E… a kad sam ja živeo u Studenjaku…

Na osnovu priča starijih generacija, brojne lepe, a za neke i najlepše uspomene iz studentskih dana, vezujemo za najveći studentski grad na Balkanu, poznatiji kao Studenjak na Novom Beogradu. Dok grad Beograd živi svojim tempom, Studentski grad, poput ostrva, funkcioniše po nekom svom ritmu, nezavisno od okoline. Poznat je po tome što je to "grad u gradu" sa najvećom populacijom mladih na jednom mestu, ujedno i epicentar okupljanja mladih. Kada ste među njima, koliko god da imate godina, postajete deo te "studentske, domske priče". Pred vašim očima nastaju novi štosevi, vicevi, počinju i završavaju neke ljubavi, dešavanja svojstvena mladima svugde u svetu. A ovde i možda i malo više. Stvaraju se legende, a nije isključeno ni da ćete baš vi biti junak neke od njih.

Među 4406 studenata koji tamo žive, nije teško pronaći sebi blisku osobu. Ovde kruži legenda da ko se jednom useli u Studenjak, taj ostaje u njemu do kraja studija. Drugi dodaju da ko nije živeo u Studenjaku, taj nije ni studirao. 

Foto: Bing Maps - Sva četiri bloka Studenjaka i Dom kulture Studentski grad

Život u Studenjaku

A šta znači imati privilegiju i boraviti u Studenjaku tih  4-5 godina tokom studija?

Studentski grad se nalazi na veoma zgodnoj lokaciji, na razmeđu Novog Beograda i Zemuna, u bloku 34 i delom u bloku 4, na mestu odakle je Novi Beograd počeo da se širi posle Drugog svetskog rata. Njegovi stanari mogu da koriste usluge Sportskog centra Novi Beograd, bazena "11. april", imaju direktan prevoz (autobuske linije) koji ih povezuje sa centrom grada, do kog ima oko 15 minuta vožnje. Na raspolaganju im je cela lepeza usluga koje su ili besplatne ili veoma povoljne: od čitaonica koje rade 24 časa, i u kojima su za vreme ispitnih rokova znali svitanje dočekati, do sportskih sala, teretana po simboličnoj ceni za jedan termin od 100 dinara, kafića sa povoljnim studentskim cenama i sve to unutar samog kompleksa. Ukoliko niste iz Studenjaka a želite, na primer, da koristite studentsku čitaonicu, treba da platite 1500 dinara (duplo skuplje od Gradske biblioteke) za tu uslugu, i nezavisno od toga kada ste uplatili članarinu, važiće do kraja tekuće godine.

Studentski kompleks izgrađen je u blokovskom sistemu, a momci i devojke su smešteni u različitim delovima zgrade. Sobe imaju dva ili više kreveta, a postoje i jednokrevetne, takozvane samice. Ovde se ne računa poseban status "studenta ilegalca", koji se ogleda u tome što stanuje i koristi sve privilegije kao i ostali, registrovan je, a opet je ilegalac jer je "prekobrojan" u nekom smeštajnom kapacitetu. Iako su sve zgrade veoma slične, prema mišljenju studenata postoje bolji i lošiji blokovi, a isto tako govore i o sobama. Sobe su prilagođene broju ljudi koji će u njima boraviti. U okviru soba nalaze se i kupatila, kao i kuhinjice. Studenti imaju pravo da sobu srede prema svom ukusu i tako sebi naprave odgovarajuću atmosferu. Naravno, u njihovim novim malim domovima mogu ih posećivati njihovi najbliži, ali i drugari.  Sve se strogo kontroliše, studenti moraju biti bezbedni, pa se tako na recepciji vrši kontrola posetilaca. Ukoliko nekome dođe poseta, to se mora i prijaviti i na recepciji ostaviti neki lični dokument - lična karta ili studentska kartica.

Studentska menza je mesto gde rado svi svraćaju, dobra hrana po pristupačnim cenama je dobitna kombinacija. Na raspolaganju im je i veliki park, pravo mesto za šetnju, odmor ili pauzu od učenja. Poslednjih godina radi se na renoviranju svih objekata. Studentski grad je svake godine sve lepše i prijatnije mesto za studente.

Kako do mesta u Studenjaku?

Prema broju bodova formira se lista studenata koji tragaju za savršenim mestom za sebe tokom studiranja na Beogradskom univerzitetu. Oni najbolji imaju veliki izbor, a najčešće biraju upravo Studenjak - centar studentskog života. Raduju se da zajedno sa svojim najboljim drugom ili drugaricom dele sobu u prvom bloku. No, nije sve tako jednostavno.

