime dobio po delu konjičke opreme – stremenu, ako se još zovu uzengije.  Tu su i razne etno radionice, mogućnost romantične vožnje obalom Save ili "konjobusom”, igralište za decu i jahanje ponija.

A kada se dobro "naradite”, salaš nudi I restoran u kome se služi ono najbolje sa sremačke trpeze - svinjarske flekice, salašarski sote, nezaobilaznu štrudlu sa makom ili orasima i ostale đakonije za koje ste možda čuli samo u Balaševićevoj pesmi.

Foto: Wikipedia/ Boris1973

Manastir Fenek

Skoro tačno preko puta Salaša "Stremen”, nalazi se Manastir Fenek. Prema predanju, manastir su u 15. veku osnovali Angelina i Stefan Branković i posvetili ga svetoj mučenici Paraskevi. U samom manastiru nalazi se bunar iznad koga je sazidana kapela posvećena svetiteljki, a za koji se verovalo da je izvor čudotvorne lekovite vode.

Iako se ne nalazi na Fruškoj gori, manastir je kroz vekove bio deo kulturnog i duhovnog života koji se negovao u fruškogorskim manastirima i kroz koji je čuvana i sačuvana srpska tradicija sa leve strane Dunava i Save. Zbog toga je 1788. godine u njemu došlo do susreta kneza Alekse Nenadovića i austrijskog cara Josifa II, a jedno vreme ovde su počivale mošti sv. kralja Stefana Prvovenčanog u pratnji studeničkih monaha.

Manastir je doživeo velika razaranja u Prvom i Drugom svetskom ratu, da bi obnovu doživeo tek 1991. godine. Do 2006. ovo je bio ženski manastir, a od 2006. do danas je u njemu smešten muški monaški red.

 

Nautičko selo "Biser”

Nastavimo li ka Savi i selu Boljevac, nailazimo na neobično selo smešteno na samoj reci. U pitanju je Nautičko selo "Biser" koje se sastoji od 16 splavova na kojima se nalaze kućice za odmor. Kućice je moguće iznajmiti na dan ili više dana, ali treba obratiti pažnju vikendima kada su ovi relativno skromni smeštajni kapaciteti uglavnom popunjen. Onima koji, pak, uspeju da razervišu smeštaj, kućice nude pun komfor, a sve je začinjeno natkrivenom prednjom terasom sa koje se pruža neometani pogled na Savu i gornjom terasom koja je predviđena sa sunčanje. U kućicama je moguć boravak i zimi, pošto poseduju klimatizaciju sa grejanjem.

Ako se ovde zateknete samo u prolazu, oko sela se nalazi nekoliko zanimljivih pešačkih i biciklističkih staza, tereni za odbojku i fudbal, igralište za decu kao i restoran "Savska terasa".

Za avanturiste se u obližnjem Porgaru nalazi i "Tarzan" plaža koja je ime dobila po neobičnom ulasku u vodu. Naime, običaj je da se zaletite i uhvatite za uže koje visi sa drveta i tako uskočite u vodu. Ipak, za one koje nisu spremni za ove vratolomije, tu je izbetonirana plaža, marina i restoran sa odličnom ribljom čorbom.

Surčinske šume

Možda zvuči čudno "Srem, pa šume", ali ovaj deo ravnice je poznat po šumama koje su izrasle u zaleđu Save i močvara nastalih kao zaostatak menjanja toka reke u prethodnih nekoliko milenijuma. Na teritoriji Surčina nalazi se nekoliko šumskih celina i to: Bojčinska šuma, Cerova greda, Gibavac, Crni lug, Zidine i Dobanovački zabran. Najuređenija i najpoznatija šuma je Bojčinska, koja nudi brojne zabavne, rekreativne i kulturne sadržaje o čemu smo već pisali u tekstu " Zelene oaze na 30 minuta od centra".

Ne treba zaboraviti ni šumu Gibavac, koja se nalazi između sela Bečmen, Boljevac i Manastira Fenek, a koja je poznata po hrastu lužnjaku. U planu je uređenje šumskih staza, kao i izgradnja turističkih i ugostiteljskih sadržaja, pa čak i filmskog grada.

Za ljubitelje lova, Surčin nudi dva lovišta – Crni lug i Zabran, dok su ribolovci dobrodošli na Bečmenskoj bari i Živači.

Foto: Nikolina Radovanović

Bonus: Obedska bara

Iako ne pripada Beogradu, Obedska bara je prava vodena kapija Beograda. Naime, ovaj prirodni fenomen predstavlja mesto na kome se tokom visokog vodostaja preliva višak vode iz reke Save i na taj način se sprečava plavljenje Novog Beograda i starog dela grada. Pored toga, Obedska bara je jedinstveno prirodno stanište sa preko 220 vrsta ptica i 500 vrsta biljaka, mesto na kome se nalazi stanište crnog i belog ibisa, crnih roda, naslage živog peska koje je istraživao čuveni Žak Kusto, i mnogo toga drugog. Sve to od 1874. godine kada je proglašena za zaštićeno prirodno dobro, prvo takve vrste u Evropi i drugo u svetu posle Jeloustona.

Do rezervata je najlakše doći auto-putem do skretanja za Šimanovce, te nastaviti ka Kupinovu. Ulaz je simboličnih 100 dinara, dok za samo 250 dinara dobijate roštiljsku žicu i neograničeno drvo za potpalu roštilja.  Ono što nikako ne treba da propustite je vožnja katamaranom  (270 dinara) koja traje skoro sat vremena i tokom koje ćete od ljubaznog vodiča dobiti detaljnu i zanimljivu priču o ovom pravom vodenom raju.

Pored toga, na ulazu dobijate detaljnu mapu svih pešačkih staza, kao i posmatračnica ptica i životinja koje žive na ovom staništu. Ipak, ovo je samo jedan mali deo priče o Obedskoj bari, koja svakako zaslužuje poseban tekst.