Iz nekog razloga, izuzetno je teško naći Beograđanina kome ime Persida Milenković nešto znači. Osim što je u pitanju bila neuobičajeno otmena i imućna dama za varošicu kakvu je Beograd predstavljao na prelasku devetnaestog i dvadesetog veka, Persida je bila jedan od najvećih zadužbinara naše prestonice.

O njenom privatnom životu se zna vrlo malo. Ono što se može naći u beleškama jeste da se u porodici iz Šapca, koju su sačinjavali Jelka i Nikodije Ćirić, 1857. godine rodila ćerka koja je nazvana Persida. Svega nekoliko godina kasnije porodica se preseilia u Beograd nakon što je otac Nikodije poslovno napredovao unutar tadašnjeg Ministarstva građevine i bio prebačen da radi u glavnom gradu. Sledeća informacija koju imamo je da se Persida udala mlada, kada je i bilo odgovarajuće vreme za mladu damu da postane supruga i majka i da je taj brak irodio sina, Vojislava. Međutim, on umire prilično mlad te se ovim nemilim događajem raspada i Persidin brak.

Nekoliko godina kasnije, kada joj je bilo 26, Persida upoznaje trgovca i dobrotvora iz Beograda, Ristu Milenkovića. Tako dolazimo do prezimena po kome će ostati poznata i kojim će decenijama kasnije potpiati testament u kome će maltene svu svoju imovinu ostaviti voljenom gradu u kome je pronašla srećan život.

Foto: Wikipedia / Goldfinger - Zgrada u kojoj se danas nalazi Matematička gimnazija

Ljubavni par u misiji

Bogati novonastali par nije štedeo ni vreme ni novac. Budući da nisu imali dece, sva njihova energija bila je usmerena u ulepšavanje Beograda, njegovih ulica, u pružanju pomoći onima kojima je bila potrebna i izgradnju objekata od kojih su neki preživeli do danas.

Posebno je zanimljiva priča o manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, koji se i danas nalazi na Senjaku. Navodno je ova misija Persidi došla u snu - sanjala je crkvu na Topčiderskom brdu, što je shvatila kao neku vrstu poruke kada se san ponovio treći put. Tako je i odlučila da pokrene radove na ženskom manastiru, a priča kaže da su, kada je temelj iskopan, na istom mestu pronađeni ostaci crkvenog zdanja iz kasnog srednjeg veka. Sledeći i veoma blizak poduhvat bila je izgradnja Crkve Svete Trojice u Kumodražu. Ono što nam sa ove razdaljine nije najjasnije (a što ove projete, automatski, čini posebno interesantnim) su upravo lokacije koje je ktitorka birala, budući da je u ono doba i Vračar bio periferija, a Kumodraž maltene selo. Oba zdanja su pre ili kansije, aposebno tokom Drugog svetskog rata, služila kao skloništa za nezbrinutu decu.

To nas dovodi do sledeće i možda najistaknutije sfere Persidinog dobročinstva - siromašne dece i siročića. Neku vrstu predratnog svratišta i doma za decu beogradska zadužbinarka je poklonila gradu u vidu dve kuće i dve vile, koje su se nalazile u gradskom jezgru. Pored domova za decu, jedan objekat je pripao i Crvenom krstu.

Foto: Wikipedia / Dungodung - Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice jedna je od zadužbina Perside Milenović

Borba za knjige i katedre

Još jedna misija ticala se indirektno iste ove dece i njihovog osamostaljivanja u budućnosti - obrazovanje. U Ulici kraljice Natalije podigla je osnovnu školu u kojoj se danas nalazi Matematička gimnazija, dok je kuću u svom vlasništvu u Zmaj Jovinoj ulici u centru grada ostavila Beogradskom univerzitetu. Njen rad na obrazovanju srske omladine se nije završio sa njenim životom. Par godina pre svoje smrti, 1943. godine, Persida je osnovala Zadužbinu Perse R. Milenkovićke, koja se bavila sakupljanjem prihoda kojima su najbolji studenti grada slani na školovanje u inostranstvo.

Bračni par Milenković stanovao je u kući koja se nalazila na uglu Obilićevog venca i Knez Mihailove ulice i doživeo je da vidi kako se ruši, u bombardovanju Beograda aprila 1941. godine. Kao nekoga ko je čitav svoj rad posvetio Beogradu, veliko je čudo što smo je sa takvom lakoćom zaboravili. Ostaje nam samo mala nada da stanovnici Senjaka ipak znaju ovo ne tako neobično ime, budući da jedna ulica u blizini manastira Vavedenje koji je sama podigla još nosi ime Perside Milenković.