Šta se dešava ukoliko neko od njih nije na početku liste i samim tim neće uspeti da dobije svoje željeno mesto u Studenjaku? U cilju spajanja drugara osnovana je grupa na Fejsbuku. Tu svi mogu izraziti svoje želje, predložiti zamenu... Već duže vreme tako funkcioniše premeštanje. Nakon podele po studentskim domovima ta grupa vrvi od obaveštenja. Akcija se ne završava dok svako ne pronađe svog cimera.

Foto: Dom kulture Studentski grad - Dom kulture iz ranijih dana

A šta da radiš kada ti je dosta učenja... 

U domu postoje prostorije sa televizorima, kao i internet. Često su te prostorije pune, studenti se druže, prate važne sportske mečeve ili gledaju filmove. Takođe, u bloku 2F nalazi se sedište Radio Televizije Studentski grad, koja emituje program namenjen studentima koji se emituje putem internog sistema u sva četiri bloka. Emitovanje radio programa počelo je pedesetih godina 20. veka, a sama televizija predstavlja jedinu studentsku televiziju na čitavom Balkanu. 

Kad je reč o Studenjaku ne možemo a da ne pomenemo Dom kulture Studentski grad. Namenjen je prvenstveno mladima. Angažovan je i aktivan na mnogo polja. Osim što ugošćava razne pozorišne trupe, pevačka društva, organizuje izložbe, bavi se izdavaštvom. Osim toga DKSG jedini je u opštini Novi Beograd koji organizuje letnji bioskop.

Daleko od gradske vreve, a ipak blizu studentima nalazi se kafić Bistro u kome možete da saznate kakvu kafu piju poznati pisci, pevači ili glumci, da razmenite skripte, uživate u programima, a svakog četvrtka uz kafu slušate Matine svirke.

Sve informacije studenti mogu pronaći u časopisu koji je namenjen njima. Za kreativce i ljubitelje fotografije, filma, muzike i sl. postoje razne radionice, naravno besplatne i prilagodjene slobodnom vremenu studenata. Pored toga, postoji i letnja pozornica koja takođe ima svoj program. U okviru ove teme neizbežno je pomenuti Dan studenata i nadaleko čuvenu žurku koja se tog dana ne propušta.

A tamo gde su mladi, tu su i žurke. E sada možete zamisliti kako izgleda studentska proslava rođendana, diplomiranja, položenih ispita, novih ljubavi… Žurke su u sobama koje se organizuju da prime što vise učesnika. Koliko će se popiti, pevati zavisi od samog društva, a da ima i pesme i ića i pica… ne treba sumnjati. Sada su, međutim, pooštrene mere, pa bi žurke trebalo da budu završene pre ponoći, dok su u nekim blokovima i zabranjene. Mogu se čak dobiti i opomene od upravnika. Često žurke završe, tj. nastave se i u poznatoj diskoteci "Menzoteka" i izvan granica studenstkog grada.

Foto: Muzej Jugoslavije / Stevan Kragujević - Sukob studenata i policije 1968.

Kratka istorija Studentskog grada

Prvi planovi za izgradnju studentskog kompleksa, koji je trebao da obuhvati 4.500 kreveta, započeti su 1947. godine. Datum 11. april ne vezujemo isključivo za bazen na Novom Beogradu, a malo ko zna po čemu je taj bazen dobio naziv. Na močvarnom delu između Zemuna i Beograda, upravo tog 11. aprila 1948. godine, omladinske brigade započele su izgradnju Novog Beograda, a među prvim izgrađenim objektima bio je upravo Studentski grad. Tada je Studenjak predstavljao jedini kompleks zgrada u okolini. Prkoseći logici, prvi blok zgrada koji je završen bio je Blok III 1950. godine, zatim Blok II 1952. godine i Blokovi I i IV 1955. godine.

U to vreme, a i danas, Studenjak je bio mesto u kome su svoje mesto nalazili kako domaći, tako i strani studenti, što je doprinosilo šarenolikosti, ali i brzoj razmeni ideja. Burne 1968. godine upravo ovde su izbili studentski protesti. Prvo sukobi studenata sa brigadirima, a onda su intervenisali "organi reda", narodna milicija pod šlemovima i sa pendrecima. Mnogi su kasnije svedočili o brutalnosti "narodne milicije" u obračunu sa studentima. Studenti, koji uvek predstavljaju avangardu jednog društva, digli su glas protiv socijalne društvene bede, nezaposlenosti, niskog studentskog standarda, bujanja birokratskog aparata. Studenti su zauzeli fakultete. Podršku studentima pružili su pisci, glumci, novinari, profesori,umetnici…

Zabeleženo je da im je Desanka Maksimović poručila: "Draga deco, zapamtite kakvi ste danas, jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu..."

Sve u svemu, mnogi smatraju da su te studentske demonstracije bile jedan od najvažnijih događaja u drugoj polovini XX veka.