Foto: Pavle Laplanec
Knez Mihailova: Najpopularnija beogradska ulica
Knez Mihailova je najpopularnija, a na osnovu mišljenja mnogih, i najlepša ulica u Beogradu. Ovo prelepo šetalište čuvar je tradicije i bitnih znamenitosti prestonice, a turisti koji su imali zadovoljstvo da njime prođu, često je porede sa Mariahilfe Strasse u Beču uz napomenu da je, spoj arhaične arhitekture, ugostiteljskih objekata i modernih prodavnica čine još lepšom.
U ovom tekstu saznaćete koje stvari ne smete propustiti u popularnom „Knezu“ kada goste iz drugog grada povedete u obilazak.
Kako je Knez Mihailova dobila ime
Knez Mihailova ulica je dobila naziv po Knezu Mihailu Obrenoviću koji je na presto stupio 26. juna 1839. godine, a svoj život tragično završio u atentatu na Košutnjaku 1868. godine. U spomen ovom vladaru podignut je spomenik koji krasi današnji plato na Trgu Republike i predstavlja mesto na kome počinje veliki broj romantičnih sastanaka i izlazaka u grad.
U vreme turske vladavine Beogradom ova ulica je smatrana za glavni trgovački centar. Tu su se okupljale zanatlije i spremana je ukusna hrana čiji se miris mogao osetiti sa velike daljine.
Iako je predstavljala centar društvenog života, ulica je uređena tek 1867. godine, prema planovima prvog srpskog urbaniste i arhitekte, Emilijana Josimovića, čoveka koji je zaslužan za današnji izgled velikog dela starog grada. Zahvaljujući njemu krivudave i nepraktične ulice i sokaci oko Knez Mihailove su uređeni, a čitav kraj je dobio titulu prestižne adrese. Zato ne čudi da su, nakon renoviranja ulice, u njoj počele da se grade kuće bogataša i održavaju razni festivali.
Od kako je ulica dobila reprezentativan izgled zgrada, krajem 19. i početkom 20. veka, pa sve do danas, Knez Mihailova se nije puno promenila. Zapravo, preživela je jednu značajnu promenu – postala je pešačka zona, pravo malo ostrvo pešačenja okruženo vrevom gradskog saobraćaja.
Znamenitosti Knez Mihajlove
Šetnjom kroz ovu predivnu ulicu, ovisno sa koje strane dolazite, prva ili poslednja značajna građevina na koju bi ste naišli je Palata Albanija. Ovo zdanje je dobilo ime po kafani „Albanija“ koja se nekada nalazila na tom mestu. U toku svoje izgradnje (1938. – 1939.)
Palata Albanija, sa svojih 13 spratova i visinom od 53 metra, smatrana je najvišom građevinom u Beogradu i na Balkanu.
Nedaleko od nje nalazi se Akademija Srpske nauke i umetnosti ili, kako je nekada zvana, Srpska Kraljevska Akademija. Ona je jedna od najlepših zgrada u toj ulici pa i u Beogradu. Sagrađena 1924. na osnovu projekta arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića.
U ovoj zgradi je smeštena jedna od najbogatijih biblioteka u Beogradu, kao i SANU arhiv u kome se čuva obimna srpska istorija i SANU galerija.
U ovoj ulici je smeštena i zgrada koja je zaslužna za početak rada „Radio Beograda“. Nalazi se na uglu Knez Mihailove i Ulice 1300 Kaplara. Isprva napravljena kao prva Hrvatska štedionica, a danas je pretvorena u muzej zvani „ Zepter“.
U ovoj građevini 19. septembra 1924. je prvi put emitovan radio program u Jugoslaviji, te je zato okarakterisan kao začetak prvog radija pod imenom „Radio Beograd - Rakovica“.
Još jedna znamenitost Knez Mihajlove ulice je Delijska česma koja se nagledala istorije i ljudi koji su dolazili da se na njoj okrepe još od 15. veka.
Podizana i rušena više puta ova česma je, 1987. godine, kada je „Knez“ renoviran, dobila svoj konačni oblik, koji možete videti i dan danas.
Zgrada biblioteke koja je osnovana 1931. godine se nalazi na samom kraju Knez Mihailove, preko puta Kalemegdanskog parka.
U podrumu biblioteke, zvani Rimski podrum, se mogu naći ostaci rimskog Bedema i drugih struktura iz perioda Singidunuma.
Građevina je izgrađena 1869. godine i u početku je bila luksuzni hotel zvani „ Srpska Kruna“ koji je ime dobio na veoma neobičan način. Naime trgovac Milija Pavlović je uzeo natpis sa prethodno zatvorene gostionice pod imenom „Srpska Kruna“ i bez imalo brige je okačio isti taj natpis na svoju tadašnju gostionicu.
Zgrada je od same izgradnje sačuvala svoj originalan oblik, dok je iznutra modernizovana u skladu sa potrebama društva.
Knez Mihailova danas
Osim izvanredne istorije koja će vas okruživati na svakom koraku, duž čitave ulice mogu danas se mogu videti različiti artisti, slikari, muzičari i plesač isvuda oko vas, dok šetate ovom ulicom, možete videti različite uličneumetnike – muzičare, slikare i plesače, koji dodaju posebnu čar ovoj ulici i čine vaše iskustvo još zabavnijim.
Usput, dok gledate umetnost koja se dešava oko vas, u ovoj ulici možete naići i na mnoge prodavnice popularnih brendova zahvaljujući kojima je Knez Mihailova i danas svojevrsni „raj za kupoholičare“.
Ukoliko ste se baš nameračili da dan provedete u šopingu pravo mesto za vas je Tržni centar Rajićeva, otvoren 2017. godine neposredno pored spomenute Gradske biblioteke.
A kada vam zatreba predah od šetnje ili obed, spremno će vas dočekati i ugostiti brojni kafići i kafane nudeći vam pravi gastronomski užitak.