Čukur česma
Pogledajte na mapi(Dobračina 31)
Na ovoj česmi se nalazi bronzana statua dečaka, Save Petkovića, kao spomen na incident koji su izazvali turski vojnici. Zvanično ime skulpture je „Dečak sa razbijenim krčagom“. Natpis na skulpturi glasi: „U spomen događaja od 26. maja 1862. godine na Čukur česmi“. Na taj dan je ovde ubijen trinaestogodišnji Sava Petrović, šegrt koga je „gazda Aleksa“ poslao na česmu po vodu. Postoje razne verzije događaja, ovu je ispričao Karlo Perolo, gostioničar i službenik italijanskog konzula. Po njemu, dečak je uzimao vodu na česmi i dok je čekao da se napuni testija naišla su tri turska vojnika i tražili da piju iz nje. Kada je odbio, vojnik ga je napao bajonetom – ili po drugim navodima udario punom testijom po glavi. Ne zna se sigurno da li je dečak zapravo ubijen ili ranjen ali s obzirom da nema kasnijih pomena o njemu u dokumentima, zastupljeno je mišljenje da je preminuo na mestu.
Foto: 011info
Sima Nesic, prevodilac gradske varoši je požurio onamo sa srpskim žandarmima međutim i on je odmah ubijen. Taj događaj bio je povod za izbijanje nereda gde su Srbi opkolili Turke, ali je dalje pogoršanje situacije sprečio zapovednik srpske straže Ivko Prokić koji je oslobodio Turke da ne bi došlo do još gorih posledica po narod. Pošto ih je otpratio do kapija Beogradske tvrđave gde je bilo tursko uporište i okrenuo se da se vrati, odmah je ubijen s leđa.
Kada su svi ti događaji izašli u javnost, knez Miloš Obrenović poslao je ultimatum Turcima da napuste varoš. Situacija se naizgled smirila u ponedeljak, međutim već u utorak iznenada su opalili turski topovi sa Kalemegdana i ubili oko 20 stanovnika, uništili 20 kuća a u požarima je oštećeno još 357. Asir-paša je bio naredio bombardovanje, čime je pogazio prethodni sporazum te je knez Mihajlo odmah proglasio ratno stanje i mobilisao vojsku od 15 hiljada vojnika. Kada je usledilo novo primirje, Vefik-efendija stigao je iz Turske carevine ne bi li ustanovio šta se zaista dogodilo. Posle saslušanja svedoka, Karla Perola i uz pomoć velikih sila, od 23. avgusta do 4. septembra 1862. godine prema Kanliskom protokolu Turci zauvek napuštaju Srbiju. Tadašnji ministar Ilija Garašanin imao je veliku ulogu u potpisivanju ugovora, zalažući se sa miroljubiva rešenja.
Spomen česma podignuta je 1931. godine, koristeći sredstva zadužbine trgovca Tome Vanđela, a autor joj je bio srpski akademik i skulptor Simeon Roksandić. Model za skulpturu bio je Vlastimir Petković Kepa, nekadašnji telefonista Radio Beograda i poznati fudbaler BSK-a koji se danas zove OFK Beograd. Status spomenika kulture česma je dobila 5. februara 1965.
Foto: 011